Izvor: B92, 28.Nov.2011, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkazi "kucaju" i na vrata banaka?
Beograd -- Kada se privatizacija u Srbiji zahuktala, san mnogih je bio da dobiju posao u banci. Lepi enterijeri, dobre plate pa milina.
Međutim, kriza je poslednjih godina pogodila i ovaj sektor.
Banke su zatvarale neprofitne poslovne jedinice pa su bez posla najčešće ostajali službenici u manjim mestima. S novim naletom krize pod udar su došli i oni u gradovima.
Broj i ukupna suma kredita kod nas već mesecima beleže stagnaciju ili blagi pad, samim tim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i posla je manje, pa i potrebe za radnom snagom.
Ima li nade za posao za one koji su na tržištu rada? Ima, „Gasprom„ banka je najvila dolazak u Srbiju. Ostaje da se vidi da li će kupiti banku koja već radi kod nas ili će osnovati svoju, kao grinfild investiciju. U slučaju ovog drugog rešenja, za „bankare viška„ bi moglo biti posla. Ali, za radovanje je rano jer Narodna banka Srbije od ove kuće nije još dobila bilo kakav zahtev.
Spas za službenike je stigao iz Narodne banke Srbije: početkom decembra počinje primena novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga pa će bankari morati pomno da pogledaju sve ugovore koji su zaključeni u prethodnom periodu i provere da li treba da se usklađuju s pomenutim propisom. Znači, posla sada ima na pretek, a posle – videće se"
O tome šta zaposleni u bankama mogu očekivati ako ih menadžment proglasi za tehnološki višak predsednica Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim kućama i finansijskim organizacijama Mara Erdelj kaže:
"Naš granski sindikat broji 13 organizacija. Većina naših članica ima zaključene kolektivne ugovore s poslodavcima. U slučaju da neko od zaposlenih postane tehnološki višak, strogo se vodi računa o tome da poslodavac ispoštuje sve zakonske obaveze", podvlači sagovornica.
"Obavezan je da donese program, koji mora sadržati detaljno obrazloženje koje su to organizacione i tehnološke promene zbog kojih se gase radna mesta ili dolazi do smanjenja broja izvršilaca. Kolektivnim ugovorima su, uglavnom, predviđene otpremnine veće od onih na koje zakon obavezuje poslodavca, zatim posebna zaštita samohranih roditelja, osoba s invaliditetom, onih koji jedini rade i izdržavaju porodicu, trudnica i slično", kaže Erdelj.
Svi ovi sistemi zaštite nisu bili od pomoći za 146 zaposlenih u Vojvođanskoj banci, članici NBG-a, koji su prošlog meseca ostali bez posla.
Šefica kabineta direktora banke Zorica Džida kaže da je ceo postupak urađen u skladu sa zakonom i uz konsultaciju s Nacionalnom službom za zapošljavanje. Na višak nije uticala kriza već činjenica da je banka osavremenila tehnologiju, što je zahtevalo novu siistematizaciju, a posledica je da su pojedinci postali višak.
U Erste banci je 40 ljudi otišlo početkom marta
"Zatvorene su poslovne jedinice u Apatinu, Čelarevu i Despotovu, pa je to zahtevalo i racionalizaciju", kaže predsednica njihovog sindikata Stanica Šarčanski.
Poslodavac je ispoštovao sve što je predviđeno zakonima i drugim propisima, kaže Šarčanski.
"Ne samo da su službenici koji su jedini zaposleni u porodici ostali u banci već je određenom broju ljudi omogućeno da rade četiri sata da bi se sačuvalo više radnih mesta. Kolegama koje su pred penzijom data je otpremnina a banka se obavezala i na to da im uplaćuje doprinose dok ne steknu uslov za penziju", navodi ona.
"U Komercijalnoj banci je fluktuacija kadrova redovna stvar – jedni dolaze, drugi odlaze. Racionalizacija poslovanja je kod nas proces koji stalno traje, a to se odnosi i na zaposlene. Sada su nam svi potrebni jer je u toku revizija ugovora u skladu s novim zakonom", objašnjava jedan od direktora Goran Milićević.
