Izvor: B92, 06.Okt.2011, 04:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbogatiji dele svoje milijarde
Beograd -- U svetu, za razliku od Srbije, gotovo da je ustaljena praksa da najbogatiji ljudi deo svog novca iskoriste da kroz humanitarne projekte pomažu tamo gde treba.
Osnivač najveće humanitarne organizacije na svetu je trenutno najbogatiji Amerikanac, izumitelj Majkrosofta Bil Gejts.
Njegova fondacija Bil i Melinda Gejts je od osnivanja 2000. do danas dala više od 30 milijardi dolara u humanitarne svrhe a najviše za pomoć siromašnoj deci u Africi, borbi protiv AIDS-a, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << malarije, tuberkuloze i zaraznih bolesti.
Osim toga, Gejtsova fondacija izdvojila je 210 miliona dolara za Univerzitet u Kembdrižu i milijardu dolara za Junajted negro koledž.
Kao tri posebne celine na sajtu fondacije Gejtsovih izdvojena su ulaganja u razvoj, zdravlje i SAD. Samo u poslednje dve godine Fondacija je za globalni razvoj dala oko 1,2 milijarde dolara, za razne programe pomoći u SAD izdvojeno je oko 900 miliona dolara.
Ipak, ubedljivo najviše novca iz fonda Gejtsovih otišlo je u unapređenje zdravstvenog sistema, lečenje dece, pre svega u Africi i lekove, negde oko 3,3 milijarde dolara. Tokom dve godine krize 2009. i 2010. Gejtsov fond je poklonio u razne svrhe 5,5 milijardi dolara.
Gejtsovi se nazivaju najvećim filantropima na svetu, ali uz prvog čoveka Majkrosofta kao veliki dobrotvorac slovi i drugi američki milijarder, investicioni magnat Voren Bafet. Upravo su njih dvojica prošle godine, usred krize, pozvali bogataše u SAD da se odreknu pola svog bogatstva u humanitarne svrhe.
Bafet, koji još uvek živi u kući koju je za nešto više od 30.000 dolara kupio još 1958, obavezao se još pre pet godina da će pokloniti 99 odsto svog bogatstva, ostavljajući samo nešto malo svojim naslednicima.
On je pre godinu dana izdvojio u humanitarne svrhe 1,9 milijardi dolara, a većinu novca (1,6 milijardi) poklonio je fondu Bila Gejtsa. Ostatak novca namenio je fondu koji nosi ime njegove pokojne supruge Suzan Tompson Bafet.
Na tom polju ističe se i njegov vršnjak (rođeni 1930) Džordž Soros koji se obogatio vođenjem tuđih, ali i svojih, investicionih fondova. Poslednjih nekoliko decenija Soros akcenat stavlja na pomoć, pre svega, prodemokratskim snagama u bivšim komunističkim zemljama.
Zainteresovanost ovog Amerikanca koji trenutno sa 22 milijarde dolara kapitala zauzima 46. mesto Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu za balkanske prostore i ljutu borbu s komunizmom i autokratskim režimima pravda se njegovim jevrejsko-mađarskim poreklom i svime onim što je njegova porodica preživela tokom Drugog svetskog rata.
Sorosov uticaj je ogroman. Redovno izdvaja novac za medije, ne samo američke nego i mnoge druge svetske, a i spisak političara koje je finansirao, naročito u SAD je podugačak. Oni čije je školovanje finansirao nazivaju ga filantropom, oni drugi ga nazivaju špekulantom. I to vrlo uspešnim.
Pre 19 godina za samo nekoliko dana uspeo je da Banku Engleske dovede skoro do bankrotstva tako što je „predosetivši" pad funte prodao englesku valutu i kupio nemačku marku zaradivši tako milijardu dolara. Špekulacijama Soros se bavio i na nekim drugim tržištima, a mediji su ga 1997. ocenili kao „jednog od glavnih krivaca" za tadašnju finansijsku krizu na Dalekom istoku.
