Izvor: Blic, 11.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Non-stop video nadzor na saobraćajnicama
Godišnje na drumovima Srbije u saobraćajnim nesrećama život izgubi hiljadu ljudi, a materijalna šteta dostiže čak milijardu evra. „Na saniranje posledica saobraćajnih nezgoda Srbija izdvaja oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda, što je više od budžeta za odbranu ili prosvetu", kaže Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta.
Nedavno je do najviših državnih rukovodilaca došao predlog koji bi mogao da promeni ovu crnu statistiku. Njegova suština je u tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se na najopasnijim saobraćajnicama postave kamere koje će 24 časa dnevno nadgledati ponašanje vozača. Kamere će beležiti svaki prekršaj, a nasavesnom vozaču bi u najkraćem roku na kućnu adresu stizala kazna. Novac za ovaj zahtevan projekat obezbedio bi se tako što bi se dva odsto premije obaveznog auto-osiguranja odvajao u fond preventive koji bi se koristio za ovu namenu.
Stručna javnost je sa oduševljenjem prihvatila ovaj predlog. Kako je za „Novac" izjavio general Stojadin Jovanović, načelnik Uprave saobraćajne policije, video nadzor će omogućiti da svaki prekršilac bude kažnjen. „Sa video nadzorom naših ulica vozač neće moći da napravi prekršaj a da se nada da ga policija neće uhvatiti. Kamera će sve beležiti, od prekoračenja brzine, prolaska na crveno, preko nevezivanja pojasa i vožnje zaustavnom ili trakom za vozila GSP-a. Kada sistem zaživi i na kućne adrese počnu da stižu prve kazne, vozači će sami početi da vode računa", objašnjava Jovanović. Po Jovanovićevom mišljenju, ukoliko ovakav predlog prođe u Skupštini, kamere bi prvo trebalo postaviti po gradskim saobraćajnicama, s obzirom na to da se 80 odsto nezgoda dešava u naseljenim sredinama. Naš sagovornik naglašava da predlog o postavljanju video nadzora nije vezan za novi zakon o bezbednosti saobraćaja, već za predlog zakona o obaveznom auto-osiguranju. Po njegovim račima, predlog i potiče od dugogodišnjeg radnika u osiguranju, magistra Slobodana Samardžića. Inače, neki mediji su Samardžića spominjali i kao najozbiljnijeg kandidata za naslednika Mirka Petrovića na čelu „Dunav osiguranja". Samardžić, međutim, nije želeo da se u ovom trenutku oglašava u javnosti.
Ukupna premija obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti svih osiguravajućih društava u Srbiji je u 2007. godini iznosila nešto malo preko 14 milijardi dinara (190 miliona evra). Ako bi se izdvajalo dva odsto od ove premije, za ovu namenu bi godišnje moglo da se obezbedi blizu 300 miliona dinara (blizu četiri miliona evra).
Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, kaže da su razvijene zemlje davno počele da postavljaju kamere na svojim saobraćajnicama. Rezultat je bio odličan. U Francuskoj je 2004. godine postavljeno hiljadu kamera i samo u toj godini broj saobraćajnih nezgoda opao je za 10 odsto. „Ako se tada kod njih broj nezgoda smanjio za 10 odsto, siguran sam da bi kod nas pad bio još veći. Praktično to bi značilo da godišnje uštedimo najmanje sto miliona evra, jer materijalne štete zbog saobraćajnih nesreća kod nas iznose milijardu evra. Ako se uzme u obzir da na svakom trećem bolničkom krevetu leže povređeni u saobraćajkama, jasno je kolika bi ušteda mogla da bude i u Fondu za zdravstveno osiguranje; a najvažnije, naravno, bili bi sačuvani ljudski životi", ističe Okanović.
Budžet zdravstvenog fonda za ovu godinu iznosi oko 170 milijardi dinara ili 2,2 milijarde evra. Ako su tačne procene da se trećina tog novca koristi na zbrinjavanje povređenih u saobraćajnim nesrećama, onda više od 700 miliona evra koristimo za tu svrhu. Ušteda od samo 10 odsto značila bi 70 miliona evra više za investiranje u bolnice i kupovinu skupih aparata koji nam nedostaju.
Bogata Srbija
„Jeftinije je da uložimo u bezbednost nego da kasnije plaćamo štetu. Kada su pre nekoliko godina stručnjaci Svetske banke videli koliko izdvajamo za štete nastale posle udesa, ironično su rekli da smo mi bogata zemlja kada možemo toliki deo nacionalnog dohotka da bacamo na takve stvari", kaže Okanović.
