Izvor: Politika, 08.Maj.2008, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oblačinske višnje za Evropu
Zašto je za običnog čoveka važno da uđe u EU, odakle će se poplaćati sva predizborna obećanja, šta će biti sa NIP-om i EPS-om, zašto ne poznaje „tajkune”, u ime koalicije „Za evropsku Srbiju” govori ministar Mirko Cvetković
INTERVJU
Kad oblačinske višnje dobro rode kao lane, seljaci iz Merošine su, zaista, na mukama. Nemaju kome da ih prodaju, cena je niska, nakupci ih ucenjuju. Mada verovatno ne mogu sebe još da zamisle na evropskoj pijaci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Mirko Cvetković, ministar finansija iz redova Demokratske stranke, uveren je da će, kad nam se, sa stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju otvori ogromno bescarinsko tržište EU, sa gotovo pola miliona ljudi, i voćari iz Merošine biti samo na slatkim mukama.
Na pitanje kako bi on kao ekonomista običnom čoveku iz Merošine, objasnio zašto koalicija „Za evropsku Srbiju” toliko insistira na Evropi i zašto je to važno za svakoga od nas, Cvetković, sem otvaranja evropskog tržišta, između ostalog, navodi i – potpuno otvaranje domaćeg tržišta:
– Jačanje konkurencije razbija monopole, daje mogućnost izbora, obara cene i inflaciju, stabilizuje valutu. Sve to je dobro za potrošače.
Ali to proizvođače plaši?
Neke ćemo moći da zaštitimo neko vreme, ali svi se vremenom moraju uključiti u utakmicu.
Ako je suditi po ekonomskim programima svih partija, bez razlike, ovde će i bez Evrope biti blagostanje. Sve vrvi od podsticaja, subvencija, povoljnih kredita, nižih poreza...
U javnosti se stvara pogrešna slika, jer se ta predizborna obećanja tretiraju kao ekonomski program, pa kad ih pitaju „objasnite Vaš ekonomski program”, onda oni odmah kažu „daćemo to i to” . Ekonomski program je mnogo ozbiljnija stvar i te mere su operacionalizacija samo jednog dela programa. Ne i najvažnijeg.
Šta je suština programa vaše koalicije?
Veća zaposlenost, brži razvoj i bolji standard građana. Za to bi morao da se obezbedi dovoljan dotok stranog kapitala i dovoljan rast društvenog proizvoda, da bismo imali iz čega da dajemo podsticaje i subvencije i snižavamo poreze. Da bismo mogli da ispunimo obećanja.
Vi imate 20 mera za 20 meseci. Da li ste izračunali koliko će to koštati budžet?
Napravili smo računicu. Ali neke od tih mera, kao što su podsticaji za veće zapošljavanje primenjivale bi se odmah, iz postojećih stavki i nakon rebalansa budžeta koji se očekuje, a većina, koja zahteva prethodne zakonske izmene, realizovala bi se iz budžeta za narednu godinu.
Ali i drugi to kažu. Uostalom, običnom glasaču svi ti predizborni ekonomski programi i obećanja liče jedni na druge?
Daleko je od toga. Recimo DSS-ov program se u najvećoj meri, naizgled, poklapa sa našim. Razlika je što mi smatramo da je glavna podrška ostvarenju tog programa brzo približavanje Evropi, podizanje atraktivnosti tržišta, strana ulaganja, a oni su ga bazirali na strategiji privrednog razvoja koji je vlada usvojila, izbacujući pri tome glavni preduslov za njegovu realizaciju – a to je ulazak u Evropu. Bez toga njihov program je neostvariv. Nema materijalnu osnovu.
Da li ste poslednjih meseci, dok još sedite zajedno u vladi, pokušali da im objasnite da to nije ekonomski održivo?
Oni imaju iluziju da je moguće da se dobri ekonomski odnosi grade sa državama sa kojima imate loše političke. Ne možete ni sa komšijom da se svađate pa da mu sutra tražite pare na zajam, a kamoli da nekoga nazovete falsifikatorom, pa da očekujete da sa njim dobro sarađujete i da u vas investira.
A radikalski program?
Taj program mi nije dovoljno jasan i na osnovu onoga što izjavljuju više se zasniva na administriranju države a manje na slobodnom tržištu.
Najzanimljivija je njihova ideja da nam tajkuni vraćaju spoljne dugove?
Naš spoljni dug nije samo državni, već je najvećim delom privatni i realno je očekivati da su ti koje nazivaju tajkunima i koji drže privredu najveći privatni dužnici. Stoga je i logično da će oni svoje, privatne dugove morati da vraćaju.
Ipak, svi najavljuju smanjenje poreza: Vaša koalicija na zarade, stanove i automobile, DSS i na dobit korporacije, radikali još i na investicije... Čime ćete puniti budžet?
Smanjenje poreza na zarade znači smanjenje cene rada, a to znači i veću tražnju za novim radnicima. Ako bi se porez na dohodak građana, procenjen na 72 milijarde dinara godišnje, smanjio sa 12 na 10 odsto, to je samo desetak milijardi manje prihoda, pri istom broju zaposlenih. Mi ćemo na taj način podići atraktivnost, obezbediti veće zaposlenje i to nadoknaditi kroz oporezivanje veće mase plata. Paradoks je što sindikati zalaganjem za veće plate makroekonomski gledano podstiču nezaposlenost.
Ali i vi najavljujete veće zarade, penzije, socijalna davanja...
Problem jeste što trošimo više nego što proizvodimo, ali ovaj program podrazumeva povećanje zarada, za dva odsto iznad inflacije u 2009. i 2010. i to na osnovu rasta bruto domaćeg proizvoda i investicija čije bi učešće u BDP-u moralo da se poveća na 25 odsto.
