Izvor: B92, 10.Jun.2012, 16:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemamo standard, preživljavamo!

Beograd -- Standard građana Srbije je sve niži, gotovo 200.000 domaćinstava živi na ivici egzistencije.

Za mesečne troškove potrebna je bar jedna i po zarada. A prema zvaničnoj statistici lepih prognoza nema ni na vidiku.

Pre četiri godine prosek plata je bio 33.058 dinara i to je vredelo 421 evro. Sada se podeli prosečno 40.000 dinara, što je oko 360 evra.

Problem je, međutim, što dve trećine zaposlenih mogu samo da sanjaju o republičkom proseku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << . U najvećem broju slučajeva primanja ne prelaze ni polovinu.

"Samo to što na hranu potrošimo više od 40 odsto prosečnog kućnog budžeta, kako pokazuje statistika, govori sve", kaže ekonomista Vladana Hamović.

"Realno, situacija je još dramatičnija. U Srbiji se o standardu ne može ni govoriti, već o bukvalnom preživljavanju. O tome mogu da pričaju Nemci, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja"., kaže ona.

Prema njenim rečima, u Srbiji se kupuje sve manji broj proizvoda, samo ono što je neophodno. S druge strane, kupujemo i manje kvalitetnu hranu, jer za bolji kvalitet većina u Srbiji nema novca.

"Živimo od danas do sutra. Plata nikada nije bila dovoljna, ali sada traje sve manje. Kada legne, kupim evre za kiriju, platim račune i ostatak za hranu. Potom su deca sa svojim zahtevima, ekskurzijama, sveskama... Ne daj bože da se neko razboli. Pozajmimo do prvog, pa vratimo. I tako", kaže Stanislave P. iz Beograda.

Kada se uporede zvanične brojke, sa prosečnom platom smo pre krize 2008. mogli da podmirimo troškove potrošačke korpe. Sada građani sa prosečnom zaradom ne mogu da pokriju sve troškove. I njima je potrebno barem jedna i po koverta.

"Na trpezu trošimo više od 42 odsto kućnog budžeta, a za stanovanje, struju, gas, vodu, prevoz još 16 odsto prihoda u domaćinstvu". pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U Srbiji je važno mesto stanovanja. Struktura potrošnje prosečnog domaćinstva razlikuje se od regiona do regiona. Žitelji južne i istočne Srbije na ishranu odvajaju gotovo polovinu prihoda - 48,9 odsto.

U Beogradu se odvaja 45,6 odsto, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 41,8 odsto, a u Vojvodini najmanje - 37,1 odsto. Na jugu se, međutim, manje odvaja za transport, rekreaciju i kulturu, obrazovanje...

Realni prihodi domaćinstava po osnovu zarada, penzija i socijalnih primanja, kao osnovni izvor finansiranja potrošnje, ostvarili su rast u prvom tromesečju, čemu je najviše doprineo porast zarada, tvrde statističari. U to je, međutim, teško uveriti one koji žive od srpskog proseka.

Porodice u Srbiji imale su u poslednjem kvartalu lane mesečne prihode prosečno po 53.984 dinara. Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da na raspolaganju imaju od 42.491 do 63.656 dinara. Najskromniji prihodi su na jugoistoku zemlje.

Istraživanja pokazuju da je čak 53,6 odsto domaćinstava u Srbiji prošle godine bilo u lošijoj finansijskoj situaciji nego 2009, a kod 34,8 odsto njih situacija je ista. Samo 7,5 odsto porodica misli da živi bolje nego pre.

Cene su sve bliže evropskim, plate su nam daleko od proseka na Starom kontinentu, pa ne čudi što je promet u radnjama i za trećinu manji nego ranijih godina.

Život u Srbiji izgleda još siromašniji ako pogledamo u susedno dvorište. Zemlje članice Evropske unije na hranu troše 14 odsto svojih plata. Budući da prosečno domaćinstvo u Srbiji za hranu troši skoro polovinu porodičnih prihoda, za druge izdatke ostaje i po nekoliko puta manje nego što je uobičajeno u zemljama EU.

Prosečna dnevna kupovina pre četiri godine vredela je 410 dinara, a lane je bila teška 356 dinara. Za 410 dinara 2008. godine korpa je mogla i da se popuni, dok je prošle godine 356 dinara bilo dovoljno za hleb, dve litre mleka i jogurt.

U svakodnevnom pazaru, 18 najvažnijih namirnica 2008. godine učestvovalo je sa 59 odsto, a lane sa čak 72 odsto, što znači da građani kupuju samo osnovno za život.

Prosečna srpska porodica sve više se oslanja na primanja najstarijih članova, jer su zarade zaposlenih sve manje i neredovnije. Trenutno je gotovo izjednačeno učešće primanja najstarijeg člana i zaposlenog.

Najveći udeo u ukupnim prihodima srpskih domaćinstava čine zarade iz redovnog radnog odnosa - 40,4 odsto. Pre samo godinu dana zarade su u porodičnoj kasi učestvovale sa 45,6 odsto.

Penzije trenutno čine 34,2 odsto ukupnih primanja. Ček od penzija donedavno nije popunjavao ni 30 odsto kućnog budžeta.

"Nažalost, raste učešće penzija u kućnom budžetu, a smanjuje se udeo plata. To je posledica rastuće nezaposlenosti, mladi i radno sposobni gube posao ili rade za skromne plate", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Nastavak na B92...

NoviMagazin.rs: Standard pada, 200.000 porodica na rubu egzistencije