Izvor: B92, 27.Dec.2015, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemci: Evo vam primer kako do uspeha
Beograd -- Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Martin Knap smatra da bi model Privredne komore Austrije trebalo primeniti na Srbiju.
Taj model je doprineo Austrija, iako je mala zemlja, bude uvrštena među izvozne nacije.
"Austrija je imala malo domaće tržište pre ulaska u EU, a i pored toga je bila vodeća izvozna nacija, pre svega u industrijskoj oblasti. Za to je pre svega zaslužna Privredna komora, koja je podsticala izvoz”, ističe Knap u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izjavi Tanjugu.
U Austriji, dodaje on, komora je odgovorna za privredna predstavništva u svim zemljama gde postoje, što je, prema njegovim rečima, model koji bi bio jako dobar za Sbriju, a koji je i predviđen Predlogom zakona o komorama.
On je podvukao da su u Nemačkoj i Austriji upravo komore tajne uspeha privrede.
Privredna komora, poput onih u te dve zemlje, bavi se mnogim stvarima, uključujući i podsticanje izvoza, zbog čega je važno i uvođenje obavezne članarine, takođe po uzoru na Austriju i Nemačku.
Komentarišući glavnu primedbu protivnika Predloga zakona o komorama, a to je uvođenje obavezne članarine, Knap je ocenio da je taj predlog dobar.
Postoji mnogo toga, dodaje on, što bi trebalo finansirati, a što sa članarinom na dobrovoljnoj bazi nije moguće.
"Iako dobrovoljno članstvo lepo zvuči, to nije dovoljno. Potrebno je sagledati detalje i šširu sliku. Recimo, jedan od zadataka PKS je da podstiče izvoz, što je Srbiji veoma potrebno. Međutim, nije svako spreman da to podsticanje izvoza i plati", navodi Knap.
On je to ilustrovao primerom da prodavac automobila može da se upita zašto bi on plaćao za podsticanje izvoza ali, sa druge strane, čim privredi bude bolje i on će profitirati, jer kad ljudi imaju više para kupovaće i automobile.
Knap ističe da su privredne komore drugačije od privatnog udruženja, jer se bave stvarima koje nisu svakome nesporedno korisne, pa da ljudi mogu da razmisle da li će se dobrovoljno učlanjivati.
"PKS bi trebalo da se bavi i poslovnim obrazovanjem, od čega ne profitira svako neposredno, ali detaljnije posmatrano, od dobro obrazovane radne snage svi imaju korist, jer bi to privuklo više investicija. U obrazovanju PKS ima svoje zadatke, a to ne bi bilo moguće sprovesti sa dobrovoljnim članstvom", uveren je Knap.
O visini članarine, dodaje on, prema trenutnim rešenjima, odlučiće samostalno skupština PKS za odgovarajuće kategorije privrede.
"To je deo nezavisnosti institucije jer, PKS bi teoretski mogla da se finansira iz državnog budžeta, ali ništa time ne bi bilo dobijeno. PKS bi trebalo sama da upravlja sobom, a ne da se oko svih pitanja obraća državi. A za to je potrebna nezavisnost, pre svega finansijska", rekao je Knap.
