Izvor: B92, 22.Apr.2016, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od papirnih kesa u apotekama, stigli do deserta
Beograd -- U Evropskoj uniji socijalna preduzeća zapošljavaju više od 14 miliona ljudi, u Srbiji je to još na margini.
Preduzeća koja zapošljavaju kategorije građana koje je teško zaposliti zbog njihovih zdravstvenih poteškoća ili firme koje deo svog profita vraćaju u društveno korisne projekte u Srbiji ima tek nekoliko desetina.
Slatki desert, suva šljiva upakovana u čokoladu, specijalitet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je Naše kuće, udruženja koje podržava mlade sa poteškoćama u razvoju tako što ih uči poslu i zapošljava.
Počeli su sa proizvodnjom papirnih kesa koje se dele u državnim apotekama, razvili preko keteringa, stigli su do proizvodnje slatkog deserta.
“Jako je teško, još imamo silne preporeke pravne i zakonske i na svaki drugi način. Pioniri smo, nažalost tako je, pionirima je najteže”, kaže Anica Spasov iz Udruženja Naša kuća.
“Prvo da ubedimo zajednicu da oni mogu da rade, da ubedimo roditelje da ne treba toliko da ih štite da su oni mladi ljudi koji znaju samostalno da rade, pa je važno da se sa njima radi na pravi način”, dodaje on.
Kako kaže, naša sredina i uopšte kultura još uvek je daleko od onog idealnog i što bismo mogli da kažemo “e super, zajendica je prihvatila i ne pravi razliku”.
“Dobra bašta je socijalno preduzeće koje se bavi plasteničkom proizvodnjom povrća po organskim principima. Bavi se edukacijom žena koje su preživele nasilja i koje dolaze iz socijalno ugroženih kategorija. One na taj način mogu da zarade neki dinar i da pomognu svojoj deci”, kaže Dalida Macura iz Udruženja žena “Dobra bašta”.
Socijalno preduzetništvo u razvoju je i u regionu. Haris Tahmiščić je napravio patent koji je prošle godine osvojio nagradu Evropske komisije za najbolju socijalnu inovaciju.
“Mi smo u stvari napravili prvu na svijetu košnicu gde ljudi koji sede koji inače ne mogu da se kreću, ne moigu da se bave pčelarstvom i bave se pčelama, onda smo omogućili ljudima sa otežanim kretanjem da se bave pčelarstvom da se bave pčelarstvom, samim tim smo napravili taj pomak u toj vrsti ekonomije jer je pčelarsvo velika grana”, kaže on.
Razvoj socijalnog preduzetništva jedan je od prioriteta slovenačke vlade. Da bi stigla nivo ostalih članica Evropske unije, Slovenija planira da u narednih 10 godina razvije 50.000 radnih mesta u socijalnoj ekonomiji.
“U sledećih pet godina Slovenija će investirati 45 miliona evra nepovratnih sredstava u iniciranje socijalnih preduzeža, njihovu startap fazu i njihov rast”, ističe državni sekretar za scijalno preduzetništvo Tadej Slapnik.
Iako se na začelju evropskih država po razvoju socijalnog preduzetništva, Slovenija je ipak mnogo daleko od Srbije.
“Kod nas teško je reći koliko ima socijalnih preduzeća s obzirom da nemamo zakon koji bi njih izdvojio kao pravna lica pa da možemo da ih prebrojimo. Ono što mi tretiramo kao preduzeže je ono suštinsko da li oni funkcionišu po tom principu ili ne”, kaže Nevena Marinović iz Smart kolektiva.
Razvoj socijalne ekonomije u Srbiji bila je tema "Foruma socijalnih inovacija" na kom su predstavljeni domaći i regionalni projekti i inicijative kao primer za dalji razvoj socijalnog preduzetništva.
