Izvor: Politika, 13.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekom uspeh, nekom katanac
Za pet godina prodato 2.002 preduzeća i ostvaren prihod od 2,4 milijarde evra
Petogodišnji učinak privatizacije u Srbiji kada je reč o društvenom kapitalu su prodata 2.002 preduzeća čime je ostvaren prihod od nešto više od 2,4 milijarde evra. Najviše para zarađeno je od prodaje firmi ne tenderu, njih 84 i to za 1,1 milijardu evra, što je i razumljivo jer se radi o onim "jačim", a ovim načinom prodaje tražio se i strateški partner. Metodom aukcije prodato je 1.426 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzeća od čega je inkasirano 835 miliona evra. Akcijski fond je na tržištu kapitala i tenderima od početka privatizacije ponudio 1.139 paketa i od njihove prodaje ostvario prihod od 584 miliona evra.
Novog gazdu u Srbiji trenutno traži još oko hiljadu preduzeća, a trebalo bi da ga dobiju do kraja naredne ili s prvim danima 2009. godine.
Među privatizovanim preduzećima u Srbiji ima raznih, i onih koji su i ranije bili uspešni, a i s novim vlasnicima su nastavili još bolje da posluju, ali i takvih koje su novi vlasnici doveli do ruba propasti.
Ovdašnje cementare među prvima su prodate, kao i fabrike duvana, a svi redom stranim kupcima. I jedne i druge su, uostalom, državi, za ono vreme prodaje, donele i najveća sredstva. Iako je u javnosti prodaja "Sartida" slovila za kontroverznu, činjenica je da je posle prodaje "US Stilu" smederevski gigant postao preduzeće s najboljim izvoznim rezultatima.
Fabrike hrane su, takođe, prodate među prvima. Većina njih je i pre privatizacije dobro poslovala jer je ekonomska kriza iz prethodne decenije njih mnogo manje "načela". Međutim, sve može da se upropasti pa tako i mlekare čiji je broj ovde smanjen za pet i to zato što je jedan te isti vlasnik sve njih upropastio.
Kao i u drugim zemljama koje su prošle put privatizacije ni iskustva s prodajom firmi lošim gazdama nisu nam strana. Podaci Agencije za privatizaciju pokazuju da je u oko 270 slučajeva raskinut ugovor zbog neizvršavanja obaveza što je oko petnaestak odsto svih privatizacija. Najpoznatiji su, sigurno, slučajevi "Putnika" i Srbe Ilića, zrenjaninske "Jugoremedije, šabačke "Zaštite bilja", "Župe". U nekim slučajevima bilo je moguće naći novog gazdu, međutim u povelikom broju nije tako da su završila u stečaju.
J. Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Dve "Putnikove" prodaje
Privatizacija najvećeg ovdašnjeg turističkog preduzeća "Putnik" može se posmatrati i kao uspešna i neuspešna zavisno koja od dve njegove prodaje se posmatra. "Putnik" je, naime, prvi put prodat 2003. godine za 5,2 miliona dolara američkoj kompaniji "Univorld" koja je u vlasništvu biznismena Srbe Ilića. Preduzeće je vrlo brzo zapalo u teškoće, zaposleni nisu primali plate, a pride nisu se slagali ni s politikom otuđenja imovine koju je novi vlasnik sprovodio. Pritužbe Agenciji za privatizaciju su se nizale koja je uskoro, zbog neizvršavanja preuzetih obaveza za investicije, raskinula kupoprodajni ugovor. Većinski državni kapital prenet je na upravljanje Akcijskom fondu. Dugovi su bili narasli na čak 11 miliona evra.
S proleća ove godine stekli su se uslovi da se "Putnik" proda na berzi, a pojavili su se i zainteresovani kupci, pre svega Rusi. U očekivanju nadmetanja dva konkurenta, kompanije "Metropol" i Dimitrija Lucenka i njihovih ponuda za preuzimanje, cena akcija je išla sve više nagore. Pobedu je odneo "Metropol" koji je akcije "Putnika" platio 6.000 dinara po komadu, odnosno ukupno 44 miliona evra za 70 odsto državnog kapitala i akcije malih akcionara. U ovom slučaju privatizacije država je zaradila 41 milion evra.
