Izvor: Politika, 03.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od privatizacije više od milijardu evra
U godini za nama potvrdilo se pravilo ovdašnje privatizacije da većih prihoda nema bez prodaje "kapitalaca", kao i da politički rizici, poput onih iskazanih u prvoj polovini godine kroz višemesečne pokušaje da se formira vlada, umanjuju učinak prodaje društvenog i državnog kapitala. Privatizacija društvenog sektora je u završnici i podosta od "porodične srebrnine" već je prodato, ali i među preostalim firmama, bilo da su finansijski "zdrave", bilo da su u stečaju, još ima zvučnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imena socijalističke privrede s ne tako malom imovinom. Novog vlasnika još čekaju "Geneks", "Ineks", "Zastava", "Jugoeksport"...
Ovogodišnji privatizacioni prihod nije mali i premašuje milijardu evra. Prema podacima Agencije za privatizaciju, prodajom preduzeća na aukcijama, tenderima, tržištu kapitala i unovčavanjem imovine stečajnih dužnika ostvareno je 962 miliona evra. Tome valja dodati i jedinu zvučnu prodaju u finansijskom sektoru, kakva je bila ona novosadske osiguravajuće kuće DDOR, vredna 220 miliona evra, što konačni privatizacioni zbir povećava na preko 1,18 milijardi evra.
Visinom postignute cene šampion ovogodišnje privatizacije svakako je prodaja Robnih kuća "Beograd" za 360 miliona evra. Za ovaj nekadašnji socijalistički maloprodajni lanac koji je godinama u stečaju, a koji ima tridesetak objekata robnih kuća i magacina, vlasnik "Verano motorsa" Radomir Živanić, u nadmetanju gotovo deset većih investitora, što domaćih što stranih, ponudio je najviše novca. Ova prodaja se, istina, malo "otegla" delom zbog čekanja na rešenje Komisije za zaštitu konkurencije, ali i zbog odluke Trgovinskog suda da dve zgrade koje su na spisku imovine nisu vlasništvo preduzeća koje se prodavalo, već države Srbije.
Drugo visoko mesto na listi ovogodišnjih berićetnih privatizacija zauzima prodaja jedne od dve osiguravajuće kuće u društvenom vlasništvu – novosadskog DDOR-a, za 220 miliona evra italijanskoj "Fondijariji". Ni ova nije prošla bez trzavica, donekle zbog toga što se javio samo jedan ponuđač, a donekle i zbog cene koja je u jednom delu javnosti ocenjena kao relativno niska.
Za turističku agenciju "Putnik" druga, i to berzanska prodaja kapitala, bila je uspešnija od prve koja je obavljena pre nekoliko godina putem tendera. U proleće ove godine većinski državni paket akcija prodat je na berzi ruskoj kompaniji "Metropol", a posle prodaje akcija malih akcionara istom kupcu, kapital najstarije srpske turističke agencije prodat je Rusima za oko 44 miliona evra.
Unosne su bile i prodaje preduzeća koja proizvode motorna ulja. Kruševačku Fabriku maziva domaća firma "Petrobart" na tenderu je kupila za 25 miliona evra, a pančevačku Rafineriju ulja, takođe na tenderu, grčki "Neocimiki" pazario je za 16,4 miliona evra.
Poslednja od velikih srpskih pivara – Beogradska industrija piva – takođe se udomila u ovoj godini, ali nisu postignuti iznosi kao kod drugih fabrika. Nordijski konzorcijum koji je predvodila litvanska "Alita" pobednik je ove tenderske prodaje s ponuđenih 21,4 miliona evra.
Na listi najvećih prodaja je i prodaja beogradske firme "Centrotekstil" švajcarskoj firmi Filipa Ceptera "Houmart" za 18,9 miliona evra.
Najviša cena koja je postignuta na aukciji u protekloj godini bila je za industriju građevinskog materijala "Kolubara" i to 18,3 miliona evra, koliko je ponudio konzorcijum predvođen Ljiljanom Jokić.
Niški trgovački lanac "Angropromet" takođe je na listi vrednosno zapaženijih privatizacija, jer je na aukcijskom nadmetanju Veselinu Rutoviću prodat za 16,8 miliona evra.
Među novčano "težim" privatizacijama jeste i prodaja podvodne eksploatacije uglja "Kovin" za 16 miliona evra, zatim hotela "Prag" u Beogradu za nešto više od 11 miliona evra, Ribarskog gazdinstva "Beograd" za 10 miliona evra i "Beograd-filma" za devet miliona evra. Svakako i prodaja PIK "Bečej" preduzeću "Irva investicije" Đorđija Nicovića za 12,3 miliona evra.
Inače, krajem 2007. godine na licitaciji za prodaju stečajne imovine "Jugoeksporta" postignuta je do sada najviša cena za neki poslovni i trgovački prostor u Srbiji od čak 32.000 evra po metru kvadratnom. Radi se o lokalu u Knez-Mihailovoj ulici u Beogradu, na popularnoj "štrafti", koji je prodat, "na parče". U nadmetanju čak trinaest potencijalnih kupaca firma "Radiks", uvoznik ekskluzivne kozmetike i vlasnik lanca parfimerija "Jasmin", ponudila je nešto više od 15 miliona evra za poslovni prostor od 485 metara kvadratnih.
Najvredniji deo srpske privrede – javna preduzeća koja su u državnoj svojini, a čiji se udeo procenjuje na 60 odsto vrednosti ukupne imovine, uprkos brojnim najavama, ostala su netaknuta. Prema strategiji privatizacije NIS-a, koja je za početak podrazumevala prodaju manjinskog paketa akcija, bilo je predviđeno da se suvlasnik u nacionalnoj naftnoj kompaniji pojavi s jeseni 2007. godine. S novom izvršnom vlasti manjinska privatizacija pretočena je, međutim, u najavljenu većinsku prodaju kapitala. Pored NIS-a na spisak za prodaju stavljeno je još pet preduzeća – "Telekom", EPS, "Galenika", Jat i Aerodrom "Nikola Tesla", neki modelom većinske, a neki manjinske privatizacije.
[objavljeno: ]
