Izvor: B92, 07.Jul.2011, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na obeštećenje će čekati godinama
Beogra -- Vlasnici oduzete imovine kojima neporketnosti neće moći da budu vraćene novčano obeštećenje počeće da dobijaju tek godinu ili dve po stupanju zakona.
Goran Radosavljević, šef radne grupe za izradu zakona o restituciji tvrdi i da se još ne zna koliko će para biti potrebno za namirenje bivših vlasnika, bez obzira na to što se nedavno u javnosti pojavila informacija da taj iznos neće biti veći od tri milijarde evra.
To znači, ako bi se primenila praksa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << drugih evropskih zemalja, odnosno podela obveznica sa rokom dospeća do 10 godina, onda bi trebalo da se za namenu godišnje izdvoji oko 300 miliona evra.
"O limitu, kao opciji, trenutno se razgovara i rade se analize.Ali se za sada nezna da li će ga biti i u kom obliku (da li kao maksimalnogodišnje opterećenje budžeta, maksimalni iznos finansijskog obeštećenjaili oba kriterijuma). Prema Zakonu o budžetskom sistemu, definisano je dajavni dug Srbije neće preći 45 odsto u srednjem roku, ali taj iznos ne obuhvatasredstva koja će biti opredeljena za finansijsko obeštećenje u procesurestitucije", kaže Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Direkciji za imovinu podneto je oko 140.000 prijava za vraćanje oduzete imovine. Prema podacima koje je ove institucija, oko 40 odsto podnosioca zahteva, nije priložilo dokaze o vlasništvu. To od njih u Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2006. godine, istina, nije ni traženo. Da jeste, država bi bar do sada imala uredno napravljenu bazu podataka. Utvrđivanje vlasništva, bar kako je ranije govoreno, trebalo bi da bude regulisano budućim zakonom o denacionalizaciji i najverovatnije će se rešavati u upravnom postupku. To znači, da bi stari vlasnici mogli još jednom da budu pozvani, ali ovog puta da dostave dokaze o vlasništvu.
Na pitanje koliko imovine, na osnovu onoga što je prijavljeno, može da se vrati u naturalnom obliku, on kaže da se trenutno rade dodatne analize, čišćenja i provere baze podataka u Direkciji za imovinu, koja sadrži sva prijavljena potraživanja.
"Tek nakon toga moći ćemo daprocenimo šta i koliko može da se vrati u naturalnom obliku. Pri tom, skrenuo bih pažnju na dodatnu analizu koju vršimo po teritorijalnom principu, to jest o imovini i potraživanjima po opštinama, pošto samo tako možemo dasteknemo pravu sliku o trenutnom statusu buduće naturalne restitucije. Dok se to ne završi, ne bih da dajem nikakve prognoze", navodi Radosavljević.
Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, pak tvrdi da je naturalnu restituciju, kao dominantan oblik obeštećenja, moguće sprovesti. On navodi da se 97 odsto potraživanja odnosi na zemljište (od čega je 70 odsto poljoprivredno, a 3,5 odsto pod šumama) koje, kako kaže, može da bude vraćeno u celosti. Antić ističe da finansijsko obeštećenje treba svakako da postoji, kao oblik nadoknade, za one koji ne žele imovinu nazad i ne bi da plaćaju porez, ali to državu ne bi trebalo skupo da košta.
"Ako bi se primenjivao i metod supstitucije,odnosno da država umesto nepokretnosti koje su oduzete vlasnicima da nepokretnosti približn vrednosti, država bi sva potraživanja uspela da vrati u naturi, čime ne bi bilo potrebe za finansijskim obeštećenjemPostavlja se pitanje kojim podacima raspolaže radna grupa, i koje su joj polazne osnove za izradu nacrta. Mi smo Vladi Srbije još u februaru dostavili podatke koliko i šta se potražuje, kao i koliki je to procenat u odnosu na sadašnju državnu imovinu. Na osnovu tih podataka zaključak radne grupe bi trebalo da bude mogućnost naturalne restitucije i supstitucije", kaže Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.
