Izvor: Blic, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pasulj „tetovac“ made in Kina
Izreka "prost k'o pasulj" više ne važi. Ali zato je pesmica "Išli smo u Afriku, da sadimo papriku" sve stvarnija. Verovali ili ne, paprike na naše trpeze stižu čak i iz Namibije, pasulj "tetovac" najčešće je kineski ili kirgistanski, praziluk turski...
Prema podacima Zavoda za statistiku, od januara do avgusta 2007. u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda ostvarili smo suficit od 405,2 miliona dolara - izvoz je premašio milijardu dolara, a na uvoz je potrošeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nešto više od 660 miliona. I pored dobrih rezultata, kod pojedinih povrtarskih kultura sve češće beležimo deficit.
Tako je čuveni pasulj "tetovac" sve manje made in Leskovac, a sve češće potiče iz Kine, Kirgistana, Kanade, Argentine, Moldavije, Etiopije, Uzbekistana, Tanzanije... Iz različitih razloga proizvodnja ovog tradicionalnog srpskog jela je poslednjih godina u značajnom padu (1999. smo proizveli 71.000, a prošle godine 54.000 tona) pa se nedostajuće količine u sve većoj meri nadoknađuju uvozom. Jasmina Crnomarković iz Odseka statistike spoljne trgovine Republičkog zavoda za statistiku objašnjava da se uvoz, prema standardima Svetske trgovinske organizacije, prati po principu zemlje porekla. Destinacija iz koje je roba fizički uvezena obično je neka od susednih zemalja, ali njeno poreklo može da bude i neka druga zemlja, često s drugog kontinenta, kaže Crnomarković.
Podaci koje je "Blic nedelje" dobio od Zavoda za statistiku mnoge će iznenaditi. Neupućenima u stanje u srpskoj poljoprivredi zvučaće neverovatno činjenica da smo u prvih osam meseci ove godine na uvoz belog luka iz Kine potrošili pola miliona dolara, egipatski crni luk koštao nas je 353.000, a turski praziluk 189.000 dolara.
Proteklih dana čuđenje javnosti izazvala je vest o uvozu crnog luka iz Afrike. Budući da je rod ove kulture prilično desetkovan, za uvoznih "deset s lukom" u prvih osam meseci potrošili smo 2,3 miliona dolara, a u ukupno uvezenoj količini u kojoj po tradiciji dominira luk iz Holandije našao se i već pomenuti luk iz Egipta.
Bez Bogoljubove salate
Budući da je Bogoljub Karić iz opravdanih razloga sprečen da nas opskrbi dovoljnim količinama zelene salate, istu smo najviše uvozili iz Španije, Italije i Hrvatske, a izvesne količine čak i od Crnogoraca i Bosanaca. Salata iz naših leja nije daleko stizala - tek do BiH i Crne Gore, i to za svega 11.000 dolara.
Rekord po broju zemalja iz kojih uvoze drže paprikari. Sveže ili rashlađene, roda kapscikum ili pimenta, paprike su u Srbiju tokom 2007. stizale iz čak 16 zemalja - od onih iz EU (najviše iz Španije), preko susednih, pre svega Makedonije, ali i Albanije (uvezeno 2.400 kilograma), već pomenutih afričkih zemalja, pa sve do Jordana.
No, šalu na stranu, treba reći da je uvoz proizvoda koje neka zemlja ima u količinama dovoljnim za sopstvene potrebe uobičajen za države članice Svetske trgovinske organizacije. Potpuna liberalizacija tržišta uskoro očekuje i Srbiju. Ono što, međutim, treba da nas zabrine jeste činjenica da smo zbog neprimenjivanja agrotehničkih mera i očajnog sistema navodnjavanja znatno zapostavili uzgoj mnogih kultura po čijem smo kvalitetu decenijama bili poznati. Tipičan je primer pasulja koji je, kao nežna i osetljiva biljka, godinama nemarno sejan kao dopunski usev, zajedno s kukuruzom. I dok smo se mi opasuljuli, hibridne sorte kukuruza gotovo sasvim su proterale pasulj s naših njiva.
.jpg)
