Izvor: S media, 02.Jan.2010, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NSZ posvećena očuvanju radnih mesta
Direktor nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić izjavio je da će ta služba u 2010. godini nastaviti sa aktivnostima koje za cilj imaju očuvanje radnih mesta.
"Budžet će praktično ostati na istom nivou, uz jedno nominalno povećanje za 200 miliona dinara, dakle sa 3,5 na 3,7 milijardi dinara, što će svakako doprineti da sačuvamo značajan broj radnih mesta", rekao je Ilić u intervjuu Tanjugu.
Ilić je izrazio sumnju u to da će u ovoj godini >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << biti otvoreno mnogo novih radnih mesta, i dodao da to ne znači da neće biti zapošljavanja.
"U godini pred nama biće otpuštanja kao i u 2009. godini. Naš cilj je skroman, da zadržimo postojeći nivo zaposlenosti, ne bi bilo realno da očekujemo nekakav poseban preokret", rekao je Ilić.
On je osvrnuvši se na prošlu godinu, ocenio da je ona bila izuzetno teška, ali da se nisu ostvarile katastrofične najave s njenog početka da će više od pola miliona ljudi ostati bez posla.
Prema njegovim rečima "nije bilo spektakularnih preokreta, došlo je do pada društvenog proizvoda od svega tri posto, što je daleko manje nego u mnogo razvijenim zemljama i u zemljama u okruženju, a istovremeno se to u krajnjem bilansu nije odrazilo na tržište rada".
"Ono što je najbitnije, što se tiče tržišta rada, zvuči prosto neverovatno - na evidenciji Nacionalne službe u decembru 2009. godine bilo je isto onoliko ljudi koliko je bilo i u decembru 2008. godine" rekao je Ilić.
On je objasnio da je takvo stanje posledica dva trenda koja su se dogodila - prvu polovinu godine je obeležio rast nezaposlenosti (8.000-10.000 ljudi mesečno ostajalo je bez posla), drugu polovinu pad nezaposlenosti, da bi u decembru 2009. godine imali isti broj nezaposlenih kao u istom periodu prethodne godine.
Direktor NSZ ocenio je da su za takav bilans zaslužne, pre svega, mere Vlade Srbije, koje su u februaru uticale na poboljšanje likvidnosti privrede kroz subvencionisane kredite i na taj način je u privredu upumpano više od 1,2 milijarde evra kredita, koje je iskoristilo oko10.000 preduzeća.
Istovremeno deo zasluga, kako je rekao, leži i u aktivnim merama NSZ-a.
"Uspeli smo da direktnim posredovanjem službe zaposlimo oko 120.000 ljudi, a od toga 70.000 ljudi uz direktnu finansijsku podršku, dakle finansiranje iz budžeta, na taj način je došlo do preokreta i zaustavljen je rast nezaposlenosti", istakao je Ilić.
Prema njegovim rečima, i ova godina će biti u znaku krize, rekao je Ilić i dodao da, iako ima naznaka oporavka u velikim svetskim ekonomijama, prvo se oporavlja finansijski sektror, pa privredni, da bi tek na kraju došlo do oporavka tržišta rada.
"Dakle, oporavak zaposlenosti ide na kraju. Sada imamo najave oporavka bankarskog sektora, lagano realni sektor se vraća na zdrave noge, a goverći globalno, tek 2012. i 2013. može doći do oporavka tržišta rada jer uprkos ovim pozitivnim signalima nema pozitivnih signala na globalnom planu u smislu povećanja zaposlenosti", objasnio je Ilić.
Direktor NSZ je naveo da je 50 miliona ljudi u svetu ostalo bez posla kao direktna posledica ekonomske krize iz 2009. godine, te da oporavak neće biti brz.
Prema njegovim rečima, odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma, vizna liberazlicija i uplata FIAT-ovih prvih 100 miliona evra su signali koji će pomoći srpskoj ekonomiji, i to u vidu poboljšanja kreditnog rejtinga i sledstveno tome smanjenja kamatnih stopa, što znači da će Srbija biti nešto atraktivnija nego 2009. godine za strana ulaganja.
Prema njegovim rečima, dve investicije slične FIAT-ovoj i nekoliko desetina manjih dovele bi srpsku privredu na "zdravu granu", jer Srbija, kako je rekao, "sama iz ekonomske krize neće moći da izadje", budući da, osim nedovoljnog tehnološkog razvoja i deficita u platnom bilansu sa inostranstvom, Srbija ima i problem na tržištu rada u vidu neusaglašenost ponude i tražnje radne snage.
Ilić je naglasio da, čak i da neko otvori pola miliona radnih mesta, koliko se u ovom trenutku traži, Srbija, s obzirom na strukturu nezaposlenih, ne bi bila u stanju da popunimo ni jednu petinu.
Ilić je svoj stav objasnio činjenicom da je više od trećine nezaposlenih funkcionalno nepismeno (sa osnovnom ili bez osnovne škole), da gotovo 200.000 ljudi na evidenciji posao čeka više od pet godina.
"Prosečna starost na evidenciji je 40 godina. Na drugoj strani imamo i veliki broj mladih ljudi, 200.000 mladih ljudi do 30 godina na evidenciji Nacionalne službe, a od tog broja jedna četvrtina, negde oko 50.000 je takodje funkcionalno nepismena", naveo je on.
Ilić se osvrnuo i na one koji imaju kvalifikacije, rekavši da su su njihova stvarna znanja i veštine neodgovarajuće za potrebe savremenih poslodavaca, te da sa njima treba raditi - i da je upravo tu uloga NSZ.
"Mi uspevamo da oko 25.000 ljudi svake godine obučimo ili za sopstveni biznis, ili za potrebe poslodavca, za prekvalifikaciju, da im promenimo zanimanje i mislim da u tome uspevamo", rekao je Ilić, i dodao da 60 odsto onih koji prodju obuke nadju radno mesto.
Osim prekvalifikacija, u 2009. godini NSZ je pokrenuo i program za pripravnike "Prva šansa" preko koga je 16.000 ljudi zapošljeno, 11.000 ljudi je uključeno u program javnih radova, NSZ je kroz subvencije pomogao otvaranje 6.000 novih radnih mesta, a 3.500 ljudi je obučeno i finansirano za pokretanje samostalnih delatnosti.
