Izvor: Večernje novosti, 17.Avg.2013, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Deficit ispod sedam odsto BDP-a
Prema projekciji Narodne banke Srbije, aktiviranje investicija iz prethodnih godina i fiskalna konsolidacija trebalo bi da rezultiraju smanjenjem platnobilansnog deficita Srbije u 2013. na ispod sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Posle više nego trostrukog smanjenja platnobilansnog deficita u 2009. i 2010. u odnosu na period pre krize, taj deficit je u poslednje dve godine ponovo zabeležio povećanje i u 2012. je iznosio 10,5 odsto BDP-a, navedeno je u avgustovskom Izveštaju o inflaciji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << To povećanje bilo je posledica, pre svega, investicionog ciklusa u automobilskoj i naftnoj industriji, koji je zahtevao povećan uvoz opreme i repromaterijala, ali i visoke predizborne fiskalne potrošnje u prvoj polovini 2012. BILANSI Za razliku od smanjenja deficita u 2009. i 2010. godini, očekivano poboljšanje u tekućem računu platnog bilansa ove godine biće prvenstveno rezultat poboljšanja u trgovinskom bilansu, koja su uslovljena povećanjem izvoza a ne smanjenjem uvoza. U prilog tome govore i kretanja od početka godine. Naime, u prvih šest meseci 2013. deficit tekućeg računa bio je 890,7 miliona evra, odnosno 53,5 odsto niži nego u istom periodu prošle godine, čemu je najviše doprinelo znatno povećanje izvoza u odnosu na uvoz. Rast izvoza bio je najizraženiji u automobilskoj industriji. Tome su, pored kompanije Fijat automobili Srbija, doprinela i preduzeća koja proizvode autokomponente. Povećanje izvoza zabeleženo je i u drugim važnim izvoznim granama – hemijskoj industriji, proizvodnji proizvoda od gume i plastike i proizvodnji električne opreme, a veći izvoz naftne industrije očekuje se od drugog polugodišta 2013. Nizak rast uvoza u istom periodu rezultat je završetka pomenutih investicionih ciklusa u pojedinim granama i niske domaće tražnje. O pozitivnim promenama u pravcu smanjenja spoljne neravnoteže svedoči i podatak da je izvoz u prvih šest meseci ove godine bio 36,4 odsto iznad pretkriznog nivoa, a uvoz 9,8 odsto ispod tog nivoa, dok je dvanaestomesečna pokrivenost uvoza izvozom u junu dostigla rekordnih 67,1 odsto. Ako izvoz i uvoz do kraja godine budu na nivou zabeleženom u drugom kvartalu, pod ostalim nepromenjenim okolnostima, platnobilansni deficit ove godine mogao bi biti niži od šest odsto BDP-a. Iako će izvoz poljoprivrednih proizvoda u 2013. biti niži nego prethodne godine zbog negativnih efekata koji je prošlogodišnja suša imala na njihov izvoz u prvom polugodištu, izvoz poljoprivrednih proizvoda u drugoj polovini godine ostvariće rast. U prvoj polovini godine, deficit tekućeg računa platnog bilansa iznosio je 5,7 odsto BDP-a. Pored povoljnih trgovinskih kretanja, poboljšanju u ovom računu doprineli su i niži odliv po osnovu kamata, i viši priliv po osnovu doznaka u odnosu na isti period lani. Posmatrano na nivou cele godine, deficit tekućeg računa platnog bilansa iznosiće oko 2,1 milijardi evra, a trgovinski deficit oko 4,5 milijardi evra, što je za 33,4 odsto, odnosno 17 odsto manje nego u prošloj godini. Pri tome, rast fizičkog obima izvoza robe u 2013. godini trebalo bi da ubrza na 11,5 odsto, a uvoza da uspori na 1,8 odsto. Odliv po osnovu kamata iznosiće ove godine oko 950 miliona evra, a priliv po osnovu tekućih transfera oko 3,1 milijardu evra. Smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa očekuje se i u narednim godinama, ali postepenijim tempom. Pored očekivanog većeg izvoza automobilske i naftne industrije i izvoza poljoprivrednih proizvoda, nastavku povećanja izvoza doprineće i ekonomski oporavak zone evra, odnosno naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, navela je NBS.
Nastavak na Večernje novosti...
