Izvor: B92, 06.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak pregovora sa MMF-om
Beograd -- Delegacije Srbije i MMF-a počele su u Beogradu pregovore o završetku pete revizije trogodišnjeg aranžmana.
U pregovorima sa Misijom MMF-a biće reči i o produžetku trogodišnjeg finansijskog aranžmana iz 2002. godine, koji ističe 15. maja, a ranije je najavljeno da će Srbija od MMF-a tražiti da realizaciju aranžmana produži do 31. decembra ove godine.
Prema navodima Narodne banke Srbije, u pregovorima, koji će trajati do kraja naredne sedmice, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biće razmotreno makroekonomsko stanje u Srbiji, odnosno dodatne mere koje se moraju preduzeti da bi se smanjio platno bilansni deficit, ubrzale strukturne reforme i održala planirana inflacija za ovu godinu.
Bivši ministar energetike i dobar poznavalac mehanizma pregovaranja sa MMF-om, Kori Udovički, kaže za B92 da Vlada Srbije nije ispunila sve kriterijume koje je ta najvažnija međunarodna finansijka instutucija postavila, ali da bi do dogovora ipak moglo da dođe: "Srbija nije u tako lošoj ekonomskoj situaciji da se to desi i ja verujem da MMF ne želi da se to desi, ali isto tako ono što Srbija mora da uradi zapravo nije u stanju da se uradi i zbog toga će se tražiti osrednje mere i odlagati trenutak. Ja se nadam da će to vreme, koje ćemo i dalje nastavljati da kupujemo kao što su pregovori u Vašingtonu, pregovori ovde, odlaganje jednog roka, odlaganje drugog. Nadam se da će političari u ovoj zemlji to vreme upotrebiti za stvaranje konsenzusa da se krene u pripremu dubinskih mera, koje su neophodne da bi Srbija stala na zdrave osnove. Mere? Smanjenje javne potrošnje u svakom pogledu".
Srpsku delegaciju će predvoditi guverner Centralne banke Radovan Jelašić, a delegaciju MMF-a šef Misije za SCG Pirita Sorsa. Ukupna vrednost trogodišnjeg aranžmana je oko 994 miliona dolara. Četvrta revizija završena je 16. decembra prošle godine, pošto je MMF odobrio povlačenje devete rate od 95 miliona dolara, tekućeg aranžmana za podršku deviznim rezervama i platnom bilansu. Nakon povlačenja te rate ostalo je još oko 286 miliona dolara.
IZIT: Planirana inflacija će biti probijena
Stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) upozorili su da će planirana godišnja inflacija u Srbiji od 9,6 odsto biti "probijena", ali da to neće ugroziti finansijski aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac je na konferenciji za novinare ocenio da je trenutno nivo javne potrošnje "apsolutno neodrživ" i da je njeno smanjenje "minimum" koji od Srbije zahteva MMF. "Mi smo sada u situaciji da drugi sređuje našu kuću i pitanje je zašto smo dozvolili da nas neko prisiljava da radimo ono što je trebalo da sami uradimo", naglasio je on. Prema njegovim rečima, u dosadašnjim pregovorima MMF je popuštao, ali bi bilo loše da popuste i u zahtevu za smanjenju javne potrošnje.
Saradnik IZIT-a Saša Đogović kazao je da je Narodna banka Srbije "usamljena" u sprovođenju restriktivne fiskalne i monetarne politike, koja se upravo sprovodi da bi se obuzdala visoka javna potrošnja i da bi se ublažio njen uticaj na rast inflacije. "Sigurno je da će se do kraja godine probiti plan inflacije, koja će se sa najvećim optimizmom zaustaviti na prošlogodišnjem nivou od 13,7 odsto", dodao je on.
Direktor IZIT-a naveo je da je u prva četiri meseca inflacija dostigla 5,9 odsto, što je kako je rekao, ozbiljno upozorenje. Kanjevac je rekao da se rast industrijske proizvodnje u martu za 16 odsto više od februarske, treba uzeti sa rezervom, jer je u poređenju sa istim mesecom prošle godine proizvodnja opala za 6,2 odsto, a u prvom kvartalu ove u odnosu na prošlu godinu za 3,4 odsto. Negativnim privrednim kretanjima u prvom kvartalu doprineo je i porast prosečnih neto zarada iznad industrijske proizvodnje, koje su u martu realno više za 2,3 odsto u odnosu na prethodni mesec, a nemaju bazu u povećanju produktivnosti rada, dodao je on.
Đogović je rekao da je glavni uzrok pada industrijske proizvodnje u hroničnoj nelikvidnosti privrede, još više podstaknutoj uvođenjem poreza na dodatu vrednost i skupim kreditima. On je istakao da je zbog nedostatka finansijskih sredstava, 65 odsto anketiranih privrednika imalo duže zastoje u proizvodnji, što je dovelo do rasta fiksnih troškova i slabih proizvodnih rezultata.
Saradnik IZIT-a Vladana Hamović je rekla da je pogoršanje likvidnosti srpske privrede u prvom kvartalu izazvano sprovođenjem PDV-a, odnosno time što nije na vreme pokrenut povraćaj tog poreza. Prema rečima Đogovića, efekat zastoja u proizvodnji odrazio se i na smanjenje uvoznih aktivnosti, koje su sa 2,24 milijarde dolara u prvom tromesečju smanjene za 11 odsto na dve milijarde dolara. Istovremeno povećanje izvoza za 52,2 odsto uglavnom je bazirano na pronalasku novih tržišta u firmama koje su privatizovane stranim kapitalom, a u strukturi je dominirao izvoz sirovina i poluproizvoda, naveo je Đogović.