Mislite da je realna procena o pet milijardi evra stranih direktnih investicija godišnje?
Mislim da jeste i da će ukupne investicije (zajedno sa domaćim) biti i veće – više od osam milijardi.
Planirate izgradnju autoputne mreže, a NIP je opet rasut na stotine projekata i opet je u funkciji predizborne kampanje.
NIP bi trebalo da se koncentriše na manji broj krupnijih projekata, a da se projekti koji mnogo znače manjim, nerazvijenijim mestima, finansiraju iz kapitalnog dela osnovnog budžeta.
I dalje, svi sem LDP-a, planiraju subvencije i podsticaje?
Mi u narednom periodu govorimo o subvencijama u vidu podsticaja, povoljnijih kredita, posebno za novo zapošljavanje, razvoj preduzetništva i uvođenje evropskih standarda. Najbitnije je da se donese, već pripremljen Zakon o državnoj pomoći koji će definisati šta se, u kojim rokovima i koliko može pomagati i koji će onemogućiti da subvencije ugrožavaju delovanje tržišnih mehanizama i konkurenciju.
Javna preduzeća su teška predizborna tema, pa ih retko ko i pominje?
Program DS-a se zalaže za strukturne reforme i javna preduzeća moraju u privatizaciju, naravno, vodeći računa i o njihovim specifičnostima. Ako smo, kroz ovaj aranžman razrešili pitanje NIS-a, ostaje nam EPS i još tri-četiri kompanije.
Šta planirate sa EPS-om?
EPS bi trebalo da privatizujemo, ali oprezno. Ideja o puštanju nezavisnih proizvođača u sistem u prvoj fazi je dobra ideja, jer to stvara konkurentsko tržište i pre privatizacije.
I ne rekoste mi jedino, šta će DS raditi sa tajkunima?
Tajkuni? Ja takvu ekonomsku kategoriju ne poznajem. Ako pod tim podrazumevate velike proizvođače, investitore, trgovce na ovom tržištu, oni moraju da se pridržavaju propisa koji važe za sve. A ako se postavlja pitanje porekla njihovog kapitala, ima ko to istražuje, pri čemu, naravno, nisam za legalizaciju lošeg novca.
Vesna Jeličić
-------------------------------------------------------------
Ko slavi Dan pobede
Demokratskoj stranci ekonomska struka najviše zamera što je u prethodnoj koaliciji pravila ekonomske zarad političkih kompromisa. Mesecima ste, recimo, odbijali da aminujete naftno-gasni aranžaman a onda najavili da ćete sutra ipak glasati?
Naftno-gasni sporazum su podržale sve stranke, potpisali su ga predstavnici naše države i ja ne vidim tu kompromis. A ekonomsku racionalnost, treba tražiti u celini a ne u delovima aranžmana.
Nisu baš svi, nije Vaš sadašnji koalicioni partner G17? Ali, ako je i tako, što niste pristali na ratifikaciju pre mesec dana?
Ne znam da li je javnosti uopšte jasno o čemu je reč. Međudržavni sporazum postoji i da bi on stupio na snagu treba da ga ratifikuje parlament. Taj parlament ne postoji, raspušten je. Mi smo bili za to da se sporazum uputi novom parlamentu, a naši bivši koalicioni partneri DSS i NS su insistirali da se sazove stari, raspušteni i pošto imaju većinu sa radikalima da...
...ratifikuju sporazum...
Ma nije u tome problem. I mi bismo glasali za ratifikaciju. Problem je što bi moglo da se postavi pitanje validnosti ratifikacije u raspuštenom parlamentu. Drugo, sazivanjem te skupštine usred predizborne kampanje mogle bi da se otvore i druge teme, neprimerene predizbornom periodu.
I šta se sada promenilo, da ste vi pristali. Za šta ćete vi sutra, ustvari, da glasate?
Pa u tekstu odluke će stajati da se sporazum upućuje na ratifikaciju novom parlamentu.
I Vi ćete, kao ekonomista koji je pre nekoliko godina pisao najbolje tekstove o privatizaciji javnih preduzeća, glasatiza to da se NIS proda za 400 miliona evra?
Ako bi se NIS posmatrao izolovano, dao bih ga na tender i ne bih ni razmišljao o ceni. Ali NIS se sada ne prodaje izolovano nego kao deo jednog većeg paketa, i ja nemam dovoljno argumenata da govorim da li to vredi 400 miliona, milijardu ili dve. Tek treba uraditi studije. Ovo je međudržavni sporazum i mi ne prodajemo NIS, samo se obavezujemo da ćemo ga prodati u sklopu šireg aranžmana.
Ako je u međudržavnom sporazumu napisano 400, Rusi sigurno neće dati više od toga?
Pitanje je koje će obaveze preuzeti ta firma, NIS je užasno zadužena kompanija...
Ali narodnjaci su se sve vreme u predizbornoj kampanji zalagali za ratifikaciju i sada vaš pristanak predstavljaju kao svoju pobedu?
Da, ali rekao sam već, oni su se zalagali za ratifikaciju u raspuštenoj skupštini, a sporazum će ratifikovati novi parlament.
Hoćete da kažete da ćete vi sutra slaviti Dan pobede.
Ne bih to tako definisao. Postoji potpisan međudržavni sporazum i on mora da bude ratifikovan. Samo je pitanje da li bi trebalo da bude deo predizborne kampanje. Po meni nije, a oni su očigledno smatrali da je trebalo da bude.
[objavljeno: 08/05/2008.]
