Izvor: Politika, Tanjug, 25.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PDV danas opet na pregovaračkom stolu
Nakon susreta Misije MMF-a sa ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem biće jasno da li će povećanje ovog nameta moći da se izbegne
Porez na dodatu vrednost danas će se ponovo naći na pregovaračkom stolu delegacije Međunarodnog monetarnog fonda i Vlade Srbije. Kako saznajemo, Misija MMF-a srešće se sa Mlađanom Dinkićem, potpredsednikom vlade i ministrom ekonomije, kada će biti jasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da li će povećanje ovog poreza moći da se izbegne. Demantujući da je delegacija ove međunarodne finansijske institucije insistirala na povećanju PDV-a, premijer Mirko Cvetković je, zapravo, potvrdio ono što je „Politika” pre dva dana pisala. Naime, predstavnici delegacije iz Vašingtona smatrali su da je rast PDV-a najjednostavnije rešenje za povećanje minusa u kasi. Međutim, ukoliko Vlada Srbije ima neki bolji predlog, oni su spremni da ga prihvate.
Sudeći prema tvrdom stavu naših pregovarača, rasprava o povećanju poreza tek će se zahuktati, jer je premijer Cvetković juče ponovio kako je politika vlade da ne povećava poreska opterećenja privredi i građanima. Kako je istakao, na sastanku sa predstavnicima MMF-a bilo je reči i o povećanju deficita budžeta, koji nije rezultat povećanja rashoda, već smanjenja prihoda, zbog ekonomske krize.
Na otvaranju radova na izgradnji puta od Kragujevca do Batočine, Cvetković je rekao da je u razgovoru sa Misijom MMF-a konstatovano da se rashodi mogu smanjiti reformom javnog sektora. Međutim, kako je istakao, ta reforma ne može da bude završena za tri do četiri meseca, već će biti sprovedena u nekoliko narednih godina, pri čemu će biti planirani budući koraci.
Ipak, naš izvor koji je učestvovao u pregovorima kaže da se o povećanju PDV-a pričalo mnogo više nego što je to bilo ko očekivao.
– Odmah su rekli da je problem minus u državnoj kasi, na šta smo odgovorili da i druge zemlje imaju iste muke. Pitali su nas kako ćemo to da pokrijemo i tako, praktično, otvorili priču o rastu poreza kao najjednostavnijem rešenju. Oni podržavaju reformu državne administracije, ali je to mera koja prve uštede (od oko 20 milijardi dinara) može da donese tek posle 2011. godine. Zapravo, tražili su da odmah reagujemo kako bi se prihodi u budžetu povećali. Ocenjeno je da će smanjenje rashoda kao dugoročna mera svakako imati efekta, ali je Misija insistirala na onome što će imati brži uticaj na rast prihoda – kaže naš sagovornik o atmosferi u kojoj su protekli pregovori.
Dve delegacije su se na početku složile oko nekoliko stvari. MMF je dozvolio povećanje deficita u kasi, ali kako saznajemo najviše do 4,5 odsto, dok je naš pregovarački tim insistirao da to bude najmanji dozvoljeni minus, ali da je neophodno i više.
Ipak, MMF je dao blagoslov da deficit bude veći od planiranih 135 milijardi dinara za ovu godinu. Ali, u Ministarstvu finansija procenjuju da ako nam to sada i pođe za rukom, sledeće godine se nećemo „provući” bez povećanja poreskih stopa.
Iako je to bilo najavljeno, dve delegacije za sada nisu spomenule povećanje takozvanog solidarnog poreza na plate veće od 40.000 dinara, a što je kao opciju predlagala ministarka finansija Diana Dragutinović. Pregovarači su se složili da ne bude smanjenja plata i penzija, niti socijalnih davanja.
Ekonomista Danilo Šuković ocenio je juče u izjavi Tanjugu da je to što je sa MMF-om postignuta saglasnost o neophodnosti povećanja budžetskog deficita dobar predznak, kao i da će, na kraju, ta međunarodna finansijska institucija odobriti produžetak realizacije stendbaj aranžmana vrednog tri milijarde evra.
