Izvor: Banke.Online.rs, 24.Jan.2013, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkup zlata van državne kontrole
Na potezu od Vukovog spomenika do Liona, nekih kilometar i po do dva, ima čak 22 zlatare ili objekta koji se bave otkupom zlata. Neke od tih zlatara su u Bulevaru kralja Aleksandra već decenijama i ozbiljno rade svoj posao. Drugi su najpre bili samo menjačnice ili frizerski saloni da bi se u proteklih nekoliko godina ubacili u biznis koji je, pre svega, zahvaljujući krizi, isto tako preko noći procvetao. Cena zlata na berzi je skočila za poslednjih sedam godina gotovo četiri puta, a kad ponestane novca, kakav je slučaj u Srbiji, narod poseže za kutijama sa nakitom. Ipak, mnogi ne vode računa kome ga prodaju, pa se neretko dešava da budu prevareni. "Možete da dobijete 9.450 dinara za ovaj prsten", kažu nam u radnji koja se bavi samo otkupom zlata. Tačnije 2.250 dinara za gram 14-karatnog zlata, inače i najjeftinijeg. Dvesta metara dalje u menjačnici koja nudi "najviše cene zlata", odokativnom metodom nude nam za isti prsten 2.000 dinara po gramu. Na pitanje da li su to te najviše cene o kojima govore kažu da bi 2.300 dinara bio maksimum koji bismo mogli da dobijemo. Cene se od zlatare do menjačnice razlikuju u hiljadama dinara, a veliko je pitanje koliko njih zaista ima dozvolu da se bavi ovim poslom. Prema evidenciji koju ima Direkcija za mere i dragocene metale registrovano je 883 proizvođača, odnosno zlatara. Lucija Dujović, direktorka sektora za kontrolu i nadzor u Direkciji kaže za Danas da je ova oblast otkad je u maju 2011. usvojen Zakon o kontroli predmeta od dragocenih metala regulisana bolje, ali da i sada ima mnogo onih koji se bave otkupom zlata iako im to zakon ne dozvoljava. - Zakon propisuju da se otkupom mogu baviti isključivo oni koji proizvode predmete od dragocenih metala. Dakle, otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala može da vrši samo proizvođač koji ispunjava zahteve propisane Zakonom, odnosno koji je registrovan za obavljanje delatnosti proizvodnje predmeta od dragocenih metala, koji ima znak proizvođača i koji u svojim prostorijama na vidnom mestu drži i rešenje o znaku proizvođača - ističe Dujović. Ova odredba je ubačena u zakon, napominje ona, tek kada su zlatari na pitanje radne grupe kako se snabdevaju sirovinama kada im to ne obezbeđuje ni rudnik ni NBS rekli da je jedini način otkup, ali da oni to ne mogu da rade kako treba, jer se time bave i menjačnice i frizerski saloni. "Sa usvajanjem zakona prvi put počinje nadzor i kontrola proizvođača predmeta od dragocenih metala. Međutim, dešava se i to da su se mnogi, koji su to zbog zakona morali, prijavili kao proizvođači, menjačnice su preregistrovane, išli su čak do toga da kupe kompletnu opremu, ali i dalje nastavljaju da se bave samo otkupom", ističe Dujović. Menjačnica u kojoj su nam ponudili 2.000 dinara po gramu za prsten od belog zlata je pravi primer. S tim što je oprema neophodna za proizvodnju verovatno spakovana u neke kutije, jer je na skučenom prostoru menjačnice sigurno nema. Očigledan primer nekog ko nema nameru bilo šta da proizvodi. Takvima, međutim, inspekcija ne može ništa, jer sve rade legalno. Ono što može Direkcija jeste da podnese prekršajne prijave protiv onih koji se time bave, a nisu registrovani kao proizvođači. "Tokom 2012. podneli smo 21 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv privrednih subjekata koji se bave nedozvoljenim otkupom predmeta od dragocenih metala", kaže Dujović i napominje da oni nemaju uvid šta se dalje dešava s tim zahtevima. Poznati beogradski zlatar, predsednik Udruženja zlatara Beograd Kosta Andrejević nema problema sa takvom vrstom konkurencije jer proizvodi nakit koji čak ni ne prodaje na gram. Zakon je, tvrdi on, uveo odredbu kojom se samo proizvođačima daje pravo da se bave otkupom zlata, ali je pitanje da li svi oni mogu da se kontrolišu. "Nekada je zlato bilo jeftinije, koštalo je 15 do 20 maraka, sada je cena grama i do 40 evra, tako da je svakako to izvor veće zarade. Pitanje je ko sve kontroliše, da li inspekcije proveravaju da li se izdaju potvrde o otkupu, imaju li pečate, gde ide to zlato", napominje Andrejević za Danas. I upravo je to glavno pitanje - gde ide zlato, koje u Srbiji nema kupca. Uglavnom se izvozi, a to je već u domenu Ministarstva trgovine. Dok nije usvojen Zakon 2011. većina ove trgovine bila je "na crno", švercovalo se preko granice u kineskim torbama. Situacija se popravila, ali ne treba zaboraviti da je trgovina zlatom jedan od četiri stuba najpogodnija za pranje novca. Četiri puta skuplje Prema podacima Evropske centralne banke, MMF i centralne banke evropskih zemalja su od početka 2011. povećale rezerve u zlatu za 25.000 unci, odnosno 0,8 tona. Dvadeset godina se gram čistog zlata prodavao na svetskim berzama po stabilnoj ceni od 10 evra sve do 2005. Od tada do danas cena zlata je porasla vise od četiri puta, a 2008. za jednu finu uncu ili 31,1 gram trebalo je platiti 700 dolara, dok je 2001. koštala 250 dolara. Samo u Beogradu ima 150 zlatara koje godišnje za svoje potrebe od građana otkupe do 45 kilograma zlata.
Nastavak na Banke.Online.rs...
.jpg)