"Metropol" je zaposlenima, kako je i najavio, isplatio jednokratnu pomoć od 500 evra, a isplata 17 neisplaćenih zarada je pri kraju. U "Putniku" najavljuju i da će na jesen početi renoviranje hotela na Novom Beogradu, a zatim je u planu gradnja hotela u Vrnjačkoj Banji.
J. R.
-----------------------------------------------------------
Akcije "Zaštite bilja" niko neće
Šabac – Akcije šabačke "Zaštite bilja" kojima posle poništene privatizacije upravlja Akcijski fond Republike Srbije nedavno su iznete na berzu, ali niko nije hteo da ih kupi ni po minimalnoj ceni od po 20 dinara. Zastupnik kapitala i direktor preduzeća Branislav Mišić kaže da je dvoje zainteresovanih kupaca odustalo zbog prezaduženosti fabrike. Ovo je tužna slika jedne od svojevremeno najprofitabilnijih članica iz sistema holding kompanije "Zorka", koja će najverovatnije morati u stečaj.
"Zaštitu bilja" je na aukciji 26. oktobra 2004. godine za 2,3 miliona dinara kupio Živan Jojić iz Inđije kada je preuzeo i obavezu od oko 800 miliona dinara dugovanja iz ranijeg perioda. Jojić nije uspeo da pokrene proizvodnju, zbog čega su propale dve sezone, a oko 350 revoltiranih radnika stupilo je u višemesečni štrajk. Agencija za privatizaciju utvrdila je da Jojić nije isplatio zaostale zarade, izmirio obaveze prema PIO, ali i da je imovinu šabačke firme opteretio hipotekama.
– Kupoprodajni ugovor raskinut je 21. juna prošle godine. Stanje koje je ostalo za Jojićem bilo je katastrofalno. Osnovni račun je bio više meseci u blokadi, dugovalo se gotovo svim dobavljačima, Elektrodistribuciji, komunalnim preduzećima... Zbog stavljene hipoteke, Poreska uprava je na licitaciji 6. februara ove godine prodala pogon u Rumi koji je kupila "Galenika"′ za 60,3 miliona dinara. Imovina je prodata tek u trećem pokušaju, pa je ostvarenom cenom "pokriveno" tek dve trećine duga za PIO – kaže za "Politiku" Branislav Mišić.
– Nadajući se boljem kupcu, pokušali smo da revitalizujemo fabriku. Pozajmljujući se kupili smo sirovine za proizvodnju herbicida, fungicida i plavog kamena. Plate su u dogovoru sa sindikatima krenule od minimalnih 8.000 dinara, i svakoga meseca povećavane su prema mogućnostima za dve–tri hiljade – ističe Mišić.
M. Mijušković
-----------------------------------------------------------
Frad istrajao
Niš - Tokom procesa privatizacije "FRAD" Aleksinac, skraćenica za nekadašnju Fabriku rezervnih auto-delova u ovom gradiću, a u poslednje dve i po decenije fabrika za proizvodnju filtera za sve vrste motora, bez mnogo potresa prešla je u ruke uspešnih domaćih biznismena. Fabriku najvećeg balkanskog proizvođača filtera kupilo je preduzeće "MPS grup" Beograd, Dušana Zabunovića nastavivši i značajno unapredivši tehnologiju, asortiman i proizvodne programe. Generalni direktor "FRAD-a" Branimir Zabunović ističe da nije sve baš bilo lako, ali da se istrajalo u tome da se fabrika održi, da se ne ugasi i zatvori.
- Osnovni zadatak koji smo imali odmah posle kupoprodaje bio je da se veliko tržište koje je "FRAD" decenijama snabdevao filterima za motore putničkih i teretnih automobila i autobusa, ali i brodskih i motora svih ostalih vrsta, a koje je bilo skoro izgubljeno, što brže ponovo osvoji. I uspeli smo u tome. Paralelno, u vreme dok smo veliku pažnju posvećivali osavremenjivanju naših proizvodnih pogona, jer su svetska i evropska tehnologija u međuvremenu znatno napredovale i mi smo na tom planu bili primorani da energično reagujemo, realizovali smo možda i najteži posao - da se kvalitetom i raznovrsnošću svojih proizvoda nametnemo automobilskoj industriji u Evropi. Najkraće rečeno danas, kao i pre 15 ili 20 i više godina filteri sa oznakom "FRAD" mogu se naći skoro svuda u Evropi. Konkurentnom cenom, novim asortimanom i poštovanjem visokih zahteva i standarda inače probirljivog tržišta van naše zemlje, plasiramo i prodajemo naše filtere u Rusiji, Italiji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, svim zemljama na Balkanu i svim bivšim jugoslovenskim republikama. U ovom trenutku, na početku avgusta 2007. godine tačno pola naše proizvodnje prodaje se u Srbiji, a drugih 50 odsto u inostranstvu. Najveći izvoz filtera iz Aleksinca je u Rusiju.
