Izvor: Politika, 12.Jan.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papazjanija od spiska dužnika
Nepravedno bi bilo svu krivicu svaliti samo na Poresku upravu kada je umesto profesionalizma i znanja za rad i napredovanje u njoj primarna partijska preporuka
„Luksuz” da knjiže, a ne plaćaju poreske obaveze, mogu sebi dozvoliti samo javna preduzeća i ona koja su državi, obično zbog kupovine socijalnog mira, značajna, kaže u razgovoru za „Politiku”, Milica Bisić, direktor revizorske kuće KPMG – Beograd, i bivši zamenik ministra finansija, komentarišući objavljenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << listu 100 najdužnika u Srbiji.
Poreska uprava je objavili spiskove najvećih poreskih dužnika, ali su među njima mahom firme koje su u stečaju po 10 godina ili su izbrisane iz APR. Šta je s aktivnim firmama?
Iako paradoksalno, objavljivanje spiskova najvećih poreskih dužnika je dobra posledica načelno potpuno pogrešne izmene zakona.
Šta je tu dobro?
Dobro je to što je sada svima, potpuno jasno koliko je u lošem stanju Poreska uprava. Ono što godinama muči savesne poreske obveznike, do kojih izgleda nikome nije stalo – neoprostivo netačne, neažurne i nepovezane poreske evidencije – sada su postale svima očigledne. Danas najčešće i potpuno pogrešno svaka filijala republičke ili lokalne Poreske uprave ima neke „svoje” podatke o „svojim” poreskim obveznicima ili pojedinim javnim dažbinama pa ih onda međusobno „peške” razmenjuju, sabiraju i oduzimaju.
Nebriga o poreskim evidencijama vidi se i u nepoštovanju osnovnog pravila svakog računovodstva, pa i poreskog, da se nenaplativa potraživanja isknjiže. Zato je i moguće da se na listi 100 najvećih dužnika pojavi 87 preduzeća koja su ili u stečaju ili su brisana iz registra. Ovi dugovi se moraju voditi odvojeno od redovnih, jer se ovako dobija papazjanija zvana spisak najvećih dužnika koja u potpunosti iskrivljuje sliku stvarnog izvršenja poreskih obaveza.
Ono što je laička javnost verovatno očekivala, što je, verujem, bilo u pozadini donošenja izmene pravila o poreskoj tajni, da se na ovoj listi nađu imena „prokazanih” bogataša, sasvim su izostala.
Zbog čega?
Prvo, zbog toga što u najvećem broju slučajeva oni u svom sopstvenom interesu redovno izmiruju svoje poreske obaveze. Drugo, što „luksuz” da knjiže, a ne plaćaju poreske obaveze mogu sebi dozvoliti samo javna preduzeća i ona koja su državi, obično zbog kupovine socijalnog mira, značajna. Jedna od indikacija istinitosti ove konstatacije je i da najveći broj malobrojnih „aktivnih” velikih dužnika sa spiska pripada upravo ovakvim preduzećima. Bilo bi zanimljivo videti listu sledećih 100 velikih dužnika. Verujem da bi na njoj našli i mnoga lokalna javna preduzeća i opštine.
Šta pokazuje činjenica da je prvi čovek PU morao da se izvini gradonačelniku zbog netačno iznesenih podataka o dugovima grada? Da li bi po Vama prvi čovek trebalo posle ovoga da podnese ostavku?
Nepravedno bi bilo svu krivicu svaliti samo na Poresku upravu. Kako se može očekivati da ova ustanova bude u dobrom stanju, radi efikasno i nepristrasno, kada je umesto profesionalizma i znanja za rad i napredovanje u njoj primarna partijska preporuka.
Uostalom, PU se ne može kriviti za samu izmenu kojom je omogućeno objavljivanje imena dužnika, a koja svedoči o dubokom nerazumevanju i poresko pravnog odnosa i šta ko u njemu radi. Čak i pod pretpostavkom da su sve evidencije tačne, ne razumem na koji način se stepen naplate poreza poboljšava objavljivanjem pojedinačnih dužnika. Da li neko veruje da rad PU može biti zamenjen moralnom osudom javnosti? Ili je za sankcionisanje nerada PU potrebna podrška javnog mnjenja? Da i ne pominjem posledice koje po fizičku bezbednost pojedinaca može imati objavljivanje ovakvih podataka. Ili je sve zaista samo podređeno jeftinom populizmu? U ovom slučaju, on je samo pokazao sav nemar, nerad i zapuštenost najvažnije ustanove u svakoj pa i u našoj državi.
Da li je za to odgovoran samo prvi čovek PU i na koje korake će se on odlučiti ovim povodom, pitanja su za njega i one koji su ga postavili na tu dužnost.
Šta PU nedostaje da bude efikasnija?
Da bi poreske evidencije bile ažurne i tačne, što je i osnovna pretpostavka za efikasan i delotvoran rad poreske kontrole, neophodno je da se izgradi jedinstven informacioni sistem. On podrazumeva da se za svakog obveznika u jedinstvenoj bazi knjiže sva zaduženja i uplate po osnovu svih javnih dažbina bile one republičke ili lokalne. Pri tome, u ovo informatičko doba samo knjiženje u najvećem broju slučajeva ne znači fizičko pisanje i brisanje u nekoj velikoj knjizi, već automatsko elektronsko evidentiranje promena. Neophodno je povezati već postojeće elemente poput registra poreskih obveznika, različite baze podataka o pojedinačnim porezima i centralnu i lokalnu administraciju. Naglašavam da jedinstven informacioni sistem nema nikakve veze sa željenim nivoom fiskalne (de)centralizacije koji će odrediti obim ovlašćenja za pristupanje jedinstvenom informacionom sistemu pojedinih organizacionih jedinica Poreske uprave.
Kako komentarišete to što je vlada primorala poslovne banke da od 1. juna one vrše kontrolu naplate poreza i doprinosa?
To je još jedna pogrešna odluka koja pokazuje nerazumevanje poreskih pitanja. Prvo, banke ne mogu i ne treba da preuzimaju posao PU. Drugo, time im se nameću nepotrebni administrativni troškovi i tako poskupljuje platni promet što će konačno opet platiti građani i privreda. I treće, a praktično najvažnije, ovom se odlukom ne može postići željeni cilj.
Zašto?
Zato što poslodavci koji ne plaćaju ove dažbine po pravilu zarade isplaćuju gotovinski ili pripadaju već pomenutom začaranom krugu (restrukturiranje, stečaj, javna preduzeća, opštine...). A baš sam radoznala šta će biti kad banka zabrani isplatu neto zarada radnicima nekog preduzeća u restrukturiranju.
Jasna Petrović
objavljeno: 13.01.2012.
