Izvor: B92, 19.Maj.2016, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nismo srećni, ali je ugalj naša realnost"
Beograd -- Ministar rudarstva i energatike Aleksandar Antić rekao je da je korišćenje uglja u Srbiji za sada realnost ali da će se sprovesti mere za smanjenje zagađenja.
Srbija prozivodi 70 odsto električne energije iz termosektora, rekao je Antić na konferenciji "Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane".
"Nismo srećni zbog tog odnosa ali on predstavlja realnost vremena i zemlje u kojoj živimo", rekao on.
Antić je dodao da treba smanjiti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << efekte korišćenja uglja na životnu sredinu ali i da na kritike zbog korišćenja uglja treba odgovoriti predočavanjem realnog stanja.
Naveo je da mnoge zemlje u Evropskoj uniji proizvode mnogo više struje iz uglja i kao primere naveo Poljsku sa 150 teravat časova (TWh), Nemačku sa 250 TWh i Češku sa 50, dok je u Srbiji ukupna proizvodnja struje 38 teravat časova.
"Jedine zemlje koje imaju mali procent uglja su one koje proizvode iz nuklearne energije", rekao je on.
Antić je rekao da će Srbija do 2025. godine završiti odsumporavanje i denitrifikaciju, odnosno uvođenje sistema za otklanjanje sumpor-dioksida i azotnih oksida u proizvodnji struje.
Ministar rudarstva i energetike je rekao da se razvijaju i obnovljivi izvori energije, da Srbija ima fid in tarife, odnosno podsticajne cene za proizvodnju struje iz tih izvora energije, i da se očekuju velika ulaganja u vetroparkove.
Ekspert za životnu sredinu Energetske zajednice jugoistočne Evrope Peter Vajda rekao je na skupu da u sadašnjim uslovima prozivodnja struje u termoelektranama ne bi trebalo da bude stub energetike i dodao da su takozvani spoljni troškovi toga, poput uticaja na životnu sredinu i zdravlje, veliki.
Vajda je rekao da je studija Energetske zajednice iz 2013. godine pokazala da bi na Zapadnom Balkanu koristi od primene direktiva o velikim ložištima i industrijskim emisijama 15 puta premašivali troškove.
On je dodao da je od ključnog značaja da građani to razumeju jer će celo društvo snositi troškove energetske tranzicije.
Vajda je rekao i da su u svim zemljama Energetske zajednice u toku pripreme za primenu Direktive o velikim ložištima od 1. januara 2018. godine i dodao da je taj rok za energetiku jako mali.
Stručnjak Energetske zajednice za životnu sredinu je rekao da su ugalj i druga fosilna goriva naizgled jeftini ali da donose velike troškove u drugim oblastima, poput zdravstva i životne sredine.
Vajda je rekao da bi zalihe te vrste goriva, iako deluju da su velike i u Srbiji, trajale nekoliko decenija i da bi posle moralo da se pronađe drugo rešenje, a da će, što se kasnije krene sa energetskom tranzicijom, taj proces biti teži.
Direktor za strategiju Elektroprivrede Srbije Aleksandar Jakovljević rekao je da bi moguća alternativa uglju u Srbiji mogle biti nuklearne elektrane, dodatna izgradnja velikih hidroelektrana i obnovljivi izvori energije, ali da tu postoje ograničenja.
Jakovljević je naveo da za nuklearne elektrane za sada postoje zakonska ograničenja ali da bi, ako bi se ta ograničenja i otklonila, za prve korake trebalo 20 godina i više, i dodao da je izgradnja skupa, odnosno da su troškovi od pet do šest hiljada evra po instalisanom kilovatu (KW).
Dodao je da u Srbiji postoji veliki potencijal od 17 do 18 teravat časova iz velikih hidroelektrana koji se može tehnički iskoristiti i naveo da je od toga iskorišćeno 11 TWh na najboljim lokacijama dok se za preostlaih pet do šest TWh postavlja pitanje koliko bi njihovo korišćenje bilo tehnički i finansijski izvodljivo jer se, između ostalog, deo nalazi u pograničnim područjima.
Jakovljević je rekao i da svakako treba razvijati obnovljive izvore energije i ocenio da su u toj oblasti sve zemlje regiona, osim Hrvatske, u početnoj fazi.
