Izvor: B92, 24.Feb.2014, 10:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narod je go, ubice privrede pod zaštitom
Dešavanja u Bosni i Hercegovini balkanskim vlastodršcima konačno otvaraju oči koliko je ekonomija važan preduslov za njihov opstanak na uzvišenim pozicijama vlasti. Sve do bunta naroda verovali su da je dovoljno da imaju vođe sindikata u interesnim sferama pa da i taj segment kontrole društva bude pod sigurnom rukom političkog uticaja.
Gotovo potpunom kontrolom medija stvarao se privid o uspešnoj ekonomiji bez mogućnosti da neko usklikne: „Narod je go!“. Političkim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << carevima, obučenim u najskuplje odore, nikako nije jasno kako taj „nezahvalni“ narod nema ni za osnovne egzistencijalne potrebe. Naravno, kvazimediji će se utrkivati da pobune naroda prikažu kao zaveru spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, jer to je provereni obrazac obmanjivanja masa. Samo, ovaj put, ne sme se isključiti moć društvenih mreža, kao novog oblika komunikacije, sa malom mogućnošću kontrole, „spinovanja“ i „filtriranja“.
Balkanske privatizacije su mnogo slične jedna drugoj. Muljatorima je bilo bitno da imaju svog političara i onda je sve išlo lako. S lakoćom su dobijane garancije u državnim ili paradržavnim bankama i pripremani tenderi, ili aukcije, sa jasnim ishodima, pa oni koji su imali nameru da učestvuju, a znaju stvarnu vrednost kompanije ili profitabilnost budućih poslova, jednostavno odustaju.
Kada nove gazde ulaze u krugove fabrika, traže da im se svi klanjaju jer su upravo oni odabrani da preuzmu budućnost ekonomije. Ti kvazi-preduzetnici, bez osećaja za preduzetništvo i bez elementarnog znanja iz oblasti upravljanja kompanijom, postali su ubice privrede. I to uz blagoslov političkih elita. A koliko je njihova pojava pogubna, jasno svedoči primer Užica, gde od 36 privatizovanih firmi rade samo dve.
Ljudska sloboda je najveće dostignuće savremene civilizacije i podrazumeva zaštitu integriteta i interesa pojedinca, koju treba da pruži vlast. Ali šta kontroliše vlast, odnosno vladu? Pa, pre svega kapital koji je politici neophodan za stranačke aktivnosti u pokušaju ubeđivanja glasača da je baš njihova politika ona prava. Preduzetnici čistih ruku će finansirati samo one koji im obezbeđuju sve vrste ličnih i ekonomskih sloboda, koje su im neophodne za normalno poslovanje.
Jer kapitalizma nema bez istinske slobode. U Srbiji su, iz sumnjivih privatizacija, „namicane“ pare za finansiranje političkih partija, uz paralelno punjenje džepova pojedinaca, u vrhovima partijskih piramida. Sada su ostala javna i komunalna preduzeća kao poslednje krave muzare za punjenje političkih kasa, ali je to toliko vidljivo da je samo pitanje dana kada će eksplodirati u vidu opšteg nezadovoljstva. I to nezadovoljstvo će teško moći da se kanališe pričama o tamo nekima koji nas mrze.
U normalnom svetu su političari i preduzetnici izuzetno poštovana zanimanja, a kod nas, očito ne bez razloga, to nije tako. Vreme je da shvatimo da nisu svi preduzetnici tajkuni, da prolazi vreme muljatora i da država, stvaranjem uslova za jeftine kredite komercijalnih banaka, mora da pruži podršku privredi. Jer će samo oživljavanjem privrednih aktivnosti i povećanjem zaposlenosti moći da sačuva i samu sebe. Sve drugo vodi novim balkanskim buntovima sa nepredvidivim posledicama!
Autor je potpredsednik Privredne komore Srbije
