Izvor: Politika, 04.Jul.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema brzog oporavka
Stručna javnost ne deli optimizam ministra finansija
Rekonstrukcija vlade radiće se zbog ekonomije, tačnije zbog poboljšanja života građana – bio je izričit juče Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade. Drugim rečima, od onoga ko vodi veliki resor finansija i privrede, a to je Mlađan Dinkić, očekuju se velika dela.
Da li su brzi pomaci u ekonomiji zaista i realni? Ministar finansija nas je u poslednjih nekoliko dana, kada je branio rebalans državne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kase pred poslanicima, zasuo obiljem optimističnih informacija: očekuje zajam od Svetske banke za popunu budžeta kad već ne može od MMF-a, junski deficit budžeta mu je rekordno nizak, rebalansom je napravio uštede...
Međutim, poslanici, stručna javnost, ali i Fiskalni savet ne gledaju na sve to kroz njegove ružičaste naočare. Ekonomisti su jednodušni u oceni da ova vlada nema više vremena da odlaže ono što mora da učini.
Stojan Stamenković, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, upozorava da svako otezanje i pogrešna izjava državnih funkcionera košta.
– Velika je podudarnost kretanja kursa sa nekim političkim događajima i izjavama – kaže Stamenković. – Dinkićeva izjava da ove godine nije realan aranžman sa MMF-om, ali je moguć sa Svetskom bankom, loša je poruka. Posle te izjave kurs evra je skočio. Moramo da obezbedimo sporazum sa MMF-om, jer se bez njega dovodi u pitanje naša sposobnost da izmirujemo svoje obaveze prema inostranstvu. Investicije u Srbiji ove godine ne samo da ne rastu koliko nam treba, već su u padu.
Od vlade se očekuje da saopšti domaćim i stranim investitorima da neće više bežati od reformi, ali Stamenković sumnja da će se to dogoditi.
– Zato ova vlada mora da se menja, jer u ovom sastavu nije spremna za reforme – ubeđen je Stamenković. – Ako reforme javnog sektora i penzijskog sistema ne počnu odmah, za godinu-dve zapašćemo u dužničku krizu. Stariji su je doživeli osamdesetih godina prošlog veka. Ona je donela neprekidni rast inflacije, a rast društvenog proizvoda po stanovniku bio je – nula. Ako nam se to ponovi, neće biti ništa od neophodnog rasta zaposlenosti i standarda, niti ćemo privoleti mlade i obrazovane da ne odu u svet.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović nije dao za pravo ministru finansija da je aktuelnim rebalansom napravio uštede u državnoj kasi. On je na sednici skupštinskog Odbora za finansije ukazao da će deficit državnog budžeta u 2013. iznositi oko 200 milijardi dinara, 22 milijarde dinara više od onoga što je planirano rebalansom. Rashodi budžeta biće za oko 10 milijardi dinara veći od planiranih, a prihodi između 10 i 15 milijardi dinara manji. Pored toga, ovogodišnji manjak u kasama države, fondova i lokalnih samouprava ostaje visok – čak šest odsto svega stvorenog u ovoj godini.
Predsednik Fiskalnog saveta je članove nadležnog skupštinskog odbora upozorio da će ograničenje rasta penzija i državnih plata u 2014. smanjiti deficit od jedan odsto BDP-a, ali nedostaju dodatne uštede za još jedan odsto BDP-a.
– Ako se to ne učini, javni dug će nastaviti da raste sve do 2017. godine i to može da dovede do krize javnog duga – kazao je Petrović. – Zato su strukturne reforme pravi potez. To je tvrd orah koji se odlaže 10 godina. Nadamo se da će ovog puta uspeti.
Zamah u sprovođenu ekonomskih reformi, do koga je došlo posle formiranja ove vlade, bio je kratkotrajan, opaska je Milojka Arsića, glavnog i odgovornog urednika „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke. Potrebne su hitne i radikalne reforme za obuzdavanje deficita i javnog duga, koji je najveći u regionu. Ali, sprovođenje reformi javnog sektora i privrednog sistema je teško, a možda i nemoguće u okviru širokih koalicionih vlada, ukazuje Arsić. Zato je nužna reforma izbornog sistema, koja bi dovela do ukrupnjavanja političke scene. Dok se to ne ostvari, smatra on, neka vrsta garancija za realizaciju dugoročnijih reformi je čvrst aranžman sa MMF-om.
– Uštedom 36 milijardi dinara do kraja godine država će doprineti privrednom rastu. Loše je što se štedi na investicijama, umesto da se štedi na platama i penzijama, što bi više pogodovalo privrednom rastu i većem zapošljavanju – ukazuje Arsić. – Nije trebalo odustati od smanjivanja viših plata u javnom sektoru, pa i penzija. Pogotovu kada se zna da su „državne plate” za trećinu više od onih kod privatnika.
Ekonomski konsultant Vladimir Krulj smatra da je stanje srpske ekonomije takvo da reforma javnog sektora ne može više da se odlaže, niti da se odugovlači, jer bi posledice bile veoma teške i skupe.
– Reforma penzijskog sistema je nužna da bi se održalo realno finansiranje penzija. Ali, s obzirom na težak položaj dela penzionera, ova reforma mora da se sprovodi dugoročno i pažljivo. Jedno je sigurno, ovakav način finansiranja penzija dugoročno nije održiv – smatra Krulj.
Odsustvo aranžmana sa MMF-om bio je loš signal za strane investitore i ,,minus” u kreditnom rejtingu zemlje. Takav ,,luksuz” Srbija ne može sebi da priušti, tvrdi Krulj.
A. Mikavica
objavljeno: 04.07.2013.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić
