Izvor: TvojPortal.com, 16.Apr.2011, 08:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paori ostali bez kredita za setvu
(dnevnik.rs) Prolećna setva je uveliko u toku, poljoprivrednici vele da će i taj posao obaviti na vreme, ali ništa drugo neće biti kako treba. I to zbog Vlade i ministarstva koje je za njih nadležno.
Naime, još nisu donete najvažnije uredbe za poljoprivrednu proizvodnju, a od toga zavisi sve – i kako će se zasejati i koliko će nam njive dati, i koliko ćemo hrane imati, hoćemo li izvesti, koliko će paori i država zaraditi... Ali, ko još u ovoj zemlji mari za to...
Polovina je aprila, a Vlada još nije donela uredbe o kratkoročnim i dugoročnim kreditima, podsticajima, o ratarstvu, stočarstvu, investiranju..., koje su prethodnih godina bivale obnarodovane u martu. Sada, u jeku setve, najveći je problem to što još nema kratkoročnih kredita za kupovinu repromaterijala sa subvencionisanom kamatnom stopom, i sa, za ratare, najpovoljnijim uslovima. Pomenimo, lane je kamata koju plaća poljoprivrednik iznosila pet posto, a Ministarstvo je s bankama „prebijalo” ostatak. Povrh svega, poljoprivrednici još uvek ne znaju ni koliko bi novca po hektaru trebalo da dobiju. Ako išta dobiju. Jer, više niko ne može da veruje da je u pitanju samo tromost nadležnih već se plaše da se ipak nešto drugo iza brda valja. Zbog svega toga sigurno je samo da će poljoprivrednici štedeti na mineralnom đubrivu i semenu i da će setva biti lošeg kvaliteta, a kada njive ostanu posne, nema kasnije prihrane koja bi to mogla nadoknaditi. Dakle, može se očekivati manji rod nego ranijih godina.
– Za sve se ima vremena, ali ne za ono što je seljaku i poljoprivredi najvažnije. Ne znaju ljudi koliko đubriva da bace, koliko da ulože u proizvodnju jer su iznosi subvencija još uvek nepoznati. To je nedopustivo – naglašava u izjavi za naš list predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Ivković, podećajući na to da sto kilograma đubriva staje oko 5.000 ili 6.000 dinara, a ako ne bude povrata kao lane, ratarima se loše piše.
Skuplje je i seme, a ukupno ova setva je 40 posto paprenija od lanjske.
– Poljoprivrednici nisu više imali strpljenja da čekaju na Vladu i prionuli su na posao, ali uz minimalna ulaganja u proizvodnju. Uz sve to, sve rasprostranjeniji je strah da će deo ionako skromnog agrarnog budžeta otići velikim sistemima i da će se i ono mao crkavice što su dobijali paori prepoloviti – kaže Ivković.
Poljoprivrednik iz Zmajeva Žarko Kobilarov u razgovoru za „Dnevnik” naglašava da je sada već kasno za krakoročne kredite.
– Na taj način, u sveopštoj besparici, paori su naterani n to da idu u veoma nepovoljn paritete. Banke su izašle s nekim povoljnostima, nižim kamatnim stopama, ali ipak je reč o komercijalnim kreditima, koji su za poljoprivrednike preskupi. Čim su okrenuti paritetima i zaduživanju u evrima, mogu računati na više cene repromaterijala, a to će se za rezultat imati manja ulaganja po hektaru i lošiji kvalitet setve. Nikome nije jasno zašto su krediti stopirani i zašto ostale uredbe kasne. Zapravo, sve je velika nepoznanica, a to za poljoprivredu i paore nije dobro – veli on, i naglašava da bi resorno ministarstvo i Vlada već početkom godine trebalo poljoprivrednicima da kažu na šta mogu računati, a evo, najvažniji prolećni posao se privodi kraju, a informacija nema.
Kobilarov podseća na to da je đubrivo u odnosu na prošlu godinu poskupelo i sto posto. Tako je AN lane koštao 18 do 20 dinara kilogram, a ovog proleća oko 35, dok je „urea” bila oko 13 dinara, a sada je 38 ili 40.
Kalkulacije proizvodnje ratarskih kultura koje su napravili poljoprivrednici pokazuju da će za suncokret ove godine trebati 87.754 dinara, od čega repromaterijal košta 38.664 dinara, a ostalo su mašinske usluge i indirektni troškovi. Soja će po hektaru paorima izbiti iz džepa 88.132 dinara, kukuruz 90.902 dinara.
S. Gluščević
Uredbe u paketu
Umesto da program subvencija i premije donese pre setve, Vlada i novi ministar su, izgleda, naumili da sve neophodne uredbe upakuju u takozvani program za obuzdavanje cene prehrambenih proizvoda, koji se najavljuje već nedeljama. Subvencije po hektaru za ratare, premije za mleko, podsticaji za podizanje novih zasada voća i vinove loze, investicije u mehanizaciju i farme, sve će to, gotovo je sigurno, biti deo paketa koji tek sledi, a koji se može pretpostaviti kakav će biti.
S obzirom na agrarni budžet koji za sve premije i subvencije iznosi oko 22 milijarde dinara, sva je prilika da će, kao i lane, ostati premije od 14.000 dinara po hektaru, a da će veliki deo novca otići u stočarstvo kroz premije za mleko od oko pet dinara za litar, a tu su i davanja po grlu....
Gotovo sve je po starom, samo će se drugačije zvati. Naravno da za to nije kriv novi ministar već cela Vlada koja se nije potrudila da poljoprivredi za subvencije odobri više para.
setvapaoriostali bez kredita
