Izvor: Blic, 22.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niže kamate za stambene kredite
Niže kamate za stambene kredite
1. Kako će se dolazak velikih banaka poput 'Kredit agrikol' i Uni kredito' (preuzimanjem HVB banke) odraziti na naše tržište?
2. Kada očekujete pad kamata i u kom procentu s obzirom na primedbe da su kamate kod nas neprimereno visoke u odnosu na okruženje?
3. očekivanja po pitanju uslova za stambene kredite, s obzirom na najave da će se iz budžeta kreditirati za njih ili ubvencionirati kamate? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
4. Koliko su ukupni plasmani vaše banke u poslednjih godinu dana i koliko je otišlo stanovništvu a koliko privredi?
5. Kako vidite dalji razvoj bankarskog sektora kod nas?
Ivica Smolić,
direktor Komercijalne banke Svetozar Šijačić,
direktor u Rajfajzen banci
1. Dolazak velikih ino banaka neminovno donosi niz novina, a u pozitivne svakako spadaju nove usluge, niže cene usluga, jasne i čvrste procedure. Ali, trebalo bi da budemo svesni i da će njihov dolazak delimično, upravo zbog tih pojačanih procedura, umanjiti 'efikasnost” bankarskog sistema, posebno u brzini njihovog rada. Klijenti će zaboraviti način rada koji smo popularno zvali 'na telefonski poziv”, a pri izboru banke moraće i da sebi odgovore na pitanje o konfliktu interesa, pred kojim će se ino banka naći u situacijama kada npr. na istom tenderu za dobijanje posla učestvuje više njenih klijenata, od kojih su neki domaća, naša preduzeća a neki su predstavnici inostranih firmi. Šta mislite, kome će pružiti jaču podršku?
2. Kada pričamo o okruženju, onda moramo da poredimo još neke stvari, sem kamata. Imobilizacija prikupljenih sredstava, tj. domaće akumulacije, je kod nas veoma visoka, od 20% obavezne rezerve na dinarske depozite privrede, 26% na devizne, pa sve do 47% na štednju građana. Ako znamo da nam za deo ovih sredstava NBS ne plaća kamatu, a na deo minimalnu, logično je da ovaj hendikep banke moraju da nadoknade u preostalom delu sredstava raspoloživih za plasiranje. A kako drugačije nego preko kamata.
3. Učešće je u ovoj priči manji deo problema, a subvencija manji deo rešenja. Suština je u nedovoljnoj ekonomskoj snazi, tj. niskom opštem životnom standardu potencijalnih korisnika, koji ih ograničava da uredno otplaćuju rate ovih relativno i apsolutno velikih kredita. Dodatno, postoji i formalno ograničenje zakonskim propisima, koji dozvoljavaju da se kreditno optereti samo jedna trećina primanja. Sledeći problem je što su to dugoročni krediti, a dugoročnih izvora je za sada nedovoljno.
4. Ukupni kreditni plasmani banke su u proteklih godinu dana povećani za preko 33% i iznose preko 34 milijarde dinara. Pri tome smo se opredelili da posebnu pažnju okrenemo sektoru stanovništva koji je dugo bio zapostavljen, pa su plasmani ovom segmentu klijenata povećani za 75% .Ipak to je još uvek samo jedna petina naših plasmana i mi ćemo u narednom periodu nastaviti da ovo učešće bitnije podižemo, sa krajnjim ciljem da ove plasmane dovedemo do nivoa plasmana privredi.
5. Globalni proces ukrupnjavanja bankarskog sektora je sve izraženiji i on će kod nas u narednom periodu dovesti do ukrupnjavanja banaka i smanjenja njihovog broja. Lokalna dešavanja i ostaci prošlosti, pre svega u vidu loših plasmana, ugasiće još poneku banku, ili će je naterati na utapanje u veće sisteme. Konkurencija će biti sve jača, kao ni u jednom drugom sektoru. Uvešće se niz novih bankarskih proizvoda i usluga, procedure Zapada postaće standard, smanjiće se rizici, povećati sigurnost..
1. Pojačana konkurencija na tržištu sigurno će iznedriti novi kvalitet. Uslovi pod kojima privreda i građani koriste bankarske usluge će biti povoljniji, a tržište uređenije i više predvidivo. Za Rajfajzen banku ova situacija nije ništa novo i spremno očekujemo aktivnosti ostalih banaka.
2. Pitanje visine kamatnih stopa je uvek pitanje njihove strukture. Ako ovako posmatrate, ovo pitanje bi trebalo da bude upućeno centralnoj monetarnoj ustanovi i ostalim kreatorima monetarne politike. Ukoliko se propiše obaveza da se od svakih 100 evra štednje 47 evra deponuje kod Narodne banke, jasno je da se ne može očekivati pad kamatnih stopa. Trenutno, nikakvo povećanje ponude kredita iz inostranstva, niti porast štednje ne može uticati na sniženje kamatnih stopa, koje su na ovom nivou prvenstveno usled administrativnih mera monetarno kreditne politike.
3. Očekujem da će se pored najavljenih mera vezanih za kreditiranje kupovine stanova direktno iz budžeta, razviti i drugi modeli prisutni u zemljama u okruženju koje su odmakle u procesu tranzicije. Takođe, smatram da će centralna banka osloboditi namensku štednju za kupovinu stanova obaveze izdvajanja obavezne rezerve, te da će Skupština Srbije doneti odluku o oslobađanju od poreza kamatu po osnovu stambene štednje, čime bi se stvorili uslovi za osnivanje stambenih štedionica i drastičan pad kamatnih stopa na stambene kredite.
4. Ukupni plasmani 'Rajfajzen banke' zaključno sa majem ove godine su preko 640 miliona evra. Od toga se 67 odsto ili oko 430 miliona evra odnosi na privredu, a oko 33 odsto ili 210 miliona evra na sektor stanovništva, mala preduzeća i preduzetnike. Oko 40 odsto kredita odobrenih stanovništvu odnosi se na stambene kredite.
5. U delu poslovanja sa privredom tržište je uglavnom podeljeno, najveće kompanije su već uzele investicione kredite ili u zemlji ili inostranstvu, i time se dugoročno opredelile za banke sa kojima će sarađivati. Naredni period je razdoblje poslovanja sa stanovništvom, malim preduzećima i preduzetnicima. Prema zvaničnim podacima, svega 62 odsto naših građana spada u bankarsku populaciju, odnosno koristi najmanje jednu bankarsku uslugu. Od 68.000 registrovanih malih preduzeća, tek negde oko 9.500 ima ostvaren ukupni prihod preko pola miliona evra.
K. Preradović
