Izvor: B92, 06.Maj.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njiva nikad manje, a ne čuvamo ih
Ukupno poljoprivredno zemljište u Srbiji je prvi put u istoriji statističkih istraživanja manje je od polovine površine teritorije države i iznosi 49,8 odsto.
“Više od 400.000 hektara iz zadružnog sektora u vrednosti od pet miliona evra "nestalo je između dva popisa. Danas poljoprivredno zemljište pokriva 3,8 miliona hektara teritorije", ističe Miladin Ševarlić profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. odnosno 3,8 miliona hektara.
Ocenjujući da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << reč o "svetskom fenomenu" Ševarlić je istakao da je u zadružnom sektoru 54,3 odsto zemljišta u državnom vlasništvu, 28,5 odsto u društvenom, a 17,2 odsto je zadružna svojina.
“Poljoprivredno zemljište je fabrika na otvorenom i nije odgovorno da se prinos prepusti vremenu", kazao je on i ocenio da je loše to što je u Srbiji nakon prošlogodišnjih poplava cela industrija platila samo tri odsto ukupne štete. Po njegovim rečima, na Zapadu bi taj procenat naplate štete preko osiguranja bilo 97 odsto, jer tamo ljudi imaju svest o potrebi osiguranja.
On je naveo i da je najveći procenat nekoriščenog državnog zemljišta dat na korišćenje bez naknade kazneno-popravnim ustanovama, a da "paradoksalno" 0,5 odsto pripada fakultetima. Ševarlić je ocenio da državno zemljište treba izdavati i bez zakupa "jer je bolje privoditi ga kulturi, nego ne koristiti".
Prema njegovoj proceni organska poljoprivreda mogla bi da donese do 270 miliona evra godišnje, a organsko pčelarstvo više od 111 miliona evra, na polovini nekorišćenog državnog zemljišta.Ta zarada bi bila, kako je ocenio Ševarlić, jednaka polovini godišnje zarade od izvoza kukuruza.
“Nedopustivo je i neodgovorno da 92 odsto obradivih površina u Srbiji nema osiguranje, a time i rod na tim njivama", kazao je zamenik generalnog direktora Đenerali osiguranja Srbija Dragan Filipović.
Kako kaže, broj agrarnih osiguranika nije se povećao ni nakon prošlogodišnjih katastrofalnih poplava. On je kazao da svako mora da bude odgovoran prema svojoj imovini i ako se osiguravaju automobili, onda bi i poljoprivrednici trebalo da osiguraju ono od čega žive, a to je zemlja.
"Cena osiguranja poljoprivredne proizvodnje je tri odsto njene vrednosti, ali farmeri u Srbiji se teško odlučuju na to, ikao za gorivo i đubrivo svake godine izdvajaju i do 60 odsto vrednosti prinosa", rekao je on.
