Izvor: Politika, 02.Jun.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne moramo baš sve da pojedemo
Očekivani rast nacionalnog kolača treba da usmerimo u investicije, a ne da ga izmrvimo za jačanje javne i lične potrošnje
Od očekivanog rasta BDP od 1,5 odsto ove godine, pod uslovom da ga i dostignemo, možemo se nadati nešto lagodnijem životu nego lane, ali i dalje lošijem nego 2008. U toj gotovo statističkoj igri dobijamo nešto više prostora za jačanje svih vidova potrošnje. Očekivani rast nacionalnog kolača, po mom sudu, treba da usmerimo u investicije, a ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ga izmrvimo za javnu i ličnu potrošnju. Ne moramo baš sve da pojedemo. Svaki zdrav dinar treba da potrošimo za investicije, jer su one jedini ključ za rešenje naših najveći problema u privredi. Odluku o proporcijama ukupne potrošnje tog novostvorenog kolača mora da donese vlada, a ne političari, kaže redovni profesor Beogradske bankarske akademije dr Hasan Hanić odgovarajući na naše pitanje – šta učiniti sa eventualnim veoma skromnim rastom BDP.
S kojih početnih pozicija krećemo?
Po dr Haniću tu nema neke velike tajne niti mudrosti. I realno i nominalno padaju nam plate i penzije. Iz meseca u mesec sve je manji broj onih koji primaju čak i te – najmanje plate u Evropi. Takvo jenjavanje prihoda prate rast cena i kursa. Šta to govori?
Da nam opada potrošnja u maloprodaji. Opada štednja. Ne samo zbog pada standarda i primanja, već dobrim delom i usled nestimulativne kamatne politike, a bez štednje nema akumulacije za dugoročnija ulaganja. Kada nemaš svojih para moraš da podigneš zajam, a krediti su – ne samo zbog svetske krize i Grčke – za nas već odavno skupi. I time se opet vraćamo na početak – da po cenu manje javne i lične potrošnje, uz odricanja svih – krenemo u nov razvoj, u investicije, ističe naš sagovornik koji gotovo u svakoj prilici između pojmova „razvoj” i „investicije” stavlja znak jednakosti.
Problem Srbije je, po njemu, i u sve većem objektivnom padu produktivnosti. Slaba je motivisanost ljudi da za minimalne plate daju sve od sebe. Nekonkurentni smo. Imamo neatraktivan privredni, politički, pravni, pa i socijalni milje. U takvim okolnostima dve milijarde dolara stranih direktnih, grinfild investicija u Srbiju biće veoma neizvestan i težak zadatak za ovu godinu.
Čak i da te pare dođu, mi imamo strašan problem zvan – besparica. U Srbiji je više od 60.000 insolventnih i nelikvidnih preduzeća koja nisu sposobna da izmiruju ni najosnovnije obaveze i na kraći rok. Država još nije, po njemu, napravila „trijaž” kojoj se od tih firmi može, a kojima ne može pomoći povoljnijim kreditima. Bez toga svi će se koprcati u sopstvenoj nemoći, a to malo para koje će do nekoga, ipak, stići neće bitnije rešiti gotovo sistemski problem.
Na čemu se, u nimalo povoljnim okolnostima, zasniva procena o puzećem rastu BDP?
Na poljoprivredi i rastu svakojakih usluga. Industrija, a pogotovo građevinarstvo, koje ove godine ima upola manje ugovorenih poslova u odnosu na takođe mršavu 2009, gube, nažalost, na značaju i učešću.
Naša nevolja je, međutim, što i u tom malom rastu BDP nema više razmenljivih dobara – industrija, poljoprivreda i građevinarstvo, koji jedno mogu biti predmet unutrašnje i spoljne trgovine. Mi izvozom pravimo svega petinu BDP. Jedna Slovenija čak tri četvrtine. Ona je, primećuje dr Hanić, zbog toga izvozno zavisna, ali mi nikako da se izborimo sa uvoznom zavisnošću.
Krug problema s kojim se suočava naša privreda, upozorava dr Hanić na kraju, tu se negde polako zatvara, ali on nudi i odgovor – rešenje za naše nagomilane nevolje mora biti u štednji, manjoj potrošnji i pametnim ulaganjima u razvoj. Sve ostalo je odlaganje konačnog suočavanja sa krizom koja će za nas, verovatno, trajati i kada svet nađe rešenje za svoje nevolje.
------------------------------------------------------
Gorko zadovoljstvo
Bio sam u Americi kada sam doznao da je MMF, u dogovoru s našom vladom, revidirao ovogodišnju planiranu stopu privrednog rasta sa dva na 1,5 odsto. To je, konačno, 27. maja i potvrđeno u njihovom zajedničkom saopštenju. Time su u punoj meri potvrđene sve moje procene i prognoze, zasnovane, naravno, na ekonometrijskim istraživanjima. Početno profesionalno, pa i malo ljudsko zadovoljstvo, zamenila je gorčina saznanja da i tih 1,5 procenata nisu na sigurnim nogama. Zbog toga sam u poslednjim procenama još uzdržaniji. Optimistički je 1,5, pesimistički jedan, a bojim se sve izvesnijih – 1,2 odsto, kaže dr Hanić.
Vraćanje u sferu pozitivnih stopa BDP, po njemu, neće ići ni tako brzo niti lako. Jer, ni padanje nije bilo malo i sporo. Prošlu godinu, prema zvaničnim podacima, okončali samo sa padom BDP od tri odsto. Rezultati istraživanja profesora Hanića, prema cenama iz 2008, a ne iz 2002, govore da je taj pad bio i svih četiri procenta. A to već nije dobra osnova za trnovit put naviše.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 03.06.2010.]
