Izvor: B92, 07.Maj.2009, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nelikvidno oko 68.000 preduzeća

Beograd -- Od 107.200 registrovanih malih, srednjih i velikih preduzeća 67.940 trenutno je nelikvidno, a najveći dužnici su država Srbija i veliki trgovinski lanci.

To znači da čak 63,38 odsto kompanija trenutno nisu u stanju da redovno servisiraju svoje dobavljače, isplaćuju zarade i uplaćuju poreze i doprinose poreskim upravama, jer nemaju dovoljno novca na svojim računima ili su u blokadi, saopštila je Unija poslodavaca Srbije.

"Manjak prihoda u državnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kasi potiče od nemogućnosti preduzeća da naplate svoja potraživanja od dužnika i umesto da država uvede red u platni promet ona pojačava inspekcijski nadzor i šalje inspekcijske službe da vrše još veći pritisak na preduzeća kojima se mesecima, pa čak i godinama duguje", dodaje se u saopštenju Unije.

Unija je predložila i reprogramiranje dugova do dva miliona dinara svim malim i srednjim preduzećima čiji su računi zbog tih dugova trenutno blokirani, kao i otpisivanje kamata za kašnjenja uplata poreskim upravama, kod svih onih preduzeća kojima duguju država i njena javna preduzeća.

Kao najveći dužnici ubedljivo se izdvajaju, pored države Srbije, veliki trgovački lanci. Njihovi rokovi plaćanja, koji često premašuju čak i četiri meseca od isporuke robe, stvaraju velike probleme dobavljačima, pa je opstanak malih firmi zbog kasnog plaćanja velikih trgovaca često doveden u pitanje.

Vlada Srbije je donela radni zaključak prema kome će Trezor Srbije od sada redovno izmirivati obaveze prema direktnim budžetski korisnicima, što je mera koja je usmerena na smanjenje nelikvidnosti privrede i međusobnih dugovanja preduzeća. Najavljena je i izmena Zakona o stečajnom postupku kojima će sva preduzeća čiji je račun u blokadi duže od dve godine ići u likvidaciju.

Dobavljači velikih trgovinskih lanaca u Srbiji nalaze se u apsurdnoj situaciji - sa jedne strane, ne mogu da naplate svoju robu i više od četiri meseca, a sa druge se nadaju da će trgovinski lanci opstati jer zbog njihovog dominantnog položaja na tržištu, samo u njima mogu plasirati svoju robu.

Kompanija PKB Imes snabdeva lanac Delta maksi mesom i mesnim prerađevinama, ali zbog predugih rokova naplate ima velikih problema sa likvidnošću firme. Goran Milović, direktor prodaje u PKB Imesu, kaže da kašnjenja postoje i da se to dosta odražava na dnevnu likvidnost i izmirivanje obaveza prema dobavljačima.

Dugim rokovima i višenedeljnim kašnjenjima posebno su pogođeni dobavljači hrane, ali mnogi proizvođači mesa, brašna i ostalih prehrambenih proizvoda ne smeju da se pojave pred kamerama jer bi izgubili mesto na policama Deltinih marketa.

Na kašnjenje isplata žale se i dobavljači hrvatskog Agrokora, u čijem vlasništvu posluju Idea u Srbiji i Konzum u Hrvatskoj. O napisima hrvatske štampe da dobavljačima robu plaćaju bonovima ili kompenzacijom za B92 u kompaniji Ivice Todorića nisu želeli ni da demantuju uz obrazloženje da nemaju od čega da se brane.

Kompenzaciju kao način isplate ne koristi treći veliki regionalni lanac - slovenački Merkator u kome tvrde da ne kasne sa isplatama. Stanka Čurović, predsednica Upravnog odbora Merkator-S, kaže da je "kompenzacija kao opcija moguća kada je u interesu oba partnera, a ni slučajno nije isključivi način saradnje ili našeg uslova da bi neko sa nama sarađivao. Merkator sa svojim dobavljačima ima sklopljene ugovore za plaćanje od 7 pa do 120 dana što je normalno u ovoj oblasti kojom se mi bavimo”.

U privrednoj komori procenjuju da je maksimalan rok koji preduzeća u Srbiji mogu da izdrže između 65 i 90 dana i to kada nema krize. U trenutnim uslovima čak i takav rok je poguban za privrednike, kaže predsednik PKS Miloš Bugarin i dodaje da je „nemoguće da proizvodnja faktički kreditira trgovačke lance”.

Nastavak na B92...

Politika: Najveći dužnici – država i trgovci

Glas javnosti: Ukidanje avansnog PDV spasava privredu