Izvor: Blic, 15.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasna je inflacija samo iznad 10 odsto
Najave i poskupljenja hleba, mesa, mleka i ulja dovode do bojazni od posledica i pitanja da li će planirana godišnja inflacija od 6,5 odsto biti premašena? Ekonomisti se slažu da je manja šteta da inflacija do kraja 2007. bude veća za nekoliko procenata od planirane, nego da se restriktivnim merama Narodne banke Srbije drži pod kontrolom, jer bi ceh platila privreda. Ono što je najvažnije, kako upozoravaju, jeste da se ni u kom slučaju ne probije psiholoških 10 odsto.
Zbog talasa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najavljenog poskupljenja osnovnih životnih namirnica, kako smatra mr Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, inflacija će verovatno preći planirani nivo za oko procenat, dok će bazna inflacija ostati čak na donjem delu raspona, a to je blizu četiri odsto. Ovo skoro izvesno prekoračenje projektovane inflacije, međutim, neće ugroziti makroekonomsku stabilnost.
- Gora solucija je da NBS jakim restriktivnim merama pokuša da održi ukupnu inflaciju na šest i po odsto. Zašto? U tom slučaju došlo bi do daljeg realnog jačanja dinara, poskupljenja kredita i usporavanja privredne aktivnosti. Probijanje inflacije nije posledica loše ekonomske politike Vlade, već elementarne nepogode - suše. Isti problemi - inflacija i suša - pogađaju i sve zemlje regiona, čak i Nemačku i Kinu koja trenutno u poslednjih deset godina ima najveću inflaciju, i to zbog rasta cena svinjskog mesa. NBS će verovatno blago povisiti referentnu kamatnu stopu, ali bilo bi dobro da ne pretera sa restriktivnošću - kaže mr Goran Nikolić.
Da neplanirana suša uzima svoj danak kroz rast cena mišljenja je i dr Zoran Popov, ekonomski analitičar. Čak i kada je data projekcija kretanja cena za ovu godinu od 6,5 odsto, ukazuje naš sagovornik, nije se računalo na vremenske i političke prilike, kao i na rast cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu.
- Nije realno da se do kraja godine ostvari inflacija od 6,5 odsto, ali ono što je bitno jeste da se ne prekorači psihološka granica od deset odsto. Svaki pokušaj da se održi ta planirana inflacija zaoštravanjem mera monetarne politike donela bi više štete nego koristi. Pre svega to bi delovalo depresivno na privredu, a teško da bi imalo neke efekte na cene. Oborio bi se privredni rast i doprinelo bi povećanju nezaposlenosti. Vlada, po mom mišljenju, trabalo bi da trezveno razmotri ovu situaciju i da se suzdrži od ishitrenih i nepromišljenih monetarnih mera - naglašava dr Zoran Popov.
Osim rastuće inflacije, na ekonomsku stabilnost destimulišuće utiče i neadekvatan odnos uvoza i izvoza, a na to bi država, kako sugeriše dr Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu, morala da vodi računa.
- Zanemaruje se mali izvoz, a veliki uvoz i nerealan kurs dinara.
Visoka je i javna potrošnja, koja je nenormalno veća od proizvodnje.
Ipak, ova poskupljenja hleba, ulja, brašna i mesa ne pogađaju svakog građanina u Srbiji podjednako. Uglavnom ceh plaćaju siromašniji, koji nisu u situaciji da utiču na rast zarada. Cilj ne bi trebalo da bude da se inflacija drži u planiranim okvirima, već da bude i niža. To znači ispod četiri odsto, a ne da se kaže od četiri do osam odsto. Moralo bi i da se vodi računa o psihološkom faktoru rasta cena, koji je ovde prisutan, a koji može da bude poguban. d. nišavić
Plata za korpu
Prosečna junska mesečna neto zarada je, prema podacima Ministarstva trgovine koje je obradio Republički zavod za statistiku, u celosti pokrila minimalnu potrošačku korpu i prvi put u ovoj godini i prosečnu potrošačku korpu.
Minimalna potrošačka korpa za jun je iznosila 17.361 dinar, a prosečna potrošačka korpa 27.617,5 dinara.
.jpg)