- Kupili smo najmoderniju opremu i mašine, proizvodnja je odavno kompjuterizovana i samo zahvaljujući tome ostali smo u trci sa velikom konkurencijom. Naši stručnjaci su za tri i po godine projektovali čak 450 novih vrsta prečistača koji se sada proizvode u fabrici i na osnovu toga "FRAD" je ponovo najveći proizvođač filtera u ovom delu Evrope - kaže Zabunović.
Zbog proizvodnog procesa, pre svega, ali i zbog prihvatanja savremenih kretanja u našoj industriji, u poslednja dva meseca zaposleno je novih 50 radnika, u najvećem broju stručnih i školovanih. U fabrici "FRAD" trenutno je 360 zaposlenih, što je samo tridesetak manje nego kada je privatizovana. A prosek zarada u prvih sedam meseci 2007. godine bio je 450 evra, ili 36.000 dinara u bruto iznosu.
U celosti je do sada realizovan i investicioni program, koji je takođe precizno formulisan u kupoprodajnom ugovoru, zarade se isplaćuju vrlo redovno i bez zakašnjenja.
T. Todorović
-----------------------------------------------------------
"Lafarž" preporodio cementaru
Novi Sad - Privatizacija Fabrike cementa u Beočinu, prva u Srbiji posle donošenja novih zakonskih propisa, početkom ove decenije, praćena mnogim kontroverznim reakcijama u javnosti, ne samo da je opovrgla poslovicu o prvim mačićima koji se u vodu bacaju, već je zahvaljujući odgovornom odnosu kupca - najveće svetske kompanije građevinskog materijala, francuskog "Lafarža", postala jedan od obrazaca za ugled u našoj tranziciji.
"Lafarž" je, podsetimo, fabriku cementa preuzeo u proleće 2002. godine, kada je za 70 odsto društvenog kapitala platio oko 58 miliona evra. Upravo ovih dana zaposlenima i javnosti podneli su izveštaj o realizaciji petogodišnjeg programa preuzetih obaveza. Praktično, nema stavke gde planirano nije ostvareno i prebačeno.
U prvoj petoletki "Lafarž" je investirao u rekonstrukciju i modernizaciju fabrike 62 i po miliona evra, što je znatno više od obaveza preuzetih kupoprodajnim ugovorom koje su iznosile 35 miliona evra. Reč je o novcu koji je utrošen za velike tehničke investicije, pri čemu je u prvom planu uvek bio cilj i unapređenje životne sredine. Taj cilj je i ostvaren: u tom delu Fruške gore nikad se nije lakše disalo u skoro 170-godišnjoj istoriji cementare. Naime, ugašene su peći sa zastarelom tehnologijom, a u rad je puštena nova modernizovana linija za proizvodnju klinkera, najvećeg izvora zagađenja, koja je preuzela kompletnu proizvodnju cementa takozvanim suvim postupkom. Time je omogućeno istovremeno povećanje proizvodnje sa tri na četiri hiljade tona klinkera dnevno i smanjenje potrošnje energije u proizvodnom procesu.
S. Živković
-----------------------------------------------------------
DIV povećao proizvodnju četiri puta
Vranje - Prva dobra privatizacija u vranjskom kraju jeste privatizacija Duvanske industrije Vranje koju je kupio "Britiš-ameriken tobako". Generalni direktor BAT DIV-a u Vranju Jirgen Bakeberg kaže da BAT DIV predstavlja najveću investiciju Velike Britanije u Srbiji. Za više od tri godine, koliko je BAT prisutan u Vranju, DIV je povećao proizvodnju za četiri puta a tržišno učešće za 50 odsto. Za to vreme je uloženo oko 100 miliona evra, a kompanija je u tom periodu u srpski budžet uplatila oko 200 miliona dinara. U ovom momentu, sa 25 odsto tržišnog udela, BAT čvrsto stoji na drugoj poziciji u srpskoj duvanskoj industriji, naglasio je Bakeberg.
A. D.
[objavljeno: 13.08.2007.]
