Izvor: TvojPortal.com, 18.Apr.2011, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najskuplji je život u minusu
(dnevnik.rs) Spadamo u zemlje sa najvišim kamatama u Evropi. U Srbiji su pak najviše stope koje građani plaćaju na korišćenje pozajmica po tekućem računu. Jednostvana računica pokazuje
da ako prosečan komitent sa platom od 30.000 dinara u minusu provede 12 meseci. Odnosno, ako permanentno koristi pozajmicu, a ne ide u nedozvoljeno prekoračenje, uz kamatu od 2,5 odsto mesečno imaće mesečni kamatni trošak od 862 dinara. To znači da će na godišnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << nivou za ovu pozajmicu platiti 10.347 dinara i još će mu na kraju ostati ceo dug u visini pomenute plate.
Drugim rečima: uđi u minus brzopleto u iznosu cele plate, pa ćeš se kajati cele godine i duže. Kamata na ove pozajmice se na našem tržištu od banke do banke kreću od 25 do 45 odsto godišnje. Srećom pa se može povoljnije do gotovine. Za pozajmice po kredtnim karticama kamata je od 22 do 32 odsto efektivno godišnje, dok za gotovinske kredite treba izdvojiti od 9,5 do 31,84 odsto. Sve ovog govori da pre nego što se čovek zaglibi u minus treba dobro da poromisli.
Zašto je ovaj zajam kod nas među najskupljima na starom kontinenetu? Ovo pitanje mediji postavljaju bankarima otkako su pre desetak godina banke osnovane stranim kapitalom ušle na naše tržište i omogućile građanima široku paletu pozajmica. Odgovor je uvek bio isti svuda u svetu ovi zajmovi su skupi, jer spadaju među rizičnije. Uprkos riziku u Hrvatskoj se kamate za njih kreću od 10 do 15 odsto. Toliko su stope i u susednim zemljama Rumuniji i Bugarskoj. U razvijenijem delu starog kontinenta kamate na ove zajmove su uveliko ispod deset odsto. Kada se ovi argumenti kažu našim bankarima, onda oni pomenu viši kreditni rejting i niže referentne kamatne stope na našem tržištu.
Međunarodna agencija „Standard i Purs” je pre mesec dana povećala rajting Srbiji sa minus BB na ista slova ali bez negativnog predznaka. To znači da je rizičnost celog tržišta manja. Međutim, minusi su dinarski krediti pa na njih više utiču domaći činioci više nego procene stranih agencija. Na dinarske pozajmice najviše se odražava referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije. Kada raste onda znači da centralna monetarna institucija pokušava da suzbije inflaciju putem smanjenja potrošnje. Baš to se sada događa a NBS je pre pet dana povećala stopu za četvrt procenta na 12,50. U julu prošle godine bila je 8,5 odsto. Uprkos tome bankari su oprezni, sem kuća gde je minus baš vezan sa kamatu na „minuse”, ostale ništa neće menjati.
O tome kakvu će kreditnu politiku ubuduće voditi u AIK baci prvi čovek ove kuće Ljubiša Jovanović kaže:
- Plate sve više kasne posebno u realnom sektoru, mnogo ljudi je ostalo bez posla. Zato retko ko uspeva da sredi svoj kućni budžet bez minusa ili kredita. Mi kao bankari polazimo od toga da ljudi treba da troše onoliko koliko zarađuju. Sve preko toga, ako nije umereno, je opasno. Svedoci smo da klijenti svoje obaveze refinansiraju, odlažu. Banke pomažu koliko mogu. Mnogi od njih će tako ući u krug iz koga se teško izlazi.
Za banke je otpis potraživanje najgora opcija. Zato je većina odmerila uslove „za” i”protiv” i odlučila da zadrži staru stopu na minuse uprkos rastu referentne. Pojedine banke daju i olakšice. Tako Rajfajzen ne naplaćuje kamatu na dug po računu do 10.000 dinara. U Unikreditu ne nameravaju da povećavaju kamate na pozjamice po tekućim računima.
Postali su oprezni i građani. Banke su odobrile pozajmicu od 35,6 milijardi dinara a koristi se polovina. Sve ovo trebali bi da imaju na umu oni koji će uskoro dobiti odgodu plaćanja po programu Vlade. Ukoliko žele sebi na učine najgoru moguću uslugu neka iskoriste minus do maksimuma. Ko može neka sačeka jer kamate su prvo išle na gore pa stagniraju. A sledeći korak ... Pa mogle bi malo i na dole bar kod ove preskupe pozajmice u pitanju. D. Vujošević
Srbijanajskuplji zivotu minusunajvise kamate
