Izvor: B92, 25.Maj.2010, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Of-šor pre ekonomskog patriotizma
Beograd -- Predsednik Tadić pozvao domaće biznismene da svoje poslove "vrate u Srbiju", baš kada se priča o prodaji Delta Maksija.
Mediji navode da Miroslav Mišković namerava da proda Delta Maksi lanac maloprodajnih objekata preko svoje firme na Kipru i tako izbegne plaćanje poreza.
Naime, iako bi Delta u slučaju prodaje Maksija trebalo da plati porez državi, gotovo da nema sumnje da bi u ovoj kompaniji čitavu transakciju sproveli preko of-šor firmi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čime bi se u potpunosti zaobišao poreski sistem Srbije.
Ovo tim pre što je prema svim nezvaničnim informacijama (Poreska uprava se zvanično ne izjašnjava o pojedinačnim slučajevima) država na sličan način zaobiđena i kada je Mišković prodavao Delta banku italijanskoj Intezi, čime je ostala bez veoma značajnog poreskog prihoda.
Delta je demantovala navode o prodaji Maksija, potvrdivši samo da ima zainteresovanih za ulazak u vlasničku strukturu kompanije, ali da pregovori nisu blizu završne faze.
Tadićev apel, dakako nije usmeren samo na ovu kompaniju, već na praktično sve veće firme u Srbiji, koje skoro bez izuzetka kao vlasnike imaju navedene kiparske, holandske ili luksemburške firme nemuštih imena, ka kojima kanališu najveći deo svojih prihoda, izbegavajući plaćanje poreza u Srbiji.
Kako ne platiti porez u dva čina
Poreski konsultant Đerđ Pap naglašava za Danas da je sistem za izbegavanje plaćanja poreza putem of-šor firmi veoma jednostavan.
"Prvi mehanizam podrazumeva da domaće preduzeće neku svoju robu kupcu proda preko of-šor firme, umesto direktno, čime izbegava plaćanje poreza na dobit. Pojednostavljeno, ako firmu u Srbiji neki proizvod košta 10.000 evra, a ona ga prodaje za 20.000 evra, onda na 10.000 evra razlike mora da plati porez. U tom slučaju, preduzeće umesto pravom kupcu, proizvod prvo prodaje of-šor firmi za recimo 11.000 evra, a of-šor kompanija ga zatim prodaje pravom kupcu za 20.000 evra. Tako kompanija u Srbiji plaća porez samo na 1.000 evra, a ostatak od 9.000 evra razlike ostaje of-šor kompaniji, koja na to ne plaća nikakav ili plaća znatno manji porez. U obe varijante država ostaje bez poreskog prihoda ", objašnjava Pap.
Drugi mehanizam se koristi za direktno iznošenje novca iz Srbije, tako što of-šor kompanija pošalje firmi u Srbiji fakturu za izvršene usluge, koje u stvarnosti ili nikada nisu realizovane ili je njihova vrednost znatno manja od navedene. Na taj način, preduzeće koje posluje u Srbiji direktno šalje novac svojoj of-šor firmi, a država opet ostaje uskraćena za poreski prihod, pošto se novac plaćen za obavljene usluge vodi kao trošak.
Kako ističe Pap, situacija je potpuno drugačija kada vlasnici prodaju svoje firme u Srbiji, tako da posle transakcije ne plate porez.
U tom slučaju se koriste međudržavni sporazumi o sprečavanju dvostrukog oporezivanja, pa se umesto u Srbiji, porez plaća u drugoj državi, a ako je ta druga država poreski raj, onda se prodaja može obaviti praktično bez bilo kakvog oporezivanja ili uz minimalno opterećenje.
"Problem je zapravo u državama koje omogućavaju osnivanje takvih of-šor kompanija, a ne u našoj državi. Firme se u takvim zemljama često osnivaju i na ime fizičkog lica, a pošto tamo nema institucija sličnih našoj Agenciji za privredne registre, gde su navedeni precizni podaci o vlasništvu, često se i ne vidi ko je vlasnik”, objašnjava Pap.
On kaže da je to naročito slučaj, ako se naprave stepenice sa nekoliko kompanija u lancu, tako da praktično nikada ne možete da nađete pravog vlasnika i dodaje da su mnoge veće kompanije u Srbiji pronašle rupu u poreskim pravilima na osnovu koje iznose dobar deo svojih prihoda iz zemlje.
Država da smanji poreze
Stručni savetnik Ju-es-ejda Nikola Altiparmakov kaže da je, iako nema preciznih procena za Srbiju, jasno da su gubici zbog odlivanja novca u poreske rajeve veoma veliki, ali da je to problem globalnih razmera.
Prema njegovim rečima, država nema mogućnosti da zakonski spreči kompanije da osnivaju of-šor firme i da posluju sa njima, pošto one uglavnom ne čine ništa nelegalno.
"U sadašnjem globalizovanom svetu vi možete da osnujete of-šor kompaniju preko interneta, bez ikakve potrebe da fizički idete na neko od egzotičnih ostrva sa niskim porezima”, kaže Altiparmakov i ističe da je borba protiv poreskih rajeva bio je jedan od prioriteta nedavnog sastanka grupe G20.
Ipak, on nije optimista i tvrdi da je to unapred izgubljena borba. Upravo zbog postojanja poreskih rajeva, sve zemlje su od pre dvadesetak godina počele da smanjuju svoje poreske stope, kako bi smanjile motivaciju građana i firmi da koriste poreske rajeve.
"Ako na nekom od tih mesta godišnje plaćate porez od dva ili tri odsto, a u svojoj zemlji 20 odsto, onda ćete sigurno osnovati of-šor firmu, ali ako plaćate porez od 10 odsto, onda ćete možda odlučiti da prolazak kroz čitavu proceduru osnivanja i vođenja of-šor kompanije nije vredan truda ili će vam možda proraditi i ekonomski patriotizam”, objašnjava Altiparmakov.
To naravno ne važi za najveće kompanije, kojima je svaki procenat uštede veoma bitan i koje uvek koriste mogućnosti koje im stoje na raspolaganju.
"U Kanadi, koja je poznata kao poreski stroga zemlja, poreznici redovno šalju inspekcije u njihove najveće kompanije, koje zato redovno plaćaju i PDV i doprinose za radnike, ali ne i porez na dobit. To političari neće da kažu, ali to je surova realnost”, zaključuje Altiparmakov.
