Izvor: Blic, 13.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpuštanja tek slede
Otpuštanja tek slede
Smanjenje javne potrošnje i brže restrukturiranje javnih preduzeća zahtevi su na kojima insistiraju i MMF i Svetska banka. Kako je budžetom za narednu godinu predviđen tranzicioni fond od preko 6,5 milijardi dinara (75 miliona evra), izgleda da je Vlada Srbije konačno rešila da se suoči sa jednim od ključnih reformskih izazova. Prevedeno na surov jezik tranzicije to znači da će za zaposlene u javnom sektoru 2006. biti godina otpuštanja s posla.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Iako je dijagnoza stanja u javnom sektoru, poput one o učešću u ukupnim gubicima privrede od gotovo 40 odsto, dobro poznata, ni ova srpska vlada, kao ni prethodna, na poslu racionalizacije poslovanja velikih javnih preduzeća i njihove pripreme za privatizaciju nije odmakla dalje od kozmetičkih promena. Komisija za restrukturiranje javnih preduzeća Ministarstva finansija, na čijem je čelu bio Božidar Đelić, a kojom je do postavljenja za ministra energetike rukovodila Kori Udovički, a potom Miroslava Milenović, aktuelni finansijski direktor 'Delta osiguranja', izračunala je da u infrastrukturu domaćih javnih preduzeća, kako bi se ona barem primakla svetskim standardima, do 2010. godine treba uložiti 27 milijardi dolara: 12 milijardi u telekomunikacije, osam milijardi u energetiku, pet milijardi u železnicu i dve milijarde u ostala javna preduzeća.
Iako do 2010. ima još pet godina, ostvarljivost ove računice deluje danas kao naučna fantastika, možda i više nego u vreme kad je Đelićeva komisija s njom izašla u javnost. Napori na restrukturiranju javnog sektora stigli su do odvajanja sporednih delatnosti, što je nije ni pet odsto ukupnog posla, dok su na racionalizaciji obrazovnog i zdravstvenog sistema tek nedavno učinjeni prvi koraci. Sam ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović priznao je da odvajanje sporednih delatnosti najmanje boli, jer će kroz privatizaciju odvojeni delovi imati zagarantovan posao sa bivšim, matičnim firmama. A to je baš privilegija.
Na početku ove godine u devet velikih javnih preduzeća bilo je zaposleno 137.000 radnika. Iako je u EPS-u, kako tvrde, za poslednje četiri godine broj zaposlenih sa 60.000 sveden na 40.000, iz 'Železnica Srbije' u istom periodu otišlo je 10.000 ljudi (trenutno 22.000 zaposlenih), a iz NIS-a samo tokom 2005. 2.000 ljudi (trenutno 17.000 zaposlenih) itd, očito da je to nedovoljno. Iako predstavnici Vlade kao papagaji ponavljaju da restrukturiranje pre svega znači podizanje efikasnosti javnih preduzeća, a ne i obavezno otpuštanje, plaćanje danka odlaganju reformi radnike EPS-a, NIS-a, 'Telekoma', 'Železnica', 'Srbijašuma' itd, izvesno je, tek očekuje. Svedoči o tome i zahtev MMF-a da se plate zaposlenih u javnim preduzećima mogu povećati samo ako se otpusti višak radnika i to u procentu manjem od inflacije, a koji su, logično je, sindikati dočekali sa velikim nezadovoljstvom odmah zapretivši masovnim protestima. Zaboravljajući pri tom da je prosek zarada u javnim preduzećima poprilično iznad proseka privrede.
B. Krivokapić
