Izvor: TvojPortal.com, 05.Jul.2011, 09:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ode plata na golo preživljavanje
/dnevnik.rs/ To što zvanična evropska statistika kaže da je Srbija među zemljama najjeftinijim za život jer su cene robe i usluga kod nas 52 odsto od proseka u Evropi, ne znači ništa što valja.
Jeftini jesmo, ali bezmalo sve što zaradimo potrošimo na goli život.
– Prosečno domaćinstvo u Srbiji za najnužnije egzistencijalne potrebe, troškove hrane i stanovanja, mora da izdvoji gotovo 60 procenata mesečnih primanja, što pokazuje da je kupovna moć stanovništva >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << izuzetno niska – izjavio je juče saradnik Instituta za istraživanje tržišta (IZIT) Saša Đogović.
On je, na konferenciji za novinare, rekao da je čak 42,3 odsto raspoloživih primanja tročlano domaćinstvo u Srbiji u prvom tromesečju 2011. izdvajalo za kupovinu hrane i bezalkoholnih pića dok je na troškove stanovanja, vode, struje i gasa odlazilo 16,9 odsto. Po njegovim rečima, u prvom kvartalu 2011. godine povećani su izdaci za cigarete i alkoholna pića sa 4,2 odsto u istom periodu prošle godine na 4,4 odsto. Kako je objasnio, to je posledica poskupljenja duvana i alkoholnih pića zbog nivelisanja akcizne politike, ali i sve veće nervoze i turbulenacija u svakodnevnom životu, koje se potiskuju umirujućim dejstvom konzumacije alkohola ili cigareta.
Đogović je dodao da se u prvom kvartalu prošle godine na kupovinu obuće i odeće izdvajalo 5,1 odsto raspoloživih prihoda domaćinstva, a u istom periodu 2011. godine 4,6 odsto. Taj analitičar je istakao da se vrlo malo izdvaja za kulturu – 3,5 odsto prosečnih mesečnih primanja, obrazovanje 0,9 odsto i zdravstvo 3,9 odsto. Đogović je podsetio na to da je u aprilu 2011. godine standardna potrošačka korpa u Srbiji vredela 56.199 dinara dok je minimalna vredela 30.236 dinara.
Za pokriće standardne potrošačke korpe trebalo je raspolagati s 1,43 prosečnom neto zaradom, a minimalne 0,77 te zarade.
U decembru 2008. godine za pokriće standardne potrošačke korpe trebalo je raspolagati 1,17 prosečnom neto zaradom, a za podmirenje minimalne s 0,62 prosečnih neto plata, što pokazuje da se kupovna moć stanovništva nije vratila ni na nivo s početaka svetske ekonomske krize, zaključio je saradnik IZIT-a.
Pomenimo, po evropskoj zvaničnoj statistici, cene niže od naših imaju samo Makedonci sa 44 odsto evropskog proseka, Albanci s 50 i Bugari s 51 odsto, ali njihove zarade su nešto niže ili u našem rangu. Kada je samo o hrani reč, tu smo na 65 odsto evropskog proseka. U Hrvatskoj su cene hrane lane bile na nivou 92 odsto evropskog proseka, Crnoj Gori 77, dok su u BiH bile 75 odsto. Kada je reč o 27 zemalja EU, najviši nivo cena hrane je u Norveškoj – 165 posto, a najniži u Bugarskoj 66 odsto. S. G.
Najjeftinije radnicima dati otkaz
– Poskupljenje kredita i troškova poslovanja, ali i nelikvidnost srpske privrede, uticali su na to da stopa nezaposlenosti u Srbiji bude povećana tri procenta – ocenio je Saša Đogović.
Podsetivši na to da je na kraju aprila 2011. godine stopa nezaposlenosti iznosila 22,2 odsto, a krajem oktobra prošle godine 19,2 odsto, Đogović je upozorio na to da je otpuštanje radne snage jedan od najlakših načina da poslodavac smanji troškove poslovanja. On je naveo da je stopa nezaposlenosti najviša na jugu i istoku zemlje – 24,8 odsto, u Vojvodini – 22,9 odsto, a najmanja u beogradskom regionu – 18,9 odsto.
ekonomijaSrbijaplatagolo prezivljavanje
