Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2018, 06:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ne možemo da objedinimo sve teritorije na kojima živi naš narod, ali moramo da sačuvamo jedinstvo Srba"

Moramo da se oslobodimo zabluda da možemo da objedinimo sve teritorije na kojima živi naš narod, ali moramo istovremeno da sačuvamo jedinstvo Srba, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i istakao da Srbija danas pobeđuje, da više ne gubi i da se zato mnogi toliko ljute.

"Gubili smo u protekle tri i četiri decenije, mnogo. Srbija je ponovo počela da pobeđuje i u odbrani i zaštiti nacionalnih interesa, ali i u razvoju zemlje", naglasio je Vučić na svečanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << akademiji povodom obeležavanja stogodišnjice Prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji.

Kada su to naši preci mogli pre 100 godina, rekao je predsednik Vučić, možemo i mi, a moći će i naša deca.

Vučić je naglasio da u neodgovornom svetu današnjice, svetu interesa, velikih i malih, mogu da prežive samo oni koji imaju čvrsto korenje kakve Srbija ima u svojoj Vojvodini, jer samo iz njega može da izraste drvo slobode koje nijedan vetar ne može da obori, i koje neće davati krvave plodove.

"Prisajedinjenje je ostvaren istorijski san, sanjan neprekidno, o srpskom jedinstvu, baš kako je ispevano u himni Svetom Savi. Taj san ostvarivan je kroz neprekidnu borbu i stradanje Tekelije, patrijarha Rajačića, vojvode Šupljikca, mitrpoplita Stratimirovića, Svetozara Miletića do Jaše Tomića... svih snevača tog velikog sna, kojima je Zmaj posvetio najznačajniju pesmu - "Svetle grobove", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, "posle mnogo pogrešnih snova, miliona žrtava u ratovima, posle izbeglištva, posle loših odluka i politika, podela u ideologijama u koje smo slepo verovali, kada smo rasejani po Balkanu, danas imamo osećaj celine, osećaj Srbije kao centralne tačke oslonca i ukus slobode, potreban kao retko kada u istoriji".

Zato, zbog činjenice da smo sami sebe u istoriji mnogo puta 'sahranjivali', moramo da pronađemo način, za sebe i druge, na koji ćemo biti svoji na svome, a bez ratova, bez kapi krvi i svog tog užasa u kojem smo često učestvovali, ubeđeni da samo kroz smrt možemo da pobedimo.

"Moramo da se oslobodimo teških zabluda da možemo da objedinimo sve teritorije na kojima živi naš narod, ali moramo i da sačuvamo jedinstvo našeg naroda, jezik i kulturu. Mi Srbi gde god da živimo imamo jednu istu srpsku košulju, govorio je Jaša Tomić", rekao je predsednik Vučić.

Današnji dan pre sto godina bio jedan od najvažnijih u istoriji Srbije

On je istakao da moramo da idemo u budućnost, i da je pravi put pokazala Velika skupština pre 100 godina.

Ocenio je da je današnji dan pre sto godina bio jedan od najvažnijih u istoriji Srbije, kada su veliki ljudi stvarali velika dela, a srce i pamet jedinstveno odgovorilo na isti način.

Podsetio je da je posle raspada Austro-ugarske monarhije Velika narodna skupština Slovena proglasila otcepljenje od Ugraske i prisajedinjenju sa Srbijom, kao i da je dan ranije skupština Srema donela istovetnu odluku.

"Tako su težnje srpskog naroda i borba za ostvarivanje nacionalnih prava postali stvarnost", rekao je on podsećajući da smo ovog meseca obeležili stogodišnjicu oslobađanja otadžbine, Beograda i svih drugih gradova gde su živeli pripadnici južnoslovenskih naroda.

"Imajući to u vidu jesen pre sto godina je razdolje naših najvećih uspeha i trenutak kojim smo učinili najveći momenat moderne srpske istorije. Krunisali viševekovne borbu. Taj jedan dan 771 poslanik doneo je jednu odluku, sažmali su sve što su želeli - jedan narod od dolaska na ove prostore od prvog Sremca kojeg je Sveti Sava postavio kao naslednika", rekao je predsednik.

Podsetivši na istorijske podatke, dve velike seobe, vojne granice, srpsko vojvodstvo, do uklanjanja slika Franje Josifa koji je izdao srpske graničare, rekao je da je neprekidno rasla težnja za prisajedinjenje.

Srbija je, po modernim idejama zakoračila, tada daleko ispred svih drugih i pobedama u Balkanskim ratovima podigla mora i preuzela ulogu slavenskog Pijemonta, a preseljenje Matice Srpske u Novi Sad bio je važan trenutak, rekao je dalje predsednik dodajući da je ono što je u Pešti započeo Jovan Hadžić postao moćni politički instrument.

