Izvor: Politika, 01.Nov.2012, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovor „Politike” Narodnoj banci Srbije
Tužno je bilo u ponedeljak gledati štediše Agrobanke kako satima stoje u redovima u Poštanskoj štedionici da im neko kaže kada i kako će moći da podignu svoje štedne uloge iz banke koja je otišla u stečaj. Mislili smo da su ovakve slike odavno iza nas i da više nije moguće da se ponove, a svedoci smo da i te kako mogu da se ponove. Zašto? Zato što neko, očigledno, nije radio svoj posao.
Čemu služi Narodna banka, kao supervizor kontrole poslovanja banaka, ako joj nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uloga da spreči da se banka uruši? Čemu poverena funkcija za odbranu stabilnosti finansijskog sistema?
NBS u svom reagovanju na naš tekst „Narodna banka ne može da žmuri pred Razvojnom bankom Vojvodine” ističe da ima kontrolnu funkciju nad celim bankarskim sektorom od koje nije izuzeta nijedna banka pa ni RBV.
Kako se onda dogodilo da je ova banka ostala bez kapitala pa joj je potrebna finansijska injekcija od čak 150 miliona evra da bi mogla da ispuni propise iste te centralne banke o potrebnom kapitalu? I to posle ubrizganih nekoliko finansijskih injekcija 200 miliona evra. Kako se moglo dogoditi da loši krediti tako isisaju kapital banke?
U čak dva reagovanja na naša pitanja, zašto su dozvolili da nenaplativi krediti u RBV dođu do nivoa od čak 75 odsto, kao i u jučerašnjem demantiju, NBS za takvo stanje odgovornost prebacuje na menadžment banke. Mi u svom tekstu nigde nismo doveli u sumnju pitanje – ko je odgovoran za poslovanje banke. Niti je to sporno. Mi opet postavljamo pitanje – šta to ne štima u sistemu kontrole kada samo za godinu dana imamo dva velika slučaja propadanja banaka s državnim kapitalom. NBS se u tom delu poziva na članove zakona o bankama koji idu njoj u prilog, jer ukazuju na odgovornost Upravnog i Izvršnog odbora banke u delu koji se tiče njihove odgovornosti o odlučivanju koja se odnose na zaduživanje i plasman banke.
Međutim, u svom jučerašnjem reagovanju NBS nigde i ne pominje, niti se osvrće na osnovni stav „Politikinog” teksta da nadležnost centralne banke kao supervizora, u kontroli poslovnih banaka, seže toliko daleko da može čak banku i da zatvori ukoliko je njeno poslovanje loše.
Ovu „Politikinu” tvrdnju nesumnjivo štiti član 98. Zakona o bankama koji nedvosmisleno kaže da se saglasnost za osnivanje banke može ukinuti, ako lice koje je dobilo saglasnost svoja prava koristi na način koji ugrožava stabilno poslovanje banke.
NBS u svom reagovanju kao da se skriva iza tvrdnji da su poslovanje RBV pratili kroz posredne i neposredne kontrole čiji je epilog bio uvođenje privremenih mera u ovoj banci. Dalje od toga nisu išli. A „Politikin” tekst samo podseća da kontrola radi kontrole nije samoj sebi svrha i da oni koji sede u Narodnoj banci na raspolaganju imaju i mnogo jače instrumente nego što su privremene mere. Zašto ih nisu upotrebili?
Konačno, sve banke dostavljaju NBS svoje predloge godišnjih poslovnih planova. Ona ih aminuje, ali i kontroliše njihovo ostvarivanje. Samo po tom osnovu NBS mora biti odgovorna za sve ono što se u svakoj od njih dešava, a pogotovo u RBV, gde je već imala svoje ljude, jer ta banka nikada i nije stala na svoje noge.
J. Rabrenović
objavljeno: 01.11.2012.
