Izvor: B92, 30.Sep.2011, 06:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemci vole marku, ali ne daju evro
Beograd -- Nemačka je i definitivno prihvatila da plati spasavanje ekonomski posrnulih država članica evrozone i time spreči propadanje evra, ali i same Evropske unije.
Time je Nemačka svoje učešće u finansijskom paketu povećala sa 123 na čak 211 milijardi evra, čime obezbeđuje gotovo polovinu novca za ceo finansijski paket težak 440 milijardi evra.
Kancelarka Angela Merkel je uspela da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ubedi većinu poslanika Bundestaga da odobre veću pomoć posrnulim državama evrozone, iako i u njenoj partiji postoji žestoka opozicija, kako kažu, "bacanju para u rupu bez dna".
Kritičari pitaju šta će raditi Nemačka kada, posle Grčke, finansijsku injekciju zatraže i druge članice evrozone. Merkel, sa druge strane, tvrdi da novac poreskih obveznika neće biti uzaludno potrošen iako ne isključuje mogućnost da će deo dugova biti otpisan ukoliko Grčka bankrotira.
Evro "doneo" oko 60 milijardi evra
Nedavno istraživanje nemačke Kreditne banke za obnovu (KfW) je pokazalo da je Nemačka u protekle dve godine svoje blagostanje uvećala za 50 do 60 milijardi evra, jer bi za toliko bio manji njen bruto društveni proizvod da je zadržala marku kao valutu. U istraživanju se navodi i da je daleko jeftinije, kako za Nemačku tako za evrozonu kao celinu, da se nastavi sprovođenje mera za spasavanje evra i pomoć zemljama u krizi, nego što bi bio raspad monetarne unije i povratak na stare valute.
Anketa Emndi instituta, a koju je objavio nemački magazine Fokus, pokazala je da polovina Nemaca usred krize evra želi povratak nemačke marke, a 48 odsto njih čine pristalice evra.
Samo pre godinu dana situacija je bila obrnuta 50 odsto Nemaca je želelo evro, a 47 odsto priželjkivalo da se vrati marka.
Kada je reč o članstvu Nemačke u Evropskoj uniji čak 40 odsto Nemaca gleda na to članstvo sa skepsom.
Oko 46 odsto kaže da je njima EU donela dobro i da su lično imali prednosti od tog članstva, dok 40 odsto njih kaže da im EU nije donela dobro.
Ipak, zapitajmo se na trenutak šta bi se dogodilo da Nemačka, pokretačka snaga evrozone, reši da joj je dosta spasavanja drugih i odluči da se „zahvali" evru i napusti zajednički monetarni sistem.
Naime, jasno je da bi u slučaju napuštanja evrozone od strane, takozvanih, „malih zemalja" to njima donelo ogromnu depresijaciju valute, krah bankarskog sistema, onemogućen ekonomski rast i višegodišnju bitku sa visokom nezaposlenošću.
Ali šta bi bilo da jaka, u ovom slučaju najjača zemlja evrozone, napravi taj korak.
Time se u poslednje vreme često bave stručnjaci i njihov zaključak je istovetan – Nemačka brani evro jer od njega ima samo koristi.
Tako analitičari švajcarske UBS banke navode da bi neka nova nemačka marka, koja bi zamenila evro, ubrzo ojačala u odnosu na njega barem 40 procenata što bi znatno uzdrmalo izvozni sektor nemačke privrede, ali i primoralo banke na hitnu rekapitalizaciju.
"Osakaćen" izvoz, banke kojima treba svež kapital, ali i rastuća cena kapitala, prema UBS-u, znače da bi napuštanje evra svakog nemačkog građanina koštalo u prvih 12 meseci između šest i osam hiljada evra, kao i od 3.500 do 4.500 hiljade evra u svakoj od narednih nekoliko godina.
Kada se to uporedi sa zaključkom švajcarskih bankara da bi svaki Nemac „platio" tek nešto više od hiljadu evra kada bi i Grčka, ali i Irska i Portugal, bankrotirali uz otpis polovine njihovih dugova jasno je i zašto je bilo za očekivati da kada prođe političko nadmudrivanje u Bundestagu bude dovoljno podignutih ruku za nemačko „Da" spasu evrozone.
Zaduženima odobreno 273 milijarde evra pomoći
Inače, podseća list Danas, iz dosadašnjeg spasilačkog fonda za evrozonu Grčkoj, Irskoj i Portugalu odobrene su 273 milijarde pomoći.
Grčkoj je odobreno 110 milijardi, od čega su evrodržave odobrile 80 milijardi (samo Nemačka 22), a Međunarodni monetarni fond 30 milijardi evra. Isplaćeno joj je dosad 65 milijardi - 47,1 milijarda evra od Evrope i 17,9 milijardi evra od MMF-a.
Irskoj je odobreno 85 milijardi evra, od čega je EU odobrila 40,4 milijarde (Nemačka 9), a MMF 22,5 milijardi. Samostalno je Irska obezbedila 17,5 milijardi, a bilateralno još 4,8 milijarde. Isplaćeno joj je dosad 22 milijarde, od čega joj je EU dala 15, a MMF 7,4 milijardi.
Portugaliji je iz dosadašnjeg spasilačkog fonda odobreno 78 milijardi. Od toga od EU 52 milijarde (od Nemačke 12 milijardi), a od MMF-a 26 milijardi. Dosad joj je isplaćeno 30,5 milijardi, od EU 20 milijardi i od MMF-a 10,5 milijardi.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