Podsetio je i na odluku Velike skupštine da nesrpskim i neslovenskim narodima koji ostaju u našim granicama obezbedi sva para.

"Danas odajemo poštu svim ličnostima koje su se borile, ali i svim običnim ljudima kojima je, kako je rekao Crnjanski, bilo draže da vide šajkaču nego majku. Izvojevali smo najveću istorijsku pobedu srpskog naroda i prisajedinili se. 25. novembra 1918. dogodilo se ono što je bila esencija i sublimacija velikog narodnog puta. Kurs sudbine jednog naroda biće vođen ne samo prolaznim naporima jednog ili više čoveka, već istrajnošću naroda. Ta odlučnost i istrajnost se spojili u jedan dan", rekao je Vučić.

Ukazao je i na veliki doprinos koji je dala Vojvodina u Velikom ratu, podsećajući da su vojvođanski Srbi sačinjavali najveći broj srpske dobrovoljačke divizije.

"Danas uviđamo da je prisajedinjenje najveća tekovina istorije srpskog naroda, posle ustaničkog oslobađanja Srbije. Ostvaren je veliki istorijski san o srpskom jedinstvu", podvukao je on.

Ponosni na mađarsku braću, na srpsko-mađarsko prijateljstvo

Istakao je da smo danas ponosni na mađarsku braću, na srpsko-mađarsko prijateljstvo, jer Srbi i Mađari u istoriji nikada nisu bili bliži.

"Nemamo skrivenih želja hoćemo da Mađari ostanu i opstanu u Srbiji, da budu više, a ne manje, da Srbiju vole kao svoju domovinu, kao što mi poštujemo njihovu ljubav prema Mađarskoj. Srbija je danas domovina mnogim narodima koji u miru dele iste probleme, nadu i veru u bolji život kao i Srbi", poručio je on.

Obratio se i predstavnicima Republike Srpske koji su prisustvovali svečanoj akademiji - predsednici Željki Cvijanović i predsedavajućem Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, rekavši da Srbima niko ne može oduzeti pripadnost istom rodu niti isti jezik, niko ne može da zabrani radost zbog otvorene škole. . .

"Ponosan sam što, ne ugrožavajući integritet BiH i poštujući međunarodno pravo, Srbija i RS nikad nisu bliže sarađivale, a možemo još bolje i još više", rekao je Vučić.

"Neka je večna slava onima koji su prisajedinili Vojvodinu Srbiji. Vojvodina je Srbija, tako će uvek i biti. Živela Srbija", zaključio je Vučić.

Mirović: Vojvodina čvrsto srasla s drugim delovima svoje matice i u budućnost gleda jedino i isključivo kao neodvojivi deo Republike Srbije

Mnogo je dezintegracionih sila pokušavalo da Vojvodinu i u proteklih 100 godina odvoji od Srbije, ali se pokazalo da je to uzalud, rekao je danas predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i istakao da je pokrajina čvrsto srasla s drugim delovima svoje matice, te da i dalje postoji i u budućnost gleda jedino i isključivo kao neodvojivi deo Republike Srbije.

Podsetivši na tekst odluke o prisajedinjenju 1918. koji glasi: "Priključujemo se Kraljevini Srbiji, koja jemči slobodu, ravnopravnost i napredak u svakom pravcu, ne samo Srbima, već i svim slovenskim i neslovenskim narodima koji sa nama žive", Mirović je kazao da je ta odluka, koju je jednoglasno usvojilo 757 poslanika, Srba, Bunjevaca, Mađara, Rusina..., na Velikoj narodnoj skupštini održanoj u Novom Sadu 1918. godine na današnji dan, definitivno preusmerila tok istorije na ovim prostorima.

Mirović je kazao da je ta jedna rečenica bila sveobuhvatan politički program i proglas o načelima koja su vodila velike ljude, koji su donosili velikeo odluke - načela slobode, ravnopravnosti, zajedništva i prosperiteta za sve.

"Sloboda koja je tada stigla nije bila samo rezultat pobedonosnog hoda srpske vojske ovenčane slavom pobednika i pravednika u Velikom ratu. Njena veličanstvena pobeda i velike žrtve samo su stvorile političke uslove za demokratsku sublimaciju duge viševekovne borbe, takođe plaćene velikim žrtvama, borbe čiji simbol je bio i ostao Svetozar Miletić", kazao je Mirović.

Ističe da se zato 25. novembar 1918. godine može označiti kao dan u kojima su se ostvarili snovi.

