Izvor: Politika, Tanjug, 20.Jan.2010, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS popušta stege bankama
Bečki sporazum nas obavezuje da zadržimo isti nivo kreditne izloženosti, sedenje na parama ne donosi profit, već njegovo pozajmljivanje, kažu bankari
Beč, 20. januara – Bečki sporazum kojim su se banke obavezale da ne smanjuju nivo izloženosti kako bi privredi i građanima Srbije obezbedili dovoljno zajmova, formalno će važiti do kraja ove godine. U praksi, međutim, on više neće biti toliko obavezujući za bankare. Jer, kako je guverner Radovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jelašić, koji je učestvovao na konferenciji Juromani u Beču, pojasnio novinarima iz Srbije, prilikom predstojeće februarske posete delegacije Međunarodnog monetarnog fonda na pregovaračkom stolu biće otvoreno i pitanje smanjena restriktivnih stega za bankarski sektor.
Narodna banka Srbije već sada je uzela u obzir činjenicu da su banke povećale svoju izloženost u Srbiji, kazao je guverner. To znači, da postoji interes da se i u budućnosti novac iz centrala plasira u Srbiju, ali i da se obezbede dodatni krediti.
Iako su mnogi bankari u prethodnih nekoliko dana učestvujući na bečkoj konferenciji priznali da mnogo prijatnije sede u svojim foteljama nego prošle godine kada su ih zbog nadolazeće krize žuljale, sada ih zabrinjava to što, kako kažu samo sedenje na parama ne donosi profit. Jer, Bečki sporazum ih, požalili su se novinarima, obavezuje da drže određeni nivo novca koji nemaju kome da plasiraju. Prethodnih dana čulo se i to da svojim novcem žele da raspolažu u skladu sa tražnjom, odnosno da ga preusmere tamo gde gde je neophodniji.
– Bankari će sigurno reći da je tražnja za parama mala, dok će se njihovi klijenti, privrednici i građani žaliti na malu ponudu. Sigurno je da će tu znatnuulogu odigrati država programom subvencionisanih kredita, ali će određene efekte imati i smanjene referentne kamatne stope, po kojoj se određuju i kamate drugih banaka – kazao je Jelašić i dodao da očekuje da će sve manja razlika između kamata na kredite u evrima i dinarima, omogućiti građanima i privredi da se više zadužuju u nacionalnoj valuti.
Guverner takođe očekuje da će bankekoje su prošle godine najviše trgovale državnim hartijama od vrednosti, ove godine više novca plasirati onima kojima je neophodan – građanima i privredi.
Međutim Herbert Stepic, predsednik Rajfajzen internešenela,objašnjava da spremnost bankara da kreditiraju svoje klijente nije problem.
– Nema dovoljno tražnje. Ekonomije još nisu počele dovoljno da rastu, a rizici su i dalje visoki – uveren je Stepic.
On objašnjava da bez obzira na to što banka ima kapaciteta da klijentu koji traži određenu sumu novca to i ponudi, ponekad kreditni rizik to ne dozvoljava.
– Bankarski sektor u Srbiji nije bio pogođen krizom. To možemo da zahvalimo izuzetno restriktivnoj politici Narodne banke Srbije. Međutim, ono što je u prethodnom periodu nestabilnosti bila prednost sada može da postane mana – kazao je Stepic očekujući da guverner Jelašić dodatno relaksira monetarnu politiku.
On ipak dodaje da će u narednom periodu strategija banke na čijem je čelu biti intenzivnije kreditiranje.
Kada je o rečBečkom sporazumu, Stepic smatra da će se banke u praksi prilagođavati u skladu sa zahtevima tržišta i da će se ići korak po korak.
Guverneri različitih evropskih država, ministri finansija i privrednici ipak su se složili u jednom: godinu koja je za njima nikada neće zaboraviti. Kriza je, čulo se, idealno vreme za preduzimanje koraka koji su ponekad i bolni, ali dugoročno veoma korisni u trenutku kad ekonomija počne da raste. Hodnicima hotela „Hilton”, gde je konferencija održana provejavala je izvesna doza straha, jer se očekuje povećanje socijalnih tenzija. Kriza nije završena sve dok broj zaposlenih ne počne da se povećava, a u uslovima oporavka od finansijskih nepogoda i dalje će važiti darvinovsko pravilo evolucije: „Ne pobeđuju ni najpametniji, ni najsnažniji, već oni koji se najbrže prilagođavaju”.
Novinari iz Srbije na kraju su pitali guvernera da li će iz Beča u Srbiju doneti i neke dobre vesti:
– Nisam ja, kao guverner, zadužen za to. Za dobre vesti ćete morati da pitate u Beogradu–našalio se guverner na račun optimizma koji šire domaći državni zvaničnici.
AnicaNikolić
-----------------------------------------------------------
Guverner čeka pismo privrednika
Na pitanje da prokomentariše zahteve koje će mu privrednici poslati danas na adresu Narodne bake Srbije, on odgovara:
– Nisam ja pisao zakon u kojem stoji da je osnovni cilj NBS stabilnost cena. Praksa je pokazala da je to ono što najviše doprinosi dugoročnom privrednom rastu, boljem životu građana i smanjenju broja nezaposlenih. NBS je to postigla, inflacija je, čak, niža nego što smo planirali i iznosi svega 6,6 odsto, mereno rastom potrošačkih cena. Fluktuacije dinara su poslednjih nedelja sigurno mnogo manje nego što su bile pre godinu dana. Smanjenje deviznih rezervi je,takođe, mnogo manje, nego lane.To kažu činjenice, a sačekaćemo da vidimo šta kažu zahteviprivrednika – istakao je guverner.
-----------------------------------------------------------
Rano je za evro
Na ovogodišnjoj konferenciji Juromani otvoreno je i pitanje uvođenja evra u malim zemljama u tranziciji. Raspravu na tu temu otvorio je Gordon Bajnai, mađarski premijer.
Međutim, iskusni bankari savetovali su guvernere da je tako nešto preuranjeno. Ekonomije koje su još u tranziciji nisu dovoljno jake, zato stručnjaci savetuju da uvođenje evra bude dugoročna strategija, da male zemlje, uključujući i Srbiju, još nisu spremne za to.
[objavljeno: 21/01/2010]
