Izvor: Politika, 26.Jul.2010, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privrednici bez podrške za širenje u regionu

Hrvatski preduzetnici imaju neuporedivo veću podršku države za nastup na srpskom tržištu, počevši od poreske politike, preko finansijske podrške pa do kreiranja ambijenta za ulaganja

Zbog jednog razloga Rodoljubu Draškoviću, vlasniku kompanije „Svislajn Takovo”, zavide sve kolege privrednici. On je, doslovce, prvi i jedini investitor iz Srbije u Hrvatskoj. Ni pre, ni posle leta 2008. godine, kada je Drašković kupio „Eurofud market” iz Siska, to više nikome nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pošlo za rukom. Zato bilans srpskih investicija u Hrvatskoj iznosi svega 20 miliona evra, dok je ukupan iznos hrvatskih investicija u našoj zemlji 25 puta veći.

Rodoljub Drašković ne misli da bilo ko treba da mu zavidi jer mu u „tvrtki” koju je preuzeo baš i ne cvetaju ruže.

– Niti imam podršku tamo, niti imam podršku odavde. Vrlo je teško na hrvatskom tržištu opstati kao srpska firma. Radim na ivici egzistencije, iako imam ambiciozne planove i ne predajem se – kaže Drašković.

A zašto su „Agrokor”, Atlantik grupa, Nekse grupa, „Našice cement” i mnogi drugi mogli da ulažu ovde, a „Imlek”, „Galeb” ili „Delta” nisu mogli tamo, pitali smo našeg sagovornika:

– To morate da pitate one koji nisu ispeli da „uđu” tamo. Političke prilike to, jednostavno, ne dozvoljavaju. Nismo dobrodošli. Niko od srpskih vlasti nam u tom smislu ne nudi pomoć. Istovremeno, hrvatski privrednici imaju neuporedivo veću podršku države za nastup na srpskom tržištu. Počevši od poreske politike, preko finansijske podrške pa do kreiranja ambijenta za ulaganja. Kada je u pitanju interes hrvatske ekonomije oni su jedinstveni, dok naša država ne vodi računa o nastupu naših firmi u regionu – ocenjuje Drašković.

Pokušaj Radoslava Veselinovića, predsednika Galeb grupe, da preko brokerske kuće „Ilirika”, na berzi kupi većinski paket akcija firme „Pluto” iz Zagreba se izjalovio.

– Zvanično objašnjenje bilo je da sam zakasnio jedan dan sa dostavljanjem ponude. Kasnije sam čuo da su razlozi ipak bili politički. Čitao sam u tamošnjoj štampi kako srpskoj tvrtki nije dozvoljeno da preuzme hrvatsku tvrtku. Video sam da je postojao žestok otpor javnog mnjenja – prisećao se Veselinović.

„Pluto” je na kraju preuzeo riječki MGK „Pak”, a Veselinoviću je žao što mu tada niko nije pomogao u nameri da regionalno investira. Imao sam jedino pomoć domaćih banaka, kaže Veselinović koji zavidi hrvatskim kolegama na podršci koju im pruža državni vrh. „Na žalost, mi takvu pomoć nemamo”, konstatuje on.

Propala je i namera Dunav hrana grupe da kupi „Karlovačku mlekaru” iako je ponuda ovog investicionog fonda bila i jedina i najbolja. U obzir nije ni uzeta, a u hrvatskim medijima se tada nagađalo kako iza ponude stoji prljavi srpski kapital. Ovih dana tamošnja štampa spekuliše kako se Dunav hrana grupa sprema da preuzme mlekaru „Mils” iz Splita.

Neuspeli pokušaji „Delte” da preuzme mesnu industriju „Improm” iz Križevaca, kao i da kupi zemljište kompanije „Zagrepčanka” u Zagrebu, jedan su od uzroka zbog koga Miroslav Mišković ne planira nove poslovne projekte na hrvatskom tržištu.

U srpskom poslovnom klubu „Privrednik” zvanično ne žele da komentarišu zašto njihovi članovi u Hrvatskoj nisu dobrodošli. Nezvanično, kao glavnog krivca za to što su nepoželjni u toj zemlji vide atmosferu koja je na tamošnjem tržištu napravljena.

– Tamo gde nisi dobrodošao, nemaš šta ni da tražiš. Očigledno da još nije trenutak. Sve u svoje vreme. Nema nikakvog smisla forsirati nešto na silu – kažu u „Privredniku”.

Čak i kada je o poslovnim predstavništvima reč, u Srbiji sada ima više od 200 centrala hrvatskih firmi, dok je na tamošnjem tržištu prisutno samo desetak predstavništava srpskih firmi.

Prema podacima Privredne komore Srbije, Hrvatska je jedna od značajnijih zemalja učesnika u privatizaciji u Srbiji. U periodu od 1999. do 2008. godine direktne investicije hrvatskih preduzeća iznosile su oko 500 miliona evra što predstavlja petinu ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvo, čime je Srbija zauzela drugo mesto u ulaganjima Hrvatske u inostranstvu. Struktura ulaganja po delatnostima pokazuje da je najviše sredstava uloženo u poljoprivredu, lov i usluge (47 odsto), proizvodnju nemetala i mineralnih sirovina (19 procenata), proizvodnja hrane i pića (18)...

U Privrednoj komori Srbije (PKS), ocenjuju da se mora obezbediti prodornost za srpski kapital u Hrvatskoj, ali da se to očigledno ne može ostvariti na pojedinačnom nivou.

– To je moguće jedino na visokom državnom nivou – konstatuju u PKS.

Anica Nikolić

----------------------------------------------

„Atlantik” nije imao podršku države

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb – Većinski vlasnik „Atlantik grupe” Emil Tedeski zadovoljan je dosadašnjim poslovanjem na tržištu Srbije, na kojem će sada biti još prisutniji zahvaljujući nedavnoj kupovini slovenačke „Droge Kolinske”. U sastavu te uspešne slovenačke firme su i poznate srpske firme poput „Soko Štarka”, „Grand proma”, „Palanačkog kiseljaka”...

Upitan da li je i koliko njegova firma imala pomoć svoje države pri ulasku na tržište Srbije, Tedeski kaže:

– Nekakvu direktnu pomoć od politike, odnosno od države ili vlade niti smo imali, a niti smo to tražili. Mi naravno podržavamo razvijanje političkih odnosa između Hrvatske i Srbije i veseli nas da su oni sve bolji. To je dobro i to je jedino što očekujemo od politike, ali da smo pošli u neko ministarstvo ili drugi državni organ pa tražili pomoć ili neku zaštitu – nikad nam nije bila ni potreba.

R. Arsenić

objavljeno: 27/07/2010

Nastavak na Politika...

Šumadija Press: (Ne)moguće investiranje u Hrvatsku?