"Danas kada obeležavamo 100 godina od odluke o prisajedinjenju, za mene ključno pitanje glasi da li je vek koji je prošao potvrdio ispravnost i, što je još važnije, ostvarenje načela u toj odluci sažete. Duboko verujem da jeste, sloboda koja je tada izvojevana prolazila je kroz ogromna iskušenja, ali je sačuvana i kao realni okvir u kojem mogu da se ostvare i druga načela", naveo je Mirović i istakao da iskušenja nije bilo lišeno ni načelo zajedništva.

On je istakao da je načelo ravnopravnosti potvrđeno u skladu nacionalnih, profesionalnih i kulturoloških različitosti koje u pokrajini vladaju i danas, iz čega je prirodno proisteklo i načelo prosperiteta.

"Upravo je u Srbiji Vojvodina svoju privredu, ekonomiju uopšte, izdigla na nezamisliv nivo, a novosadski Univerzitet postao je obrazovna institucija relevantna u globalnim okvirima", dodao je Mirović.

Istakao je da je budućnost pokrajine u slobodi i miru, ravnopravnosti i zajedništvu i bržem ekonomskom razvoju i još jačoj i intenzivnijoj saradnji i povezivanju s pokrajinama, regionima i oblastima širom Evrope i sveta, kao i jačanju nacionalnih institucija, koje imaju sedište u Vojvodini, ali i regionalnih.

"I najzad, u apsolutnoj ravnopravnosti svih koji u pokrajini žive i u neraskidivom zajedništvu sa drugim delovima naše zemlje, koje niko i nikada ne može i neće narušiti. Pravi uzori kako se za to bori su upravo oni koji su pre 100 godina doneli odluku o prisajedinjenju", zaključio je Mirović.

Dodik: Ja sam Srbin, ne Bosanac, žao mi je što nismo zajedno

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik čestitao je danas 100 godina prisajedinjena Vojvodine Srbiji, važan dan naše nacionalne i državne istorije, i poručio da je on Srbin, a ne Bosanac.

Dodik je rekao da je na Aranđelovdan pre 100 godina srpska vojska oslobodila Banjaluku, donela slobodu i da su sve opštine banjalučke regije i njih 12 uz Drinu tražile prisajedinjenje Srbiji.

"Nažalost, malo poznata činjenica, ali i nerealizovan zahtev. Mi tako i danas gledamo u Srbiju, jer je to naša zemlja, jer je snaga Srbije i njeno jedinstvo naš ponos", poručio je Dodik.

Kao političar i predsedavajući Predsendištva BiH, poručio je da treba očuvati regionalnu stabilnost, Dejtonski sporazum i uvažavati međunarodni kontekst.

"Sada ću malo kao Srbin. Žao mi je što nismo zajedno, žao mi je što te 1918. nismo i mi bili u istom ovom poduhvatu, nacionalnom i narodnom. Odupreli smo se mnogo čemu. Ja sam Srbin nisam bosanski Srbin. Ja sam Srbin pripadam srpskom narodu. Tako se osećam i verujem da nikoga ne vređa. Ne volim kad me nazovete negde Bosancem", kaže Dodik

"Želimo da saradnja i moje Srbije i Republike Srpske i srpskog naroda bude još veća", poručio je Dodik i zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na tome što je odlučeno da se važni datumi iz naše istorije obeležavaju zajednički.

"Danas Republika Srpska i Srbija sarađuju i ovo je najviši maksimum koji smo postigli od postanka RS", kaže Dodik.

Današnji datum je, navodi, u Vojvodini, datum ponosa.

"Isto tako i nama, ali isto tako i malo sete i tuge zašto smo mi negde vani na nekoj drugoj stani", kaže Dodik.

Naveo je da su Srbi u Prvom i Drugom svetskom ratu dali slobodu i doneli slobodu svima na ovim prostorima i drugim narodima koji su, dodaje, na bazi tih sloboda pravili svoje republike, a kasnije u raspadu Jugoslavije svoje države.

"Kao da smo bili krivi što smo im donosili slobodu, ili nismo na isti način gledali na slobodu. Možda je naša sloboda bila samo naša, a njihova tek pokušaj da dođu kasnije do svoje države", rekao je Dodik.

Kaže i da je jugoslovenska ideja bila greška kada su se drugi ujedinili sa nama, a onda na kraju tog veka, uz satanizaciju našeg naroda izašli iz zajedničke zemlje.

Naglasio je da je Srbija danas na dobrom putu, vraća se svojim vrednostima, ekonomski, bezbednosno i odbrambeno jača.

"To je naš ponos. Volimo Srbiju i slobodu", rekao je Dodik.

Dodik je prethodno prisustvovao i otkrivenju spomenika kralju Petru I Karađorđeviću, a otvaranju Muzeja prisajedinjena.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...