Izvor: B92, 11.Jan.2012, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odrekli se i kvaliteta da preživimo
Beograd -- Kupovna moć građana u 2011. oslabila je za trećinu. Pod pritiskom brojnih poskupljenja mnogi su hranu i kućne potrepštine kupovali na pijacama.
Potrošači koji su ostali verni radnjama mahom su se preorijentisali na kupovinu jeftinijih proizvoda slabijeg kvaliteta ili trgovačkih robnih marki, dok su mnogi spas tražili u kupovini u nekoj od susednih zemalja.
Zahvaljujući poskupljenjima litar dugotrajnog mleka građani su u decembru 2011. plaćali 16 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više nego u decembru 2010. Jaja su skuplja za 21 odsto, piletina 11 odsto, kafa 10,9 odsto...
Visoke cene životnih namirnica
Prošla godina ostaće upamćena po visokim cenama osnovnih životnih namirnica. Hleb "sava” u jednom momentu koštao je 60 dinara po vekni, cena ulja je iznosila od 145 dinara za litar, šećera do 130 dinara, a brašna i do 90 dinara po kilogramu. Ove cene su zahvaljujući uredbama Vlade, ali i dobrom rodu u 2011, u drugoj polovini godine stabilizovane na nižem nivou. Krajem decembra Vlada je usvojila i uredba o ograničenju marži na 10 odsto za osnovne životne namirnice, pa su cene ovih proizvoda počele da padaju pre Božića.
Cenovni udari nisu zaobišli ni energente ni usluge. Gorivo je u odnosu na decembar 2010. u decembru 2011. bilo skuplje oko 10 odsto, struja 13,5 odsto, gas od 10 do 15 odsto, grejanje od 7,5 do osam odsto.
Plate su sa druge strane manje-više ostale iste. Novembarska zarada u 2010. godini iznosila je 34.444, a u novembru 2011. 38.363 dinara. Mnogi, međutim, nemaju ni toliko budući da su zarade velikog broja građana u unutrašnjosti do 25.000 dinara.
"Kada poplaćam mesečne računa, novac koji mi preostane nije dovoljan ni za najosnovnije. Mleko sam počela da kupujem svaki treći dan, a meso jednom nedeljno ili u dve nedelje, i to piletinu jer mi je najjeftinija. Da bismo se prehranili, stalno nešto mesim i već mi je svega preko glave. Odeću i obuću kupujem samo deci, i to baš kad mora", priča Ivana Marković iz Beograda, čija porodica mesečno živi sa 40.000 dinara.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, kaže da je u poslednjih godinu dana kupovna moć oslabila za 30 odsto, a u poslednje dve za 60 odsto.
"Pod pritiskom besparice mnogi su nauštrb sopstvenog zdravlja i bezbednosti počeli da kupuju jeftinije proizvode sumnjivog kvaliteta, od hrane preko sapuna, šampona, kućne hemije do odeće i obuće", kaže Papović.
U Pokretu za zaštitu potrošača Beograd ocenjuju da je životni standard građana u 2011. oslabio za 20 odsto.
"Građani su se odricali odmora, rekreacije, kulture, kupovine odeće i obuće, a mnogi su se okrenuli kupovini jeftinijih, a manje kvalitetnih namirnica", kaže Petar Bogosavljević.
Životni standard najbolji je u Beogradu, Novom Sadu i Vojvodini, a najgori na jugoistoku Srbije, kaže Predrag Kurčubić, direktor istraživanja u Ipsos stratedžik marketingu.
Velike kupovine
"Čak 53,6 odsto građana smatra da im je finansijska situacija gora nego pre godinu dana, a skoro polovina građana smatra da će njihov lični standard nastaviti da opada tokom 2012. U 2011. došlo je do promena potrošačkih navika. Broj potrošača kojima je cena najvažniji kriterijum prilikom odabira proizvoda ili mesta kupovine raste", kaže Kurčubić.
Istraživanje pokazuje i da svega 3,8 odsto građana na veću kupovinu troši više od 10.000 dinara, kao i da raste broj potrošača koji u veliku kupovinu koja podrazumeva trošenje preko 1.000 dinara ne odlaze nikad (24,4 odsto).
