Izvor: B92, 27.Jul.2010, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)moguće investiranje u Hrvatsku?
Beograd -- Zbog jednog razloga Rodoljubu Draškoviću, vlasniku Svislajn Takova, zavide kolege privrednici. On je, doslovce, prvi i jedini investitor iz Srbije u Hrvatskoj.
Ni pre, ni posle leta 2008. godine, kada je Drašković kupio "Eurofud market" iz Siska, to više nikome nije pošlo za rukom.
Zato bilans srpskih investicija u Hrvatskoj iznosi svega 20 miliona evra, dok je ukupan iznos hrvatskih investicija u našoj zemlji 25 puta veći.
Rodoljub >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Drašković ne misli da bilo ko treba da mu zavidi jer mu u „tvrtki” koju je preuzeo baš i ne cvetaju ruže. "Niti imam podršku tamo, niti imam podršku odavde. Vrlo je teško na hrvatskom tržištu opstati kao srpska firma. Radim na ivici egzistencije, iako imam ambiciozne planove i ne predajem se", kaže Drašković.
Prema podacima Privredne komore Srbije, Hrvatska je jedna od značajnijih zemalja učesnika u privatizaciji u Srbiji. U periodu od 1999. do 2008. godine direktne investicije hrvatskih preduzeća u Srbiju iznosile su oko 500 miliona evra što predstavlja petinu ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvo, čime je Srbija zauzela drugo mesto u ulaganjima Hrvatske u inostranstvu. Struktura ulaganja po delatnostima pokazuje da je najviše sredstava uloženo u poljoprivredu, lov i usluge (47 odsto), proizvodnju nemetala i mineralnih sirovina (19 procenata), proizvodnja hrane i pića (18)...
A na pitanje zašto su Agrokor, Atlantik grupa, Nekse grupa, Našice cement i mnogi drugi mogli da ulažu ovde, a Imlek, Galeb ili Delta nisu mogli tamo, on kaže da je to "pitanje za one koji nisu ispeli da 'uđu' tamo".
"Političke prilike to, jednostavno, ne dozvoljavaju. Nismo dobrodošli. Niko od srpskih vlasti nam u tom smislu ne nudi pomoć. Istovremeno, hrvatski privrednici imaju neuporedivo veću podršku države za nastup na srpskom tržištu. Počevši od poreske politike, preko finansijske podrške pa do kreiranja ambijenta za ulaganja. Kada je u pitanju interes hrvatske ekonomije oni su jedinstveni, dok naša država ne vodi računa o nastupu naših firmi u regionu", ocenjuje Drašković.
Pokušaj Radoslava Veselinovića, predsednika Galeb grupe, da preko brokerske kuće Ilirika, na berzi kupi većinski paket akcija firme Pluto iz Zagreba se izjalovio. "Zvanično objašnjenje bilo je da sam zakasnio jedan dan sa dostavljanjem ponude. Kasnije sam čuo da su razlozi ipak bili politički. Čitao sam u tamošnjoj štampi kako srpskoj tvrtki nije dozvoljeno da preuzme hrvatsku tvrtku. Video sam da je postojao žestok otpor javnog mnjenja", prisećao se Veselinović.
Pluto je na kraju preuzeo riječki MGK Pak, a Veselinoviću je žao što mu tada niko nije pomogao u nameri da regionalno investira. "Imao sam jedino pomoć domaćih banaka", kaže Veselinović i dodaje da zavidi hrvatskim kolegama na podršci koju im pruža državni vrh. „Na žalost, mi takvu pomoć nemamo”, konstatuje on.
Atlantik grupa Emila Tedeskija nedavno je postala vlasnik Droga Kolinske, ali i Soko Štarka, Grand proma i Palanačkog kiseljaka
Propala je i namera Dunav hrana grupe da kupi Karlovačku mlekaru iako je ponuda ovog investicionog fonda bila i jedina i najbolja. U obzir nije ni uzeta, a u hrvatskim medijima se tada nagađalo kako iza ponude stoji prljavi srpski kapital. Ovih dana tamošnja štampa spekuliše kako se Dunav hrana grupa sprema da preuzme mlekaru Mils iz Splita.
Neuspeli pokušaji Delte da preuzme mesnu industriju Improm iz Križevaca, kao i da kupi zemljište kompanije Zagrepčanka u Zagrebu, jedan su od uzroka zbog koga Miroslav Mišković ne planira nove poslovne projekte na hrvatskom tržištu.
U srpskom poslovnom klubu Privrednik zvanično ne žele da komentarišu zašto njihovi članovi u Hrvatskoj nisu dobrodošli. Nezvanično, kao glavnog krivca za to što su nepoželjni u toj zemlji vide atmosferu koja je na tamošnjem tržištu napravljena. "Tamo gde nisi dobrodošao, nemaš šta ni da tražiš. Očigledno da još nije trenutak. Sve u svoje vreme. Nema nikakvog smisla forsirati nešto na silu", kažu u Privredniku.
Čak i kada je o poslovnim predstavništvima reč, u Srbiji sada ima više od 200 centrala hrvatskih firmi, dok je na tamošnjem tržištu prisutno samo desetak predstavništava srpskih firmi.
U Privrednoj komori Srbije (PKS), ocenjuju da se mora obezbediti prodornost za srpski kapital u Hrvatskoj, ali da se to očigledno ne može ostvariti na pojedinačnom nivou. "To je moguće jedino na visokom državnom nivou", konstatuju u PKS.
.jpg)
