Izvor: B92, 17.Avg.2013, 10:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pada tražnja kredita, ali i ponuda

Beograd -- Međugodišnje stope rasta bankarskih kredita u Srbiji, iako pozitivne, kontinuirano opadaju već dve i po godine, navedeno je u izveštaju Narodne banke Srbije.

Tako je u junu ove godine međugodišnji rast domaćih kredita iznosio svega jedan odsto, čime se kreditna aktivnost približila zoni stagnacije.

Razlozi za takvo kretanje nalaze se kako na strani tražnje za kreditima, tako i na strani ponude kredita.

Na strani tražnje, ograničavajući faktori >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rasta kreditne aktivnosti su pre svega spor privredni oporavak, visoka nezaposlenost i relativno visok nivo kamatnih stopa. Istovremeno, veću kreditnu aktivnost na strani ponude ograničavaju pogoršana kreditna sposobnost privatnog sektora i pooštravanje kreditnih standarda, u skladu s povećanim otporom prema riziku, a u nekim slučajevima i ograničeni izvori finansiranja kreditne aktivnosti banaka.

Zbog ograničavajućih faktora na strani ponude i tražnje, smanjeno je odobravanje novih kredita, koje je od suštinskog značaja za oporavak ekonomske aktivnosti.

Tako je u prvoj polovini 2013. odobreno oko osam odsto manje novih kredita u odnosu na isti period 2012. i 2011. godine. Pri tome, kreditiranje privrede manje je za oko 15 odsto. Iako je novo kreditiranje stanovništva veće za oko 20 odsto, s obzirom na veću zastupljenost kredita privredi, ukupni novoodobreni krediti beleže pad.

Od donošenja paketa mera usmerenih na umanjivanje negativnih efekata svetske ekonomske krize početkom 2009, subvencionisano kreditiranje postaje značajan faktor koji utiče na kretanje kreditne aktivnosti. Mada odstupa od principa tržišne ekonomije, njegovo postojanje se opravdava u periodima ekonomske krize, navela je NBS.

Uticaj te kategorije kredita na ubrzanje rasta kreditne aktivnosti posebno je vidljiv u 2010, kada je odobreno oko 1,9 milijardi evra tih kredita, kao i krajem 2012, kada je za samo tri meseca odobreno 1,1 milijardi evra kredita uz subvenciju države.

Prestanak "velikih" programa subvencionisanog kreditiranja, poput poslednjeg, u uslovima smanjenog komercijalnog kreditiranja direktno je vidljiv kroz smanjene stope rasta kredita.

I oduzimanje dozvole za rad dvema bankama - Novoj Agrobanci i Razvojnoj banci Vojvodine, u oktobru 2012. i aprilu 2013. godine odrazilo se na ostvarivanje nižih međugodišnjih stopa rasta kreditne aktivnosti, jer je najveći deo njihovih potraživanja po osnovu kredita isključen iz bilansa bankarskog sektora i prebačen na Agenciju za osiguranje depozita.

Ukoliko se isključe potraživanja te dve banke, kreditna aktivnost beleži više stope rasta, ali je trend usporenog rasta i dalje prisutan.

Na pogoršanje kretanja na kreditnom tržištu ukazuje i jaz učešća domaćih kredita u bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno odstupanje učešća domaćih kredita u BDP-u od trenda, koji je od drugog kvartala 2011. godine u negativnoj fazi, a od kraja 2012. se produbljuje.

Produbljivanje negativnog jaza posledica je pre svega prestanka subvencionisanih kredita i sporog oporavka ekonomske aktivnosti. Zbog razduživanja preduzeća prema inostranstvu, jaz je još izraženiji ukoliko se posmatra učešće ukupnih kredita u BDP-u.

Slična kretanja na kreditnom tržištu zapažaju se i u drugim zemljama. S obzirom na oštrinu krize koja je pogodila bankarski sektor, ocenjuje se da će oporavak kreditne aktivnosti biti postepen i da će uslediti nakon jasnog ispoljavanja znakova da je ekonomska aktivnost na uzlaznoj putanji.

Nastavak na B92...