Izvor: B92, Beta, Tanjug, 16.Feb.2011, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Zauzdaćemo inflaciju na 6%
Beograd -- Inflacija će do kraja godine odstići zacrtani nivo od šest odsto, a njen značajniji pad inflacije u Srbiji očekuje se u drugoj polovini godine.
Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković kaže da će inflacija dostići maksimum krajem prvog ili početkom drugog tromesečja, dok se znatniji pad inflacije očekuje u drugoj polovini godine.
"Mere monetarne politike, i očekivana stabilizacija cena hrane sa novom poljoprivrednom sezonom, trebalo bi da dovedu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do pada inflacije u drugoj polovini 2011. i njenog postepenog približavanja cilju koji za kraj godine iznosi 4,5 plus minus 1,5 odsto”, precizirao je on.
Inflacija na kraju prošle godine je iznosila 10,3 odsto.
Marković je naglasio da se ključni rizici u ovoj projekciji inflacije odnose na moguće brže povećanje zarada u javnom sektoru, rast regulisanih cena i cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i brži od očekivanog pad ili rast premije rizika Srbije.
Procene su da bi u narednom periodu moglo doći do povećanja ili zaduživanja referentne kamatne stope na sadašnjem nivou nego do njenog smanjenja.
U NBS procenjuju da je pad ekonomske aktivnosti u četvrtom tromesečju privremen, budući da je u najvećoj meri posledica smanjenja proizvodnje električne energije, kao i remonta rafinerije u Pančevu. U ovoj godini očekuje se i rast poljoprivredne proizvodnje, ali i brži oporavak prerađivačke industrije, pa u NBS procenjuju da će bruto domaći proizvod iznositi oko tri odsto.Prema podacima NBS, rastu robnog izvoza najviše su doprineli izvoz hrane, osnovnih metala, električnih mašina i hemijskih proizvoda.
Viceguverner Marković izjavio je i da su i nakon poslednjih političkih dešavanja u Srbiji, kretanja na deviznom tržištu u granicama normale, a centralna banka prati situaciju i činiće sve da održi stabilnost.
Marković je, istakao da politički problemi nikada nisu pozitivni za kretanje premija rizika i svaka stabilizacija prilika u zemlji doprinosi nastavku pada premija.
Viceguverner je podsetio da dinar jača u odnosu na evro od decembra, a jedan od razloga za jačanje domaće valute je što je premija rizika zemlje u padu od novembra, a to znači i jeftinije zaduživanje srpske države i privrede na međunarodnom tržištu.
Drugi razlog za jačanje dinara je rast neto prodaje deviza bankama od strane stranih investitora od kraja prošle godine, naveo je Marković i dodao da su u decembru, januaru i prvih 11 dana februara strani investitori bankama prodali 538 miliona evra, dok je u prvih 11 meseci 2010. godine ta prodaja iznosila oko 455,8 miliona.
Kupljene dinare strani investitori koriste za ulaganje u državne dinarske hartije od vrednosti, ulazak u svop transakcije, polaganje na dinarske depozitne račune kod banaka i slično, ukazao je on.
Prema rečima Markovića, pojačani interes stranih investitora za ulaganja u dinar rezultat su mera monetarne politike, ali poboljšanja izgleda kreditnog rejtinga Srbije kod agencije "Fič", zatim pada premije rizika, preporuka za ulaganja u dinar i srpske državne obveznice od strane mnogih svetskih investicionih kuća u poslednje vreme.
Viceguverner je naveo i da je po prvi put u 2010. godini u četvrtom kvartalu ostvaren veći neto priliv kapitala nego što je bio deficit tekućeg računa Srbije, i to zbog visokog priliva deviza po osnovu doznaka i manjeg trgovinskog deficita.
Pojačani interes stranih investitora doveo je do pada kamatnih stopa na državne dinarske hartije od vrednosti, napomenuo je Marković precizirajući da je krajem četvrtog tromesečja prošle godine zaustavljen rast kamata koje su bile dostigle maksimalni nivo od 15 odsto.
On je istakao i da izdavanje državnih obveznica u evrima nije imalo uticaj na kurs, pošto strani investitori dolaze sa evrima i njima kupuju te hartije od vrednosti i podsetio da uticaj nije imalo ni izdavanje obveznica indeksiranih u evrima u decembru, koje su bile šestomesečne, i stranim investitorima nije bilo dozvoljeno da ulažu u njih.