Prema njegovim rečima, čak i da se ne primeni povećanje PDV-a, na građane će se indirektno reflektovati i povećanje deficita, koje znači i povećanje potrošnje i inflacije, pa će svakako građani i tu meru osetiti samo na indirektan i manje vidljiv način.
Šuković je ocenio da država neće uspeti da smanji administraciju u kratkom roku, a teško da će u to ubediti i MMF.
Međutim, dodao je on, bez obzira na sve MMF se neće povući iz ovog aranžmana jer to nije u njegovom interesu, a nije ni njegova praksa da se povlači iz tranzicionih zemalja koje se nalaze „u osetljivom trenutku”.
E E R
-----------------------------------------------------------
Penzije neće biti smanjivane
Penzije i plate se u narednom periodu neće smanjivati, a čim se osete prvi znaci ekonomskog oporavka zemlje uslediće, ako to bude moguće, poboljšanje materijalnog položaja penzionera. To je, između ostalog, zaključak s jučerašnjeg sastanka potpredsednika Vlade Srbije dr Jovana Krkobabića s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, saznaje se u kabinetu potpredsednika.
Krkobabić je na taj način ostao dosledan u zahtevima da se primanja penzionera, koja su od oktobra prošle godine zamrznuta, ne mogu dodatno smanjivati, jer bi to pogoršalo njihov ionako težak položaj. Time je, zapravo, ponovio stav s kojim je pred MMF izašao i tokom njihove posete Srbiji u maju ove godine.
Potpredsednik vlade je istakao da su penzioneri u Srbiji podneli svoj deo tereta tokom krize koja je pogodila ceo svet, te da ne može biti govora o dodatnom smanjenju njihovih prinadležnosti.
Pregovarači su se složili da je ekonomska kriza u Srbiji prošla maksimum, ali da će se privreda oporavljati verovatno i tokom 2010. godine. Potpredsednik vlade je predočio da su planirane reforme u okviru penzijsko-invalidskog sistema Srbije proces koji zahteva brižljivo planiranje i koji mora da ispuni više uslova.
Kako saznajemo, „vašingtonski finansijeri” ni tokom jučerašnjeg razgovora s potpredsednikom Krkobabićem nisu insistirali na smanjenju penzije ispod 60 odsto prosečne plate. Čak i da je bilo takvih zahteva, unutar PUPS-a postoji konsenzus da se na tako nešto ne pristaje.
J. P.
-----------------------------------------------------------
Sporazum sa MMF-om bez velikih „žrtava”
Srbija će ovogodišnji budžetski jaz od oko 150 milijardi dinara prevazići bez velikih žrtava, poput drastičnog smanjenja plata u javnom sektoru i penzija ili funkcionalnih troškova države. Problem je, međutim, kako to pitanje valjano rešiti u sledećoj i narednim godinama, kaže za naš list saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” dr Miladin Kovačević, koji je i kao zamenik generalnog direktora Republičkog zavoda za statistiku nezaobilazan učesnik u aktuelnim razgovorima sa predstavnicima MMF-a o reviziji aranžmana sa tom svetskom finansijskom institucijom.
– Suština je u tome da nađemo prihode koji će pokriti evidentnih 150 milijardi dinara prekomernih rashoda i da deficit ne može biti veći od 100 milijardi dinara. Vlada mora pronaći izvore za „peglanje” prekomernih 50 milijardi dinara – ističe naš sagovornik i kao moguće rešenje za taj minus spominje, u prvom redu, smanjivanje rashoda, pa tek onda dodatno oporezivanje.
S obzirom na funkciju koju obavlja, zamenik prvog čoveka Republičkog zavoda za statistiku, pitali smo Kovačevića na osnovu kojih i čijih podataka se, kao analitičke baze, razgovara sa predstavnicima MMF-a. Očekivan odgovor – samo s našim. Srbija već odavno radi po standardima i načelima evropske statistike, tako da su naši podaci sasvim uporedivi. Inače, sve podatke i tabele pripremili su Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, a analitičke informacije izradila je redakcija biltena MAT.
S. K.
[objavljeno: 26/08/2009]
