Izvor: Politika, 05.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niski start nove vlade
Nova postava u Nemanjinoj 11 zatiče preteću inflaciju, životni standard među najnižim u Evropi, 800.000 nezaposlenih, istanjene državne kase i – nadu da ćemo jednom živeti kao sav normalan svet
Ovi ekonomski liberali su stvarno u pravu: privredi izgleda ide najbolje kad država ništa ne radi – ne meša se i ne pokušava da joj pomogne.
Dok se celu zimu, proleće i letnji dan do podne srpska tehnička vlada zabavljala sama sobom, izbornim kombinatorikama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << belosvetskim i nebeskim problemima, ovdašnja privreda je, ma koliko to običan svet slabo primećuje, uprkos svemu napredovala i u prvom kvartalu ostvarila rast od 8,2 odsto. Obezbedivši tako i novoj vladi bar jednu uporišnu tačku: povećavajući joj šanse da, sa bremenitim nasleđem stare, u kojoj su, istina, sedeli i neki budući ministri, ostvari bar jedan od projektovanih ekonomskih ciljeva za ovu godinu – planirani rast bruto domaćeg proizvoda. Za dostizanje ostalih moraće da se i te kako potrudi.
Ako bude radila poučena ovogodišnjim iskustvom, neće se mešati u privredničke poslove, ali će sve snage morati da usmeri ne bi li sredila svoje – državno dvorište. Tako će i privrednicima najviše pomoći. Ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što je više nego očigledno da će s proleća podignuti godišnji inflatorni plafon, sa šest na osam odsto, biti uveliko premašen i da, ako cene nastave da rastu tempom iz prvog polugodišta, kraj godine biti obeležen dvocifrenom inflacijom. A snažnom inflatornom pritisku, slažu se i manje i više liberalni ekonomisti, ponajviše je, sem politike, kumovala prevelika državna potrošnja: usled sakupljanja izbornih poena i ispunjenja predizbornih obećanja, mimo realnih mogućnosti naduvanih plata u javnom sektoru, odlaganja restrukturisanja i privatizacije javnih preduzeća, oklevanja da se privredni prostor očisti od propalih društvenih i državnih firmi, nepostojanja političke volje da se država, otvaranjem vrata konkurenciji, izbori sa sopstvenim i privatnim monopolima, mešanja u ono što je posao institucija koje bi po prirodi stvari trebalo da budu nezavisne"
Kad se sve sabere startne pozicije nove vlade su niske, a izazovi visoki. Ali zato je i polje za dokazivanje reformske i tržišne orijentacije utoliko šire. Ostave li se po strani pomaci i propusti dosadašnjih ekonomskih vlasti, nije na odmet zabeležiti od čega startuje nova vlada. Bar radi merenja njenog učinka i prolaznog tranzicionog i reformskog vremena.
A nova vlada, sem inflacije koja je već za šest meseci dostigla prvobitno planirani šestoprocentni godišnji nivo, zatiče i troškove života (sedam odsto) koji su posle dužeg perioda premašili inflaciju, prosečnu platu od 32.147 dinara i životni standard među najnižima u Evropi. Po EUROSTAT-ovoj matematici bruto domaći proizvod Srbije po kupovnoj moći tek je na trećini proseka EU-27, gotovo tri puta niži od slovenačkog, nešto skromniji od rumunskog i bugarskog i nešto viši od makedonskog. Sačekuju je i armija od 800.000 nezaposlenih (Srbija beleži najvišu stopu nezaposlenosti u Evropi), 450.000 ekstremno siromašnih i otprilike toliko ljudi zaposlenih u preduzećima zrelim za stečaj. I – ogromne regionalne razlike i razvojne šanse koje su u najnerazvijenijim krajevima sedam puta manje nego u onim uslovno rečeno najrazvijenijim.
