Izvor: TvojPortal.com, 08.Jun.2012, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POLJOPRIVREDA – GDE SMO STVARNO A GDE MOŽEMO BITI
Tvoj Portal Poslednjih se dana naročito mnogo priča o razvojnim šansama poljoprivrede. Gde smo stvarno a gde možemo biti je tema koja zahteva mnogo više prostora i vremena od okvira koji nalaže ovaj tekst. Naravno da su sada predizborna obećanja veoma darežljiva po svim pitanjima pa i prema razvoju poljoprivrede koji pretstavlja nasušnju potrebu jer: Srbija je doživela veliku deindustrijalizaicju uzrokovanu sa nekoliko faktora od kojih je tranzicija i neuspešna privatizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << zauzimaju dominantno mesto;Veliki broj radnika je ostao bez posla u prethodnih nekoliko godina (prema procenama MMF-a preko 400 hiljada radnika, domaća statistika beleži znatno nižu cifru); Sribija je bogom dana oblast za bavljenje poljoprivredom obzirom na pedološke, reljefne i klimatske karakteristika;Ovakvi preduslovi stvaraju pretpostavke za gajenje veoma velikog broja poljoprivrednih kulutra od žitarica, povrća, voća i vinograda.
U narednim izlaganjima bavićemo se povrtarskim kulturama odnosno gde je zemlja Srbija u nekoliko ključnih povrtarskih kultura u razmeni sa svetoma. Analizirani su paradajz, beli i crni luk, krastavci i salata zelena. Paradoksalno ali je ova zemlja totalni autsajder u ponudi i izvozu ovih kultura.Srbija je nažalost neto uvoznik onoga što može proizvesti u neograničenim količinama. Samo u 2011 godini neto uvoz paradjaza, krastavaca, luka i salate je gotovo 19 miliona eura. Srbija ima minoran izvoz ovih proizvoda a u cilju ilustracije mogućnosti daćemo prikaz potencijala za izvoz paradajza.
Srbija je ukupno u 2010 godini imala izvoz od 2,4 miliona dolara paradajza. Izvezla je ukupno 5847 tona pro prosečnoj ceni od 421 dolara po toni. Rusija je glavni kupac srpskog paradajza sa 55% ukupnih izvoza, posle Rusije dolaze Bugarska, BiH, Crna Gora i Rumunija. Najveći uovz paradajza je iz Makedonije za 13,6 miliona dolara i Turske za oko 2 miliona dolara. Kakvi su potencijali izvoza paradajza u Rusiju najbolje pokazuje podataka o vrednosti ruskog uvoza paradajza u 2010 godini iz sveta.Ovi podaci treba da zabrinu sve nosioce ekonomske vlasti u Srbiji i bivše i sadašnje. Položaj Srbije u izvoznoj ponudi samo ovog prozvoda govori sam za sebe. Da li je isplativije da država subvecioniše 10,000 eura za izgradnju plastenika i favorizovanje izvozne ponude ili pak da kao moderni Robin Hud uzima od siromašnih i daje bogatim multinacionalnim kompanija za otvaranje radnog mesta neka čitaoci sami prosude. Rusija gotovo da nema izvoz paradajza i gotovo je stopostotni uvoznik. Ukupan uvoz paradajza iz sveta u Rusiju je 773 miliona dolara u 2010 i to najviše iz Turske – 390 miliona ili 51% uvoza. Srbija je zauzela minornju poziciju sa 0,2% ruskog uvoza. Ne treba posebno isticati mogućnosti povećanja obzirom da u poslednjoj koloni u tabeli se može videti da su carine na uvoz iz Srbije nula dok za ostale zemlje značajne od 14,6-19,4% prosečno.
Koliko je naš izvoz beznačajan vide se kada izvoz paradajza uporedimo sa našim susedom Makedonijom.Makedonija je imala 15 puta veći izvoz paradajza od Srbije iako ima daleko manje mogućnosti po pitanju obradivih površina i kvaliteta zemljišta.
