Izvor: Politika, Tanjug, 07.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveći dužnici – država i trgovci
Država prinudno naplaćuje svoja potraživanja od firmi kojima i sama duguje.– Dobavljači hrane listom muku muče da naplate robu od velikih trgovinskih lanaca
Više od 90 odsto preduzeća iz prehrambene industrije muku muči da naplati robu koju isporuči kupcima. Bar tako su se izjasnili u poslednjoj anketi Privredne komore Srbije.
Istina, niko nije utvrdio kako ona desetina nema problema i uspeva da „utera” dugove. Ili ne želi da prizna problem. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A njihovinajveći partneri su upravo veliki trgovinski lanci. I mada ih dobavljači nerado javno imenuju, ako je suditi po broju firmi koji su se požalile na ovu muku, čini se sasvim osnovanom sumnja da su krupni trgovci, uz državu, najveći dužnici u Srbiji.
U Privrednoj komori ne potvrđuju,ali i ne poriču ovo zapažanje. Ni problem ne mogu da iskažu u novcu. Jer, i oni koji ga imaju, prikazuju ga samo opisno, ne navodeći ni iznose dugova,ni konkretne dužnike. Možda jei razumljivo – da ne ispadnu iz lanca, iakoon svesve više liči na lavirint.
–Nije problem samo u visini duga, već i u produženju rokova plaćanja, sa nekadašnjih 60 na 90 dana, pa na četirimeseca –kaže Vidosava Džagić, potpredsednik Privredne komore.
Ali nisu proizvođači hrane, kaže, jedini u nevolji: zaista, svi svima duguju i retko ko kome plaća.
Osimprehrambene industrije, svih anketiranih preduzeća iz crne i obojene metalurgije, šumarstva i drvne industrije (koji kuburesa monopolistima), najveće probleme u naplati na domaćem tržištu imaju građevinari (više od 80 odstopreduzeća), kaoi hemijska i farmaceutska industrija (87 odsto ispitanih firmi), objašnjava Vidosava Džagić.
A kad ne naplate – ne mogu ni da plate, pa se gomilaju i njihove obaveze prema dobavljačima, zaposlenima, državi za poreze i doprinose, bankama, lizing kompanijama. Zbog smanjenog uvoza i izvoza smanjen je i transport robe, pa saobraćajna preduzeća teškoplaćajuvozila uzetana lizing, kažeDžagićeva.
Građevinari najviše grade za najvećeg investitora – državu, a farmaceuti, logično, najviše robe plasiraju domaćem – državnom zdravstvu.
Međutim, u Komori ne znaju koliko država ukupno duguje privredi. To znaju samo oni koji imaju uvid u državne bilanse. Ne usuđuju se ni da izmere dugovanja privrede državi i unutar privrede: precizan podatak, istina za 2008. godinu, imaće narednog meseca kad se obrade završni računi u NBS.
Dok se čeka da neko u Srbiji javno, u brojkama iskaže srpsko dužničko poverilačko klupko i nešto preduzme, bilo najavljenu kompenzaciju ili dosledno sprovođenje propisa o stečaju, o težini rastućeg problema ukazuju podaci Narodne banke Srbije, jedine institucije koja je traženo dostavila novinarima. O problemu je pre nekoliko meseci pisala i parlamentu.
A prema podacima Centra za bonitet, ovogodišnji praznik rada u blokadi je dočekalo 59.821 velikih, srednjih, malih preduzeća i preduzetnika... i to zbog 252,730 milijardi dinara (bez kamate) dospelih,a neizmirenih računa koji su prinudno naplaćeni.
Listu deset firmi sa najvećim iznosima blokade,kao što se vidi iz tabele,predvode „Rodić MB trgovina” iz Novog Sada i „Protekta” iz Beograda,sa više od po tri milijarde blokade, zatim slede„Rodić MB invest” , „Eltim”...
U Komori ne žele da komentarišu tabelu, možda i zbog selektivnosti u primeni zakona na koju ukazuju mnogi privrednici, ali ukazuju da broj blokiranih raste za po nekoliko hiljada kvartalno: sa oko 52.000 u oktobru na oko 57.000 u februaru,da bi krajem aprila dostigao gotovo 60.000.
Iz analize februarskih podataka proizilazi da je gotovo trećina „blokiranih sredstava” – bezmalo 70 milijardi dinara zbog dugova po rešenjima poreske i uprave carina.
Stoga,Komora – po rečima njenogpotpredsednika– traži da država sve svoje obaveze privredi izmiri jednokratno i da se dugoročno definiše sistem naplate potraživanja, kao ida država ubuduće raspisuje javne nabavke samo za radove, usluge i dobra kojisu pokrivenisredstvima iz budžeta za tekuću godinu. Akad se bude sprovodila multilateralna kompenzacija, država – budžetski korisnici i javna preduzeća,obavezno treba da seprijave za prebijanje dugova.
-----------------------------------------------------------
Država vraća dugove
Država će od danas redovno isplaćivati svoje obaveze iz budžeta, uključujući i vraćanje poreza na dodatu vrednost, a već do kraja juna biće izmirena sva ovogodišnja zadocnela plaćanja prema privredi, ali i 200 miliona evra„istorijskog” duga putarima, najavio je ministar Mlađan Dinkić na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Na pitanje o kolikom ovogodišnjem dugu je reč i koliko država ukupno duguje, ministar Dinkić je novinare uputio na nadležno Ministarstvo finansija. Što se tiče dugovanja javnih preduzeća, vlada je zatražila detaljnu analizu o njihovim obavezama i potraživanja, mada, kako kaže, ima indicija da ona više potražuju nego što duguju.
Objašnjavajući da je od 60.000 blokiranih pravnih lica trećina preduzeća i da je čak 16.000 u blokadi više od dve godine, Dinkić je najavio da će seizmenama Zakonaostečajnompostupku omogućiti prinudna likvidacija preduzećačijijeračunublokadidužeod 24 meseca.
Ministar Dinkić je potvrdio i da su trgovinske kuće jedan od najvećih dužnika u Srbiji, sa ukupnim dugomod oko 600 miliona evra.
–U pripremi za multilateralnu kompenzaciju, uočili smo da je najveći lanac dugovanja u trgovini.Ukoliko trgovinski lanci u kratkom roku sami dobrovoljno ne skrate rokove dobavljačima, država će ih na to primorati svojim propisima – sankcijama, najavio je Dinkić.
Kad je reč o multilateralnoj kompenzaciji, ako je suditi po odgovoru ministra Dinkića, neće je biti dok se za taj posao ne osposobi Trezor. Utoliko pre što, kako kaže, iskustvo nije pokazalo neke veće efekte.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 08/05/2009]
