Izvor: B92, 26.Maj.2010, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Of šor" zone muče i najrazvijenije
Begrad -- Ideja da se domaći biznismeni privole da kompanije sa "poreskih rajeva" prebace u matičnu zemlju, nije nova, već nešto što muči i najrazvijenije zemlje.
U svetu postoje mnogi "poreski rajevi" u kojima se posluje, kad je reč o stranim kompanijama, po "posebnim pravilima" i sa čitavom lepezom poreskih i drugih olakšica.
Samo na Kipru je, neposredno pre ulaska te zemlje u EU, 1. maja 2004. godine, bilo više od 61.000 of-šor kompanija, a medju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njima dosta i onih čiji su stvarni vlasnici bili poreklom iz Srbije.
Nakon ulaska u sastav EU broj of - šor firmi na Kipru je naglo smanjen, jer su neke ranije beneficije za vlasnike takvih kompanija ukinute zbog harmonizacije sa propisima Unije.
Kipar je, medjutim, ostao i dalje, uz mnoge druge slične poreske oaze, "poželjno odredište" za mnoge inostrane biznismene, koji su koristeći razne pogodnosti, izbegavali plaćanje poreza u svojim zemljama i ostvarivali ekstra - zaradu.
Vlasnik kompanije u of - šor zoni je u poziciji, prema rečima upućenih međunarodnih eksperata, da plaća male, ili čak simobilične poreze, ako faktički svoje poslovanje obavlja van mesta gde se poreska oaza nalazi.
Podaci medjunarodnih finansijskih institucija pokazuju da sada u svetu postoji na desetine of - šor zona, a najpoznatije deluju u minijaturnim državicama poput Lihtenštajna, Monaka, ali i tako jakih evropskih ekonomija kao što su Belgija, Švajcarska, Austrija i maleni, ali finansijski veoma "potkovani" Luksemburg.
Širom Azije i Latinske Amerike, takodje, postoje brojni "poreski rajevi", a najpoznatiji su u Hongkongu i Makau, koji su formalno pod jursdikcijom Kine, ali imaju veliku ekonomsku samostalnost.
Na londonskom samitu lidera grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta, 3. aprila 2009. godine, usvojen je zajednički stav, kojim su se te države obavezale da preduzimaju konkretne mere, ukoliko neke zemlje ne izvrše reformu poreskog zakonodavstva i spreče dalje nesmetano funkcionisanje poreskih oaza.
Uprkos tom obećanju najrzavijenijih zemalja, prebogati tajkuni iz grupe osam vodećih ekonomskih sila sveta (SAD, Japan, Nemačka, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Italija i Kanada) i dalje rado registruju svoje kompanije u off šor zonama i zahvaljujući tome uspevaju da prevare svoje matične države i neplate ogromne poreske sume.
Ruski bogataši su, na primer, prema pisanju američke štampe, samo u prvih deset godina nakon sloma komunizma u bivšem Sovjetskom Savezu, prebacili u poreske oaze kapital u vrednosti od najmanje 500 milijardi dolara.
Izvori bliski finansijskim vlastima u SAD smatraju da se bezmalo dve trećine svih trasakcija na njujorškom finansijskom tržištu obavlja novcem iz of - šor zona.
Podaci Narodne banke Srbije za protekle tri godine pokazuju da su, na primer, firme iz naše zemlje u tom razdoblju transferisale u of - šor zone više od 250 miliona evra.
Te sume su, naravno, u slučaju većih i bogatijih zemalja nego što je Srbija, kud i kamo veće i zbog toga je Nemačka, na primer, lani pokrenula široku akciju da primora Lihtenštajn, Monako i Švajcarsku na otkrivanje bankarskih tajni, kako bi sprečila brojne domaće bogataše, uključjući prebogate finansijske menadžere, da svoju zaradu prebacuju u poreske oaze i tako izbegnu plaćanje ogromnih suma za porez na zaradu.
Nije samo niska, ili nulta poreska stopa ono što privlači mnoge svetske bogataše u već pomenute i brojne druge of šor zone, već i činjenica da se u tim mestima posluje uz vrlo labavu, ili nikakvu kontrolu bankarskih transakcija.
To, naime, omogućuje vlasnicima firmi da prikriju svoje stvarne prihode i ogromne sume zadrže na vlastitim računima, izbegavajući u zemlji gde njihove firme realno posluju, da plate porez, ili da taj izdatak značajno smanje.
