Izvor: B92, 21.Jul.2013, 10:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niko ne uzima potrošački kredit

Beograd -- Opšta besparica i zaduženost slika celokupne domaće privrede, ali i stanovništva i države, pišu Novosti.

Život prosečnog čoveka u Srbiji sve više nalikuje na staru šalu: "Zarađujem 350 evra mesečno, a trošim 500. Odakle mi onih 150, pojma nemam".

Većini građana može da ostane samo gorak ukus u ustima, jer se upravo u ovim rečima pronalaze. Živi se od danas do sutra, hrana se kupuje na poček od čak sedam meseci, zaduženi smo do grla i sada nam >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preostaje samo da presipamo „iz šupljeg u prazno“.

U banke se ulazi uglavnom da se plate računi i, eventualno, podigne neki kredit za refinansiranje. Subvencionisanih stambenih kredita, koji su u ovo doba godine obično uveliko „rasprodati“ sada još ima na raspolaganju. Građevinska direkcija Srbije ima čak i „letnju akciju“ u kojoj daje beskamatnu pozajmicu, u visini PDV, kupcima prvih stanova u „Stepi“.

" Ne pamtim da nam je neko u skorije vreme tražio potrošački kredit "- kaže savetnik za kredite u jednoj banci.

"Kamatne stope na te zajmove u pojedinim slučajevima su veće nego za gotovinu, a to nikada nije bilo. Za subvencionisani stambeni zajam još se raspituje poneki bračni par podstanara. Ali, uglavnom sve zanima keš kredit i to takav da se delimično otplate postojeći dugovi i da, ako je moguće, još nešto pretekne“.

Brojevi su neumoljivi. Iako iznos odobrenih kredita simbolično raste, stanovništvo je ukupno zaduženo čak 601,9 milijardi dinara. Po „glavi“ zaposlenog to je 354.058 dinara, odnosno oko 3.105 evra. A prosečna plata je svega deseti deo te sume.

Stanovništvo je na kraju juna bilo zaduženo dve milijarde više nego početkom godine, ali čak 221 milijardu više u odnosu na pretkriznu 2008. godinu.

U privredi je stanje još gore. Samo zaduženost prema bankama, merena tadašnjim kursom evra od 87 dinara, krajem 2008. godine bila je devet milijardi evra. Danas je, po važećem kursu, čak pet milijardi evra veća.

"Prema podacima Prinudne naplate Narodne banke Srbije, sa stanjem na dan 10. jul ove godine, blokirano je 45.379 preduzeća i preduzetnika u ukupnom iznosu od 171,6 milijardi dinara, bez obračunate kamate" - rečeno nam je u NBS.

Više od dve hiljade firmi je u stečaju, a za poreze i doprinose duguju 229 milijardi dinara. U restrukturiranju je 175 preduzeća, sa dugom od 63 milijarde. Većina njih će, do jula iduće godine, jednostavno nestati sa liste postojećih.

Kada se zbroje svi poreski dugovi svih dužnika u Srbiji, među firmama i preduzetnicima, dođe se do iznosa od 596,68 milijardi dinara.

"Od toga je nenaplativo 506,16 milijardi dinara" - rečeno je „Novostima“ u Poreskoj upravi.

DRŽAVNA KASA DOK god državnu kasu projektujemo sa manjkom, moramo da se dodatno zadužujemo kako bismo vraćali narasle dugove. Ukupan javni dug Srbije dostigao je 18,9 milijardi evra. Od početka godine, na ime duga platili smo 285,3 milijarde dinara, odnosno 2,55 milijardi evra. Od toga na ime otplate glavnice 241,5 milijardi (2,2 milijarde evra). Od ostatka datog na otplatu kamate, učešće onih koje plaćamo po osnovu ranije prodatih državnih hartija od vrednosti je 24 milijarde dinara, odnosno 214 miliona evra.

Tih preostalih 15 odsto država će moći, možda, da naplati samo od onih firmi koje nisu na listama za likvidaciju, stečaj, restrukturiranje, među brisanima, onima sa oduzetim poreskim brojem... Samo „Simpo“ državi po ovom osnovu duguje 4,76 milijardi dinara. Više od pet, kada se saberu i dugovi zavisnih preduzeća, kažu poreznici. Država rešenje vidi u prebacivanju duga u vlasništvo s namerom da se jednog dana nađe strateški partner, što je, opet, često viđen „projekat“ i ne uvek uspešan.

Firme i međusobno duguju ogromne iznose. Pokušaj da se problem reši kroz zakon o redovnosti plaćanja samo je doveo do veće „maštovitosti“ privrednika kako da opstanu na tržištu.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da je „živ novac“ postao dragocenost za svaku firmu.

"Istina je da je živog novca sve manje i da ukoliko ga se neka firma i dokopa, ne ispumpava ga ni po koju cenu" - kaže Knežević za „Novosti“.

"Ako padaju investicije, pada broj zaposlenih, pada tražnja, pada prodaja i nema novca u opticaju. Firme su osuđene na asignacije i kompenzacije. A posledice zakona o redovnosti plaćanja su ugovri o franšizi i komisionoj prodaji. Meni se promet tokom poslednjih godinu dana prepolovio."

Knežević ističe da iz ove situacije postoje samo dva izlaza.

"Jedan je povećavanje cena, što je samoubistvo, jer prodaja pada i po trenutnim" - kaže on.

"Drugo je bežanje u „crnu“ zonu. Država je skupa, a standard je nizak."

Nastavak na B92...