Izvor: Glas javnosti, 19.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveći graditelj puteva u Srbiji sa Holandskih Antila
BEOGRAD - Nova vlada tek što je formirana, a odmah je postalo jasno da će fokus njenog rada biti izgradnja putne mreže i to, kako je i očekivano, drugačijim sistemom prioriteta u odnosu na prethodni ministarski sastav. Tako je pre samo nekoliko dana formiran državni Savet za infrastrukturu u kojem se, osim resornih i manje resornih ministara, našao i predsednik države Boris Tadić, a već su pala i brojna obećanja.
Stoga ne treba da iznenadi što je potpredsednik vlade i ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ekonomije Mlađan Dinkić nedavno najavio da će nova vlada biti usmerena na izgradnju Koridora 10, a da bi autoput Horgoš - Požega mogao da se gradi delom sredstvima iz budžeta, a delom emitovanjem evro-obveznica. Slično je ubrzo izjavio i ministar koji je zapravo nadležan za ovu oblast Milutin Mrkonjić, potencirajući značaj panevropskog koridora nad projektom autoputa Horgoš - Požega.
Veljin put
Budući da je za Koridor mahom predviđeno finansiranje iz Nacionalnog investicionog plana, a da je koncesija za „Veljin autoput“ skoro sigurno propala, te da će i taj projekat, ako bude po Dinkićevoj zamisli, biti plaćen iz državne kase i obveznica, otvara se mogućnost da sve građevinske i projektantske poslove dobiju domaće firme, što bi trebalo da pomogne putarskim preduzećima, među kojima mnoga ne stoje dobro, jer se investicije u narednim godinama procenjuju na više milijardi evra. Da je autoput Horgoš - Požega građen koncesijom, izvođače bi birali „Alpina“ i PORR, a kada bi se Koridor 10 finansirao kreditima međunarodnih finansijskih institucija, vrlo je verovatno da bi uslovi dobijanje novca podrazumevali i ograničenja u izboru građevinskih firmi, odnosno defakto obavezu da posao dobiju stranci.
PAUKOVA MREŽA
I na međunarodnim tenderima firme PZP „Beograd“, PZP „Niš„, PZP „Vranje“, PZP „Kragujevac“ i „Bačkaput“ nastupaju jedinstveno preko „Nibens“ grupacije i mogu ozbiljnije da konkurišu inostranim firmama.
Pre nekoliko meseci umesto Branka Jocića na mesto direktora javnog preduzeća „Puteva Srbije“ preko kojeg se obavlja distribucija poslova i para u putarskom biznisu postavljen je Zoran Drobnjak, koji je pre toga radio u PZP „Beograd“.
Rigorozni uslovi
I do sada su se svi veći poslovi finansirali iz međunarodnih kredita, što znači rigorozne uslove, odnosno visoke stručne i bilansne pokazatelje preduzeća. Ipak, ni u slučaju državnog finansiranja nije sve ružičasto za domaće putare, naročito ne za onu grupu koja za vlasnike nema nekog od domaćih tajkuna, koji inače dominiraju asfaltnim biznisom, jednim od najprofitabilnijih u ovom trenutku. A među njima, najmoćniji su Miroslav Mišković i Milo Đurašković.
Poslovni brak ove dvojice prvi put je u javnosti obelodanjen 2005. na tenderu za privatizaciju moćnog Preduzeća za puteve „Beograd“, na kojem je pobedio konzorcijum „Delte“, Preduzeća za puteve „Niš„ i brokerska kuća „Emisio“, a čije se ime potezalo u štampi prilikom kontroverznog preuzimanja „Knjaza“ od kajmanskog fonda. Cifra za dobijanje te firme bila je prava, 18,8 miliona evra. Đurašković je bio poznat samo kao vlasnik „Šer korporacije“, koja je imala dve-tri benzinske pumpe, a u putnu privredu ušetao je na velika vrata januara 2003. godine kada je na aukciji kupio svoje prvo takvo preduzeće PZP „Niš„.
Ta aukcija je bila vest dana jer je na licitaciji u Agenciji za privatizaciju učestvovao i LJubiša - Čume Buha, poznat kao vlasnik „Difens rouda“. Iako je reč o značajnoj putarskoj firmi, neko je u vlasti odlučio da se proda na aukciji, a ne na tenderu, što znači da je kupac mogao biti bilo ko sa velikim parama. Novi gazda je na taj način dobio mogućnost da PZP „Niš„ otplaćuje na šest godina kao fizičko lice. Da je bio tender, konzorcijum kupaca na čelu sa izvesnim Nenadom Novakovićem iz Kačareva i članovima Milom Đuraškovićem i Draganom Petrušićem nikada ne bi prošao kao strateški partner. Plus, celu sumu od 350 miliona dinara ili oko četiri miliona evra morao bi odmah da plati. Taj potez je trasirao dalju privatizaciju putnih preduzeća u Srbiji jer su preko PZP „Niš„ isti igrači pokupovali još nekoliko građevinskih preduzeća i tako raširili biznis-pipke po celoj Srbiji od Horgoša do Niša.
Zatvorena emisija akcija
Za dalju kupovinu srpskih putnih firmi bile su potrebne pare pa je u PZP „Niš„ kroz novu emisiju akcija zatvorenog tipa ušetao izvesni „Mera investment“ fond sa dalekih Holandskih Antila. Transakcija je završena krajem avgusta 2006. godine. U međuvremenu, u ovaj biznis uleteo je i Mišković preko tendera za PZP „Beograd“, ali danas njegova firma „Delta riel stejt“ zvanično tamo ima samo 0,07 odsto akcija. Ipak, ostalo je uverenje u delu javnosti da upravo Miroslav Mišković stoji iza „Mera investments“ fonda, koji je posle zajedno sa Đuraškovićem postao vlasnik još nekoliko putarskih preduzeća, Preduzeća za puteve „Vranje“, PZP „Kragujevca“, „Bačka puta“, „Srbijaputa“, „Partizanskog puta“ i „Sremputa“... Oko 50 odsto asfalta u Srbiji ugrađuje upravo ta grupacija putara, posebno što su po sadašnjoj praksi zadužena za teritorijalno održavanje puteva na lokaciji na kojoj posluju.
.jpg)
