Izvor: Politika, 23.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemački bojkot Nokije
Ne stišava se gnev zbog odluke najvećeg svetskog proizvođača da jednu svoju fabriku iz Vestfalije preseli u Transilvaniju
Globalizacija je nešto što se slavi i obožava kad povećava profite.Međutim, kako to poslednjih dana otkrivaju Nemci – globalizacija ume i da zaboli.
Tamo se, naime, ne stišava politička oluja nastala posle prošlonedeljne objave Nokije, svetskog broj jedan proizvođača mobilnih telefona, koja je inače finska kompanija, da jednu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoju fabriku iz Bohuma (Severna Rajna-Vestfalija) preseli u Kluž, rumunski grad od 400.000 stanovnika u postojbini legendarnog grofa Drakule, Transilvaniji.
I to vrlo brzo. Proizvodnja u Klužu treba da počne već 11. februara, u fabrici koja je tamo izgrađena u rekordnom roku od samo pola godine, uz investiciju od 60 miliona evra, na zemljištu koje je, kao olakšicu, investitoru poklonila rumunska vlada.
Selidba iz jedne stare članice EU u novu motivisana je isključivo ekonomskom računicom. Prosečna radnička satnica u Nemačkoj je 32 evra, dok je u Rumuniji samo 2,45 evra. Zbog toga će 2.300 radnika u Bohumu odmah ostati bez posla (istina uz otpremnine po nemačkim standardima), dok će u Klužu, u „Nokija selu” posao (do 2009. godine) dobiti 3.500 radnika, čije će plate biti „po rumunskim standardima”, oko 450 evra mesečno. Uz to imaće besplatan „topli obrok”, sportsku dvoranu i terene za rekreaciju, a u dogledno vreme i saunu.
Njihovo angažovanje počelo je još u junu – na konkurs se javilo 8.000 kandidata. Obuku je, za početak, prošlo samo njih 500. Kada se proizvodne trake puste u pogon, sa njih će izlaziti 12 mobilnih telefona – svake sekunde.
Trenutna briga je prilično loša infrastruktura u Klužu, ali su već preduzete mere da se ona popravi: u toku je proširenje lokalnog aerodroma kako bi na njega mogli da sleću transporteri s komponentama, a američka građevinska firma Behtel već uveliko gradi „transilvanijski autoput” –put koji će, uz investiciju od 2,3 milijarde dolara, vreme stizanja do mađarske granice do 2011. skratiti za polovinu. Ali dok Rumuni ubiraju konkretne plodove svog članstva u EU, Nemci – radnici iz Bohuma koji ostaju bez posla, lokalni, ali i savezni političari, na Nokiju su osuli drvlje i kamenje. Gnev ide čak dotle da su pojedini ministri iz vlade Angele Merkel pobacali svoje „nokija” aparate i zamenili ih drugim markama. Prodavci javljaju da je širom zemlje naglo opalo interesovanje za ovaj brend.
Finski proizvođač se osuđuje ne samo zbog „izdaje” nego i zbog „prevare”: navodno je zloupotrebio subvencije koje je svojevremeno dobio otvarajući (1989. godine) fabriku u Bohumu. Primajući ih (pominje se svota od 80 miliona evra), Nokija se, podsećaju lokalni političari, obavezala da će u Bohumu (koji ima stanovnika koliko i Kluž) dugoročno obezbeđivati 2.856 radnih mesta. Iz Nokije, međutim, poručuju da pare jesu primljene i garancije date – ali da je sve bilo oročeno samo do septembra 2006.
Svejedno, optužbe pljušte. Savezni ministar finansija Pir Štajnbruk, Nokiju je optužio da praktikuje „karavan kapitalizam”. Horst Sihofer, ministar za zaštitu potrošača iz CDU-a, zapretio je da će u svom ministarstvu zabraniti korišćenje „nokija” aparata, dok je Piter Štruk, šef poslaničke grupe SPD-a u parlamentu, vratio svoju „nokiju N95” (trenutno najskuplji model). (Kancelarka Merkel, kako piše „Fajnenšel tajms”, nema nameru da menja svoju „nokiju”.)
Ima, međutim, i onih koji na ovaj slučaj gledaju s mnogo manje emocija, kroz prizmu ekonomskih racionalnosti. „Malo je verovatno da je Nokija, sa stanovišta troškova, mogla da održi proizvodnju u Bohumu”, ocenio je tako konzervativni „Velt”. Slično misli i komentator „Frankfurter algemajne cajtunga”, koji kaže da jedna kompanija, a „posebno ona koja odgovorna prema svojim akcionarima, mora da proizvodi tamo gde su troškovi konkurentni”.
Sem toga, ovo je bila i prilika za podsećanje da su Nemačku napustila i dva druga proizvođača mobilnih telefona, upravo zbog skupe radne snage. Simens je tako još 2005. prodao svoju proizvodnju mobilnih aparata tajvanskom Benku (3.000 radnih mesta), dok Motorola demontira svoju fabriku u Finzburgu, na severu Nemačke.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je izjavio da „razume šok ljudi u Bohumu”, najavivši da bi EU mogla da pomogne onima koji su ostali bez posla. „Znamo kako teška može da bude transformacija, pa ćemo mobilisati naše socijalne i globalizacione fondove kako naše članice ne bi same snosile ovaj teret”, objasnio je EU zvaničnik.
Nokija, inače, odlično stoji: samo u poslednjem kvartalu 2007. prihodi su joj porasli za 28 odsto u odnosu na isti period 2006, i dostigli 12,9 milijardi evra. Na globalnom tržištu mobilnih telefona je neprikosnoveni lider: prošlu godinu je završila sa 38 odsto učešća na globalnom tržištu. Njen najbliži konkurent, Samsung, ima samo 14,5 odsto kolača ovog profitabilnog ali veoma zahtevnog biznisa.
Ovo svakako ne znači da su porušene sve nemačko- finske veze u ovoj oblasti: Nokija Simens netvork, zajedničko preduzeće dva giganta osnovano 2006. za proizvodnju telekomunikacione opreme, upravo je dobila posao postavljanja nove mobilne mreže u Saudijskoj Arabiji, vredan 930 miliona dolara.
Milan Mišić
[objavljeno: 24/01/2008]
.jpg)
