Izvor: Politika, 05.Jan.2010, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opomene za porez ne stižu, a kamate rastu

Lokalne samouprave sređuju 20 godina neažurirane baze podataka Poreske uprave kako bi ušle u trag dužnicima za porez na imovinu. – Poreska uprava jedva da je slala opomene od 1992. godine do danas, kamate su rasle svakog dana, po godišnjoj stopi od 23,5 odsto i dostigle i po više hiljada dinara

Kad lokalne samouprave sistematizuju podatke iz nedavno preuzete, gotovo 20 godina neažurirane baze Poreske uprave, na stotine hiljada ljudi bi moglo dobiti opomenu zbog neplaćenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kamata na porez na imovinu za koje nisu ni znali. Opomene su pre tri nedelje već zgranule više od 220.000 Beograđana dok su računi iz lokalne Uprave javnih prihoda letos napravili pometnju u domovima 15.000 Nišlija.

U većini ostalih lokalnih samouprava novi softver, koji je u ova dva grada obavio taj posao, još prekopava stare baze podataka o obveznicima i upoređuje ih sa ostalim spiskovima vlasnika imovine, ali su u mnogim mestima već pronašli i 50 odsto neprijavljenih ili „netragom nestalih” obveznika.

Većina tih dugova nastala je zato što građani nisu na vreme plaćali kamate na kvartale u kojima se namiruje porez na imovinu. Uglavnom su, sudeći po jadikovkama iz nedavnih redova pred beogradskom poreskom administracijom, kasnili zato što su ih kvartalni rokovi, koji traju 15 dana, zaticali u trenutku kada nisu imali para. Kada bi do novca došli, namirili bi dug, ali nekoliko dana posle isteka roka. Kamata na toliko kašnjenje ne bi bila velika da je ispostavljena na kraju godine. Ali, pošto Poreska uprava jedva da je slala opomene od 1992. godine do danas, kamate su rasle svakog dana, po godišnjoj stopi od 23,5 odsto i dostigle i po više hiljada dinara. Na rešenjima za porez sledeće godine, kaže Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara za finansije Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), takođe nije bilo obaveštenja obveznicima da im se vuče ikakav dug od lane.

– Poreska uprava je naplaćivala porez na imovinu do 2007. godine. Tada je zakon prebacio njegovo ubiranje na gradove i opštine. Ostavljen je dvogodišnji prelazni rok tokom kojeg je Uprava mogla nastaviti da obavlja taj posao. Sada su sve samouprave formirale svoje poreske administracije, nabavile softver i počele ili se pripremaju da počnu naplatu – rekao je Bućić.

Poreska uprava je, istina, imala otežavajuću okolnost u naplati poreza na imovinu. Nazivi ulica su često menjani, selima je teško naći poštanski fah, nekretnine su dobijale novog vlasnika, ali on se nije prijavljivao kao obveznik poreza. Kako u takvoj situaciji poštanski troškovi dostavljanja poreske opomene lako premaše dug a poštari često ne nađu pravu adresu, poreznici su radije odustajali od besmislenog bacanja para. To bi se moglo razumeti samo da lokalne samouprave nisu zato ostajale bez svog novca a građani prepušteni iluziji da su podmirili obaveze.

– Poreska uprava je bila pasivna u ubiranju poreza na imovinu i zato što je on prihod lokalnih samouprava. Zato je Uprava bila više motivisana da brine o naplati akciza i ostalih republičkih prihoda – smatra Bućić.

A baze podataka su, kad su već građani bili toliko nesavesni da se, mada im je to zakonska dužnost, ne prijavljuju sami kao obveznici poreza, mogle biti potpunije samo da su nam katastri imovine uređeniji. Stanje bi bilo bolje i da Poreska uprava, nakon što bi ih sudovi obavestili o overi kupoprodajnog ugovora, nije naplaćivala samo prenos apsolutnih prava imovine nego da je informaciju suda upotrebila da evidentira i novog vlasnika kao obveznika poreza na imovinu. Onda je obveznik mogao i da bude upozoren ako se ne bi sam prijavio.

– Prijava za porez na imovinu ne sadrži samo kvadraturu nego i opremljenost poseda i razne druge podatke koji ulaze u proračun visine godišnjeg duga. Nismo imali dovoljno ljudi da ih šaljemo da sve to popisuju na imovini građana koji se nisu prijavili i da onda na osnovu toga ispostavljamo rešenja – objašnjavaju u Poreskoj upravi.

Dok se država štedela preteranog napora i nije slala opomene, građane je zakon obavezao da se raspituju imaju li ikakav dug. Bez obzira što im se kamate gomilaju godinama, dužnici bi mogli da odahnu da je lokalnim samoupravama dozvoljeno da otpisuju kamate na svoje prihode, kao što je odobreno Republici. Pošto zakon to ne predviđa, kaže Zoran Albijanić, šef odseka lokalnih prihoda u Nišu, sve dugove za porez na imovinu građani će morati da plate.

– Krajem 2008. godine usvojen je Zakon o otpisu kamata za republičke prihode. SKGO je tražila da se u njega unese član kojim lokalnim samoupravama bilo omogućeno da i one otpisuju kamate na svoje prihode ali naš predlog nije uvažen – seća se Bućić.

Radna grupa Ministarstva finansija radi na predlogu izmena zakona o porezu na imovinu kojim bi svi obveznici, prvi put posle 1992. godine, bili pozvani da se prijave kako bi baze podataka konačno bile celovite. Prijave nisu kontrolisane ni pre 20 godina a od tada nisu ažurirane. Jedino time se može objasniti što je 2006. godine Poreska uprava napisala samo 1.864.000 rešenja za porez na imovinu. Kada su lokalne samouprave preuzele taj posao, sredile podatke pomoću novog softvera i našle neprijavljene obveznike, prihodi po tom osnovu su skočili i trostruko, kao u Aranđelovcu.

Dok stanovnici većine mesta u Srbiji tek mogu da očekuju neprijatno pisamce iz lokalnih poreskih administracija, ni Beograđani koji nisu među onih 220.000 kojima su opomene već uručene ne mogu biti mirni. Beogradska Uprava javnih prihoda je ovog puta, kaže „Politikin” izvor iz te ustanove a potvrđuju u SKGO, obradila podatke samo za poslednjih pet godina i slala opomene jedino građanima čiji dug ne premašuje 1.000 dinara. U sledećoj rundi i ostali će doći na red. Do tada kamate rastu svakog dana.

V. Vukasović – D. Mučibabić

[objavljeno: 06/01/2010]

Nastavak na Politika...