Izvor: B92, 07.Okt.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova intervencija Narodne banke
Beograd -- Narodna banka Srbije ponovo je danas intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom deset miliona evra, rekao je guverner NBS Radovan Jelašić B92.
Intervencija je usledila da bi se predupredila prekomerna dnevna oscilacija kursa zato što jučerašnja intervencija od 40 miliona evra nije smirila kurs. Na osnovu prepodnevne trgovine između banaka bez učešća NBS-a na deviznom tržištu i pri prometu od 162 miliona evra, formiran je indikativni kurs od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 79,9212 dinara za evro, saopštila je centralna banka.
Međubankarsko devizno tržište u Srbiji reaguje na izazove svetske finansijske krize slično kao i ostala tržišta u regionu, pa je tako juče poljska zlota oslabila za 1,24 odsto, mađarska forinta za 1,84 odsto, a rumunska leja za 1,91 odsto, navodi NBS.
Centralna banka saopštila je da će, ukoliko bude potrebno, koristiti devizne rezerve, ali samo da bi uticala na dnevno prekomerno pomeranje kursa, a ne da bi uticala na dugoročni trend, niti na nivo kursa, koji se formira na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu.
Uprkos jučerašnjoj intervenciji Narodne banke Srbije u iznosu od 40 miliona evra, vrednost evra danas prelazi 79 dinara. Evro danas, prema zvaničnom deviznom kursu, vredi 1,5 dinar više nego juče, odnosno 79,17 dinara.
Jelašić: Mirno spavajte
Guverner Narodne banke Radovan Jelašić kaže da će kurs dinara ostati stabilan, a da je novac građana u bankama siguran. U intervjuu za TV B92 guverner je pozvao građane da ne pune džepove menjačima i da sačekaju sa kupovinom evra.
Radovan Jelašić (FoNet, arhiva)
Komentarišući slabljenje dinara prema evru, Jelašić je za RTS rekao da je prošle sedmice bio pritisak i da je promet na deviznom tržištu bio 260 miliona evra i da je NBS "prodala tri miliona".
"Ima nervoze i nepoverenja i još uvek pokušavamo da ljudima u Srbiji objasnimo da je situacija ipak drukčija nego u ostalim zapadnoevropskim zemljama", rekao je on, ukazujući da su ovde visoke obavezne rezerve i da se veliki deo keša poslovnih banaka nalazi kod NBS.
Jelašić, međutim, dodaje da nije isključeno da će ponovo neki ljudi menjati valutu, pa bi se, kada se vrati kurs na 76 do 77 dinara, ispostavilo da su opet zaradili menjači, "koji seju paniku".
Na pitanje da li zbog najnovijih događaja na finansijskom tržištu u svetu ima razloga da građani podižu svoje pare iz banaka, Jelašić je poručio građanima da to ne treba da rade i da "mogu sasvim mirno da spavaju".
Upitan da li bi u ovom trenutku kupio stan u Srbiji, Jelašić je kazao da bi sačekao jer su cene nekretnina previsoke.
"U narednih šest do 12 meseci doći će do prizemljenja nekretnina, a u ovom momentu po ceni od tri do četiri hiljade evra za kvadrat stambenog prostora može se kupiti mnogo kvalitetnija nekretnina u Minhenu ili Frankfurtu", naveo je guverner NBS.
Uticaj finansijske krize
A finansijska kriza američkog tržišta, koja je pogodila i velike finansijske institucije u Evropi, izazvala je zabrinutosti među građanima koji su kreditno zaduženi ili štede u bankama.
Pad berzanskih indeksa na istorijski minumum, nagli rast kursa evra, zbog kojeg je Narodna banka morala da interveniše, i vesti da velike banke u Evropi imaju problema sa likvidnošću, zabrinuli su i građane Srbije, koji sada sa više opreza prate efekte američke krize na domaće tržište.
"Naravno da štedimo, imamo otvoreni račun u Erste banci i kredit kod UBB banke. Nemam veliki novac, tako da se ne plašim."
"Možda razmišljam o tome da postoji neka nestabilnost, ali nisam preduzela. Juče me je zabrinula, ali to mi je ostalo nejasno. Nekako osluškujem, ali se nadam de će sve ono što poručuju bankarske vlasti ipak biti pod njihovom kontrolom."
Bankari kažu da građani ne bi trebalo da reaguju u panici i da je procedura takva da se podizanje velikih uloga najavljuje nekoliko dana unapred.
Kamate će biti veće
Jedna od direktnih posledica svetske finansijske krize biće i veće kamatne stope na kredite građana, smatraju stručnjaci.
Ekonomista Đorđe Đukić kaže da bi bankari mogli da ublaže negativan uticaj tako što će da smanje marže, odnosno svoju zaradu koju uračunavaju u kamatu.
Bankari su podeljeni kad je u pitanju ova mera - dok većina smatra da marže nije moguće smanjiti zbog viskog rizika ulaganja u Srbiji, drugi su ih već smanjili. Svi su složni u jednom - štednja građana Srbije u bankama je bezbedna.
Bankarske marže utiču na visinu kamate i predstavljaju zaradu banke. Tačnije, banka koja ima veću maržu, više zarađuje i nudi skuplje kredite.
Većina bankara nije spremna da se odrekne zarade jer im, kako kažu, veća zarada donosi i veću bezbednost. Tako misli i Vladimir Čupić iz banke Hipo Alpe Adria, koji za B92 kaže da bi do smanjenja marži moglo doći tek kada se smanji rizik ulaganja u Srbiju.
"To je pitanje i konkurencije i to je pitanje realnih pokazatelja rizika zemlje. Naprasto, to je cena stabilnosti valute, koju svaka ekonomija u ovoj situaciji u kojoj se nalazi je morala da plati", kaže on.
"Pozdravljam zaista predlog guvernera centralne banke da Srbija otpočne pregovore o novom aranžmanu sa MMF-om. Time bi došli u situaciju da rejting agencije izvrše korekciju rejtinga zemlje i da se smanje ukupan nivo marže koji se trenutno zahteva za ulaganje u Srbiju", kaže on.
Komercijalna banka je krizu iskoristila da bi stekla konkurentsku prednost, tačnije da bi privukla nove klijente.
Goran Milićević, iz Komercijalne banke, kaže da je ta banka smanjila svoju maržu, pa neće podizati kamate. Takođe, da bi privukla štediše, poboljšali su uslove štednje.
"Štediše naše od 1. oktobra imaju nešto podigunute kamate, a mi smo zahvaljujući smanjenju naše marže zadržali kamatne stope na nivou na koje su bile i do sada. To je stvar poslovne politike", kaže on.
"Često se spekuliše sa međunarodnom krizom i često se i zloupotrebi taj argument za podizanje kamatnih stopa", smatra on.
"Naravno, ne može se odreći da će se stanje na tržištu kapitala tako odvijati da dođe do povećanja cene kapitala, ali mislim da to ni u kom slučaju neće biti u meri u kojoj se danas govori i u kojoj se podgrejava jedna atmosfera koja nije konstruktivna", smatra on.
Dok su mišljenja različita o tome koliko će kamate rasti i da li banke mogu da ublaže negativne uticaje svetske krize, svi naši sagovornici se slažu da je štednja građana bezbedna.
Štednju garantuju oštre mere Narodne banke Srbije, koja zahteva da banke kod nje polože visoke depozite. To znači da i kad bi se desilo da neka banka ima problem u poslovanju, Narodna banka Srbije će moći da isplati štednju građanima.
Đukić: Posledice se već osećaju
Ekonomista Đorđe Đukić kaže da će građani biti pogođeni stopom rasta kamatnih stopa na evropskom tržištu.
"Konkretno, korisnici stambenih kredita moraju imati u vidu da je stopa koja se zove Euribor, a reč je o kamatnoj stopi na pozajmice među bankama, skočila kada je reč o šestomesečnom periodu, na 5,42 juče. To je osetni skok u odnusu na kraj 2007, kada je iznosila 4,70", kaže on.
"To znači da svi građani koji imaju ugovore u kojima se vezuje kamata kao cena kredita koju oni plaćaju za Euribor za šest meseci, a to su prevashodno korisnici stambenih kredita, moraju očekivati da im rate budu veće, nezavisno od poslovne politike banke", kaže Đukić.
"Druga je stvar da li će konkurencija među bankama učiniti da u funkciji pridobijanja i zadržavanja svojih klijenata da banke smanje svoje marže i da time doprinesu da građani budu u nešto boljoj situaciji", dodaje on.
Pošto svetska ekonomska kriza traje već neko vreme, konkretne posledice na finansijskom tržištu Srbije počinju već da se osećaju, kaže Đukić.
"Građani koji plaćaju mesečno rate na stambene kredite osećaju to, i tek će osetiti u narednom periodu, jer nema izlaza da će se smanjiti ove kamatne stope. Kod nekih banaka se to mesečno usklađuje, kod nekih tromesečno, tako da efekti tek slede", objašnjava on.
Đukić ne očekuje da će biti promena na planu kratkoročnih pozajmica, odnosno građani će plaćati jako visoke kamate na kratkoročne pozajmice.
"U tom smislu, to nije ništa novo za Srbiju, sem što preostaje da građani čekaju kada će ta konkurencija konačno učiniti svoje pa da cene počnu ozbiljnije da padaju", rekao je Đukić za B92.
"Sudeći po tome da će NBS morati da znatno povećava referentnu kamatnu stopu, ja opet predviđam da su mali izgledi da te kamatne stope uopšte padnu, šta više, može se očekivati njihov skok", zaključuje on.
.jpg)
