Izvor: B92, 13.Feb.2014, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše jabuke uvozimo i skupo platimo
Beograd -- Srbija dragocene devize arči na uvoz pasulja iz Kazahstana, Kirgistana, čak sa Madagaskara, a već godinama jedemo kineski beli i holandski crni luk.
Neko voće i povrće se uvozi i u sezoni, kada pristiže naš rod, jer se velikim megamarketima više isplati nego da ga otkupljuju i pripremaju za prodaju. Da bi ga bilo na našim trpezama u zimu i rano proleće, od svežeg povrća najviše uvozimo paradajz, lubenice, kupus, krastavac, papriku i crni luk.
Naše jabuke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uvozimo iz Slovenije – izvezemo ih Slovencima za bagatelu u septembru, oni ih drže u hladnjačama, zatim nam ih prodaju po višestrukoj ceni u aprilu. Da bismo jabuke ovogodišnjeg roda jeli u februaru, trgovci ih uvoze iz Čilea, a kruške iz Južne Koreje. Jedne zime seljaci bacaju krompir, a sledeće ga uvozimo, piše Politika.
U prošloj godini naš agrar izvezao je robe za 2,1 milijardu evra, a njegov spoljnotrgovinski saldo bio je u plusu milijardu evra. Upućeni tvrde da bi povećanjem proizvodnje i prerade svega što pod našim nebom rađa – naročito povrća, voća i mesa – smanjili uvoz, a ukupan doprinos poljoprivrede spoljnotrgovinskom bilansu zemlje mogao bi biti višestruko veći.
„Srbija nema robne rezerve koje mogu da izravnaju visoke oscilacije cena hrane, ali ni adekvatnu agrarnu politiku i irigacione sisteme”, pisala je prošle godine guverner Jorgovanka Tabaković premijeru Ivici Dačiću. Od vlade je tražila da pomogne u suzbijanju inflacije, pored ostalog i adekvatnim politikama u poljoprivredi.
Naravno, Srbija ne može mimo sveta, ona ima otvorenu tržišnu privredu. Tržište poljoprivrednih proizvoda je u velikoj meri liberalizovano, a biće još više kako se približavamo ulasku u Evropsku uniju.
Vojislav Stanković, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu posebno ukazuje da Srbija, nekada značajan izvoznik, sve više uvozi meso, prerađevine i živu stoku. U razmeni ove robe sa svetom u 2013. godini bila je u minusu 13,7 miliona evra. Za uvoz mesa 2012. platila je sedam puta više nego 2006, a uvoz mlečnih proizvoda u tom periodu povećan je više od pet puta. Od 2009. stalno snižavanje carina na uvoz evropskog mesa, konzervi i kobasica, preti da satre već desetkovani stočni fond i dodatno oteža opstanak sela. Bićemo željni naše, domaće, šnicle.
"Stanje u našem stočarstvu je alarmantno.Broj stoke u poslednje dve decenije opadao je po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto. Godišnja proizvodnja mesa svela se sa nekadašnjih 600.000, na 450.000 tona. Stočarstvo u bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje učestvuje samo sa 31 odsto, a neophodno je da njegov udeo bude bar 50 procenata", kaže Stanković.
Vlada u ostavci je u proteklih godinu i po učinila prvi korak ka zaustavljanju daljeg proređivanja već prepolovljenog stočnog fonda. Poljoprivredni budžet je povećan, a ministar poljoprivrede u tehničkoj vladi Dragan Glamočić najavio je nedavno da će do kraja meseca poljoprivrednicima biti dostupni krediti u ukupnom iznosu od osam milijardi dinara, uz kamatu od četiri do šest odsto. Uskoro sledi potpisivanje kredita od 100 miliona dolara sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što će biti uloženo u sisteme za navodnjavanje.
