Izvor: Politika, 23.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nejasna pravila za otpuštanje činovnika
I dalje se ne zna na osnovu kojih standarda, čijih analiza i po kojim propisima će se smanjivati državna uprava Srbije
Ako neko može da bude miran u jeku najava racionalizacije javnog sektora u Srbiji, onda su to poreznici. Jer, ako je tačno da će ministarstva, državni organi i organizacije utvrđivati buduće kvote zaposlenih i to po standardima za svaku pojedinačnu oblast, kako tvrdi ministarka finansija Diana Dragutinović, i sudeći po odgovoru iz njenog kabineta na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanje o kriterijuma i instrukcijama za krojenje planova ušteda, bar poreznici ne moraju da strahuju. Štite ih međunarodni standardi – broj zaposlenih u Poreskoj upravi, izračunali su u nadležnom Ministarstvu finansija, za gotovo hiljadu ljudi je manji nego što odgovara zemlji slične veličine. U drugim oblastima, situacija je obrnuta, kažu.
Važno je, dodaje se u odgovoru Ministarstva finansija, da neće biti linearnog smanjivanja, odnosno da procenat smanjenja za ministarstva i organe u njihovom sastavu neće biti isti, pošto je situacija od službe do službe veoma različita.
„Za sada su poznati međunarodni standardi kad je u pitanju broj izvršilaca državnih poslova na sto stanovnika (na primer, zna se koliko zaposlenih bi trebalo da ima poreska uprava ili uprava carina na 100 stanovnika). Takođe, poznati su i standardi u zemljama koje su nedavno završile sa reformom državne administracije, kao što su Češka i Slovačka. Rukovodeći se tim standardima, došlo se do broja za koji je neophodno smanjiti državni aparat”, objašnjeno je u pisanom odgovoru iz kabineta ministarke Dragutinović.
Mnogo je pitanja na koje ni juče nije bilo odgovora u nekoliko nadležnih ministarstava. Nejasno je da li i koje standarde za racionalizaciju koristi i radna grupa formirana pri Generalnom sekretarijatu vlade koja, kako tvrde neki mediji, utvrđuje kvote, odnosno plafonira broj zaposlenih u svakom ministarstvu. Kakvi su to i čiji standardi, ko je to u belom svetu utvrdio jedinstvene standarde za broj činovnika u svakom ministarstvu ili državnom organu i organizaciji pojedinačno, kad se i nadležnosti pojedinih ministarstava i državnih organa i organizacija, iako sličnog naziva od zemlje do zemlje razlikuju? Da li negde u svetu postoji ministarstvo za pojedinu regiju ili pokrajinu, i kakav će se to međunarodni standard koristiti da bi se utvrdio optimalan broj zaposlenih za, recimo, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju? Ili kako je moguće primenjivati iste standarde za zemlje koje, recimo, imaju elektronsku vladu i zemlje u kojoj taj sistem ne postoji? I pre i posle svega, na koga se sve ovo odnosi – samo na činovnike, republičke i lokalne ili i na mnogoljudnije javne službe, koje izgleda opet niko ne dira?
Nejasno je mnogo toga i kad je reč o propisima u koje bi nadležni trebalo da upakuju politički dogovor i pravila za smanjivanje broja zaposlenih. Mada se u javnosti poslednjih dana pominje više zakona, za sada su, kako smo saznali u vladinoj Kancelariji za saradnju sa medijima (a na osnovu informacija iz Generalnog sekretarijata vlade), „pečen” je samo nacrt izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima koje se tiču „oblasti rada i radnih odnosa”. One bi u narednih sedam dana trebalo da se usaglašavaju u nadležnim ministarstvima, potom razmatraju na vladinim odborima, kako bi se verovatno sledećeg četvrtaka našle na dnevnom redu vlade. Konkretnije, prema dosadašnjim objašnjenjima ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića, ovim izmenama i dopunama svi organi obavezaće se da sačine novu sistematizaciju radnih mesta i vanredno ocene svoje ljudstvo, što bi bili instrumenti za smanjenje broja zaposlenih. Takođe, rok u kojem neraspoređeni službenici mogu da primaju platu biće smanjen ovim izmenama sa šest na dva meseca, najavio je ministar. Potpredsednik Dinkić je bio detaljniji najavljujući da „činovnicima slede ocene od jedan do pet". Nije jasno samo da li će se zakonom ili tek podzakonskim aktom utvrditi kriterijumi za ocenjivanje.
Zvuči neverovatno, ali u javnosti se najavljuje da će se ovim zakonom (ili posebnim zakonima) utvrditi kvote – tačan broj zaposlenih i honorarno angažovanih u svakom ministarstvu pojedinačno. To bi, zdrava logika kaže, i da ima prethodne analize eventualno moglo da se učini nekim vladinim zaključkom ili odlukom, ali ne i zakonom. Osim, ako nije leks specijalis. I šta će biti ako naknadno dođe do promene nadležnosti nekih institucija? Da li će se opet pokretati cela mašinerija i u skupštinskoj proceduri menjati sada utvrđene kvote?
U svakom slučaju, ostaje pitanje usaglašenosti ovih kvota sa onima koji su budžetski korisnici već prosledili Ministarstvu finansija u okviru predloga svojih budžeta za narednu godinu. Ako je rok za izradu novih sistematizacija kraj decembra, a do tada bi budžet trebalo da bude gotov, da li će se odmah posle Nove godine ići na rebalans koji će uvažiti nove sistematizacije? Čini se da je raskorak u različitim aktivnostima i tajmingu različitih ministarstava, koja bi trebalo da imaju isti cilj (manju javnu potrošnju), toliko veliki da teško ko može da ih usaglasi.
Možda je sve ipak trebalo krenuti obrnutim redom: prvo definisati kako će državna uprava Srbije ubuduće izgledati, koja su ministarstva i institucije državi Srbiji zaista potrebni, šta treba ukinuti a šta integrisati, koje će im biti nadležnosti i, na osnovu toga, koliki im je broj zaposlenih zaista potreban.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 24/09/2009]
.jpg)