Mada se bruto domaći proizvod nekoliko godina solidno uvećavao, sada dostignuti (oko 4.000 evra po čoveku) za oko 20 odsto je niži od onog s početka devedesetih godina prošlog veka. I slabiji je od konkurentskih i daleko od evropskog. Rastući spoljnotrgovinski deficit koji je za šest meseci premašio 5,2 milijarde dolara i čije je učešće u BDP odavno prešlo „crvenu liniju” preti da ugrozi makroekonomsku stabilnost i izazove platnobilansnu, odnosno valutnu krizu, upozoravaju stručnjaci. Spoljni dug je istina pao oko 26 milijardi dolara, ali kad presuši privatizacija, ako se do tada ne razdužimo, dospele rate se moraju „gasiti” iz neke druge česme.
Dok je plašljiva ptica – strani kapital mudro čekao da se smire ovdašnje političke turbulencije i da se Srbija orijentiše, devizne rezerve, iako krajem juna veće nego u maju, istanjile su se u odbrani dinara na 9,1, odnosno 9,9 milijardi evra, a državne kase ispraznile tako da je prema poslednjem izveštaju, od budžetskog viška krajem godine, manjak krajem maja narastao na 1,3 milijarde dinara.
Nova vlada startuje i sa ne baš povoljnih pozicijama u poređenju sa okruženjem i daleko od evropskih standarda i minimuma za ulazak u evropsku porodicu, koji bi inače trebalo da dostigne u vreme namenjenog joj mandata. Zatiče Srbiju sa tek prelaznom tranzicionom ocenom – 2,7, na 23. mestu od 29 zemalja upisanih u EBRD tranzicionu školu. Kao zemlju, koja bi posle prve tranzicione faze i postavljenih temelja za drugu (za privatizaciju velikih preduzeća, reformu finansijskog sektora i jačanje nebankarskih institucija) konačno trebalo da pozavršava i preostala tranziciona posla – da restrukturiše i modernizaciju preduzeća, podigne konkurentnost i sprovede infrastrukturne reforme.
Spora privatizacija (za aukcijsku prodaju ostalo je oko 650 a za tendersku oko 40 preduzeća, ne računajući desetak velikih javnih preduzeća i još oko 500 komunalnih preduzeća čijom sudbinom će nova vlada morati da se pozabavi), nizak nivo korporativnog upravljanja, produktivnost i ulaganja u istraživanje i razvoj među najnižima u Evropi, doneli su Srbiji loš rang i na drugim listama. Svetski ekonomski forum je rangira tek na 91. poziciji u konkurenciji 131 zemlje i na začelje liste 27 tranzicionih ekonomija.
A veća konkurentnost, znaju to i ministri, preduslov je za više stranih investicija, a one su opet ključ ne samo za više kapitala nego i za više radnih mesta, za tehnološko osavremenjavanje, i bolji menadžment i podizanje domaćih firmi kao dobavljača velikih kompanija. I tako i veći izvoz.
Mada sve računice pokazuju da je Srbiji potrebno bar tri milijarde evra stranih ulaganja godišnje i povećanje učešća investicija u bruto domaćem proizvodu sa, u 2007. procenjenih 21,7 na najmanje 25 odsto, ove godine zabeležen je mršav učinak. Prema poslednjim podacima, Srbija je u prvom kvartalu usisala samo 700 miliona evra. I to uglavnom od prošle godine ugovorenih i dogovorenih privatizacija. Osetila je to prva i sasvim direktno država, tačnije njen budžet.
A koliko će investicija Srbija uspeti da privuče ne zavisi samo od toga koliko će uspešno pirlagođavati svoju ekonomiju tržišnim pravilima i povećavati njenu konkurentnost. Jer investitori ne idu samo za činjenicama, već i za predstavom o zemlji. A kakvu će predstavu o nama imati oni čiji kapital priželjkujemo opet umnogome zavisi od vlade – od signala, ekonomskih ali i političkih, koje bude slala svetu.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 06.07.2008]
.jpg)